Parainfluenca virus
Virusi parainfluence spadaju u respiratorne viruse, jer su glavne kliničke manifestacije koje oni izazvaju respiratorne infekcije. One mogu biti blage (prehlade) i teške (krup-laringitis, bronhiolitis i pneumonija).
Virusi parainfluence (1, 2, 3, 4) pripadaju miksovirusima (DNK virusi), kao i virusi influence. Ovi virusi imaju dva glikoproteinska omotača (hemaglutinin-neuramidaza i fuzioni proteini), a antitela na ove glikoproteine imaju zaštitinu ulogu. Ostali deiovi ovih virusa su nuk leoprotien i matriksni protien, koji imaju ulogu u razmnožavanju virusa.
Virusi parainfluence su rasprostranjeni u celom svetu i izazivaju uglavnom respiratorne infekcije dečjeg uzrasta. Bolest se prenosi kapljičnim putem. Ove respiratorne infekcije pokazuju izvesnu sezonsku distribuciju: jesen ili proleće – posle sezone influence. Kod mlade dece mogu nastati epidemije laringotraheitisa (krupa) izazvane virusom parainfluence 1.
Kako se manifestuju infekcije virusima parainfluence?
Inkubacija je kratka, iznosi 2-4 dana.
Najčešća klinička slika je “prehlada” sa kijavicom, kašljem, bez ili ponekad i sa povišenom temperaturom. Ovakva klinička slika sreće se i kod dece i kod odraslih.
Klinička slika krupa sreće se kod mlađe dece i manifestuje se kašljem koji podseća na lavež psa, promuklošću i ponekad stridoroznim disanjem. Ovi virusi takođe dovode do zapaljenja srednjeg uha i pneumonije. Ponekad nastaje i klinička slika meningitisa i menin- goencefalitisa.
Imunokompromitovani bolesnici mogu imati produženu i hroničnu infekciju (bronhitis, pneumonija).
Dijagnoza
Dijagnoza se postavlja izolacijom virusa na kulturi tkiva, imunofluorescencijom ili serološkim metodama, kojima se dokazuje prisustvo specifičnih antitela.
Lečenje
Najčešće je dovoljna simptomatska terapija. Kod imunokompromitovnnih bolesnika dobri efekti u lećenju postignuti su primenom ribavirina.
Vakcinacija. Postoji živa atenuirana vakcina protiv parainfluenca 3 virusa.
