Šta je miom (miomi) materice i kako se leče

Miomi materice (miofibromi ilejomiofibromi) najčešći su benigni tumori materice i javljaju se kod svake četvrte žene u reproduktivnom pe­riodu. To je i najčešći uzrok histerektomije (oko 1/3 svih histerektomija). U Americi godišnje ovoj operaciji biva podvrgnuto više od pola miliona žena, pa je jasno kako je veliki značaj mioma – ne samo sa medicinskog aspekta, već i kao socijalni i ekonomski problem koji opterećuje sisteme zdravstve­nih osiguranja i zdravstvene zaštite.

^ako su miomi hormonski-zavisne tvorevine, za njihov nastanak su po­trebni i odgovarajući rizikofaktori: gojaznost, rana menarha, manji paritet. Kod solitarnih mioma kariotipski je utvrđena monoklonalnost, dok multipli miomi mogu da imaju različite kariotipe, što indukuje moguće različite etiopatogenetske mehanizme. Većina mioma javlja se kod žena u drugoj polovini reproduktivnog perioda, ali se javljaju i kod mlađih osoba, pone­kad i kod trudnica. Kod žena a menopauzi nije retkost da nestanu ranije ultrazvučno evidentirani miomi, što je u skladu sa teorijom o estrogenskoj zavisnosti mioma.

Većina mioma ne daje simptome, jer su veličinom ili položajem bez fcivazivnih I mehaničkih uticaja na funkciju uterusa j okolnih struktura. Klasična podela mioma prema lokalizaciji je na intramuralne, subserozne i isubmukozne. Prema mestu javljanja na materici dele se na korporalne, rstmične, cervikalne i na miome okruglih veza. Submukozni miomi mogu da budu pendularni, a kada su veći, mogu i da dilatiraju cerviks i tada se nazvajU: „miomima koji se rađaju” (myoma nascens). Subserozni miomi mogu da vrše pritisak na okolne strikure, da daju pelvični bol, a ponekad, ako su na peteljci, i da se rotiraju oko peteljke. Krupniji intramuralni i sub­mukozni miomi donekle remete menstrualno krvarenje, produžavajući ili pojačavajući menoragijurili izazivajući intermenstrualno krvarenje. Pritisak na mokraćnu bešiku može da uzrokuje poliuriju, dok pritisak na rektum može ponekad da uzrokuje opstipaciju.

Maligna alteracija mioma u lejomiosarkome veoma je retka, ali ne sme se zanemariti kao moguća.

Medikamentozna terapija mioma primenjuje se samo za otklanjanje tegoba kod pacijentkinja. Davanje kontraceptivnih pilula, agonista gona- dotropin-releasing hormona (GnRH) i slično, ne dovodi do potpunog ukla­njanja mioma, ali može da ih smanji i 50% od početne veličine.

Od operativnih metoda koriste se miomektomija i histerektomija. Mi- omektomija se primenjuje kada je potrebno očuvati reproduktivnu funk­ciju pacijentkinje, ali ova operativna metoda ima brojne kontraindikacije. Stoga je u operativnom lečenju mioma totalna histerektomija neuporedivo češći metod izbora.