Bovina encefalopatija (bolest ludih krava)

Bovina spongioformna encefalopatija (BSE) pripada grupi sporih infekcija nervnog sistema koju uzrokuju prioni.

Ova bolest je poseban značaj dobila pojavom epidemije tzv.bolesti ludih krava na farmama u Velikoj Britaniji 1986.godine. Na osnovu epide miloških istraživanja pokazano je da je uzrok epi­demije među životinjama bilo koštano brašno i druge namirnice koje su korišćene za njihovu ishranu, a dobijene su preradom obolelih i ugi­nulih goveda.

Prioni su veoma sitne proteinske infektivne čestice (PrP) koje se nalaze na ćelijskoj membrani kičmenjaka. Nemaju sopstvenu DNK. Gen koji kodira PrP se nalazi na 20. hromozomu čoveka. PrP se nagomilavaju u tkivu mozga, formirajući amiloidne plakove. Spongioformnu degeneraciju uslovljava pojava intracelularnih vakuola, koje dilatiraju neurone i daju sivoj masi izgled šuplji­kavog sunđera. Vakuole dovode do cepanja ćelijske membrane, pojave izraštaja, dajući neu­ronu karakterističnu sliku, koja je u korelaciji sa količinom prion proteina, nagomilanog na neuronskim membranama. 

Bovina spongioformna encefalopatija je stečena transmisivna degenerativna bolest mozga koja se javlja u veterinarskoj i humanoj medicini. Najčešće obolevaju goveda. Čovek se zarazi uno­som inficiranog mesa i mesnih prerađevina. Period inkubacije je dug, više godina, tokom koga mozak podleže sporoj infekciji, sa postepenim ispoljava-njem kliničke slike bolesti.

Kako se manifestuje bovina encefalopatija?

Dominiraju demencija i različiti oblici neuroloških poremećaja.

Kako se leči bovina encefalopatija?

Imunoterapija ne može da modifikuje tok i ishod bolesti. Svi pokušaji lečenja ovakvih bolesnika su ostali bez rezultata.

Bolest se uvek završava smrtnim ishodom. Za sada, jedini način za kontrolu bolesti su preventivne mere, koje sprečavaju ili onemogućavaju transmisiju oboljenja među životinjama ili sa obolelih životinja na ljude.