Aspergiloza (aspergillosis)
Inhalacija gljivica roda Aspergillus spp. je uslov za uspostavljanje primarnog fokusa infekcije u plućima. Zbog invazije krvnih sudova hifama dolazi do tromboze i infarkta, a potom do diseminacije u druga tkiva i organe.
Značaj poremećaja odbrambenih mehanizama domaćina za razvoj fungemije i sistemske infekcije potvrđuju i eksperimentalni modeli ove infekcije na miševima i kunićima, kod kojih je dokazano da je neutropenija od presudnog značaja.
Iako ima saopštenja o diseminovanoj aspergilozi i kod imunokompetentnih pacijenata, ova infekcija je najčešće povezana sa teško imunokompromitovanim pacijentima.
Najčešće su u pitanju teška neutropenija ili imunosuprsija posle transplantacije. Bubrezi i mozak su najčešća mesta širenja infekcije, posle inicijalnih simptoma i znakova plućne infekcije.
Opisan je i endokarditis sa tipičnim perifernim znacima za ovu bolest. Ova komplikacija pogoduje daljoj dis-eminaciji infekcije. Moguć je i razvoj osteomijelitisa, iako je ova komplikacija relativno retka, čak i u slučajevima teške neutropenije. Takođe je retka gastrointestinalna infekcija, iako postoje opisi slučajeva sa hematemezom i enteroragijom u kliničkoj slici. U većini slučajeva diseminovane aspergiloze, dijagnoza se postavlja postmortalno. Za zaživotnu dijagnozu je neophodno potvrditi prisustvo uzročnika u biopsijskom materijalu.
Lek izbora za lečenje diseminovane aspergiloze je amfotericin B u dozi od 0,6-1 mg/kg dnevno, tokom 6 nedelja, odnosno do postizanja kumulativne doze od najmanje 2 g. Sa ovakvom terapijom, stepen izlečenja je oko 56%.
Pokazana je dobra efikasnost itrakonazola u lečenju invazivne fokalne aspergiloze, ali nema dokaza o efikasnosti ovog leka u slučajevima diseminovane infekcije. Kod nekih pacijenata je potrebno razmotriti i hiruršku intervenciju. Iako se lipozomalni amfotericin B bolje podnosi, nije dokazana njegova povećana efikasnost u poređenju sa standardnim oblikom leka.
