Trovanje amonijakom

Amonijak (NH₃) je industrijska hemikalija sa širokom primenom u sintezi plasti­ke, eksploziva, veštačkih dubriva, azotne kiseline, insekticida, kao i u mnogim dru­gim oblastima. Izvori ekspozicije su eks­plozija rezervoara, kvarovi na sistemima za čuvanje i transport. Na običnoj tempe­raturi je bezbojan gas, oštrog, karakteri­stičnog mirisa koji je prvi znak upozorenja na moguću ekspoziciju ovom gasu. Tečni amonijak je 10-33% rastvor ovog gasa, ko­ji može dati pri kontaktu sa kožom promr-zline I do III stepena. 

Mehanizam trovanja

Nakon rastvaranja u vodenoj sredini gornjih respiratornih puteva i stvaranja amonijum-hidroksida, zbog egzotermičke reakcije, hemijskim oštećenjima pridružu­ju se i termička. Nastaje likvefakcija, koli-kvaciona nekroza i ulceracije uglavnom na većim disajnim putevima, mada nakon pro­dužene ekspozicije amonijak može dove­sti do traheobronhijalne i pulmonalne iri­tacije.

Simptomi trovanja amonijakom mogu uključivati: Kašalj, bol u grudima, kratak dah i iritaciju očiju. U teškim slučajevima, trovanje amonijakom može dovesti do respiratorne insuficijencije, kome, pa čak i smrti.

Klinička slika

1.  Perakutno trovanje

Par sekundi nakon iznenadne ekspozi­cije visokim koncentracijama gasa, do­lazi do naglog gušenja, pojave konvul-zija, koje su uslovljenje hipoksijom i letalnim ishodom.

2.  Teško trovanje

Nakon izlaganja visokim koncentracija­ma amonijaka javljaju se:

a.  inicijalni simptomi-iritacija konjuktiva sa suzenjem, bolovima u očima, iritacija gornjih respiratornih puteva, jak nadražajni kašalj, bolovi iza grudne kosti, tahikardija i cirkulatorni kolaps, b.  latentni period 4 do 8 sati,

c.  faza pogoršanja – slabost, dispneja, tahipneja, plućni edem (dispneja, kašalj, iskašljavanje penušavog sekreta, cijanoza, hipotenzija, tahikardija, filiforman puls); analiza gasova arterij­ske krvi pokazuje respiratornu i me­taboličku acidozu.

3- Lako trovanje

Pri izlaganju malim koncentracijama amonijaka dolazi do pojave iritacija slu­znice očiju i respiratornog trakta, konjuktivitisa, salivacije, muke, povraća­nja, glavobolje, crvenila lica.

U kasnijoj fazi moguće su komplikacije u vidu respiratorne infekcije, bronhitisa, bronhopneumonije, zatim katarakte, atro­fije retine i iritisa.

Terferira sa brojnim ćelijskim metaboličkim procesima, dovodeći do propadanja ćelija mukoze. Kalcijum ulazi u ćeliju, stvara viso­ko nerastvorljiv kompleks CaF₂, koji se br­zo akumulira u kostima, renalnim tubulima i drugim mestima. Pekutana ekspozicija je češća od inhalacione, ali je ta razlika zane-marljiva, s obzirom da je najznačajnija tok­sičnost ovog gasa zapravo sistemska. Fluo-rovodonik je opšti protoplazmatski otrov, a pored hipokalcemije postoje još neki funk­cionalni poremećaji do kojih ovaj gas dovo­di: inhibicija enzima, kardiovaskularni ko­laps i specifično organsko oštećenje.

Ako sumnjate da ste vi ili neko drugi bili otrovani amonijakom, važno je da što pre potražite medicinsku pomoć. Simptomi trovanja amonijakom mogu se lečiti terapijom kiseonikom, bronhodilatatorima i drugim lekovima, u zavisnosti od težine izloženosti.