Spazmodičan porođaj
Spazmodičan porođaj je zajedničko ime za više kvalitativnih poremećaja uterusne kontraktil- nosti, a nastaje zbog multifokalnog ekscitacijskog potencijala miometrijuma.
Etitologija
Etiologija spazmodične distocije nije sasvim poznata. Iskustvo je da se češće javlja kod preplašenih, neurovegetativno labilnih i zabrinutih žena. Pretpostavlja se da postoji dominacija sim- patičke nervne aktivnosti s iniciranjem ciklusa strah-spazam-bol.
Patogeneza
Pravilne kontrakcije materice karakteriše gradijent trostruke silaznosti. Ako je trostruka silaznost (sinhronost) intenziteta, trajanja i smera poremećena, radi se o tzv. inverziji kontraktilnosti, koja može biti totalna i parcijalna. Totalna inverzija znači da kontrakcije počinju u istmusu (umesto u fundusu), u njemu je najjača i najduže traje. Takva inverzija uopšte ne dovodi do progresije porođaja. Parcijalna inverzija znači da je inveirtna samo jedna ili dve od moguće tri komponente. U tim slučajevima porođaj je produžen, ah ipak napreduje, a njegov ishod zavisi od tipa i stepena inverzije. Uz prisutan vodenjak otvaranje grlića je dominantno pasivno, a ako se posle prskanja vodenjaka stanje kontraktilnosti ne nor- malizuje, već usporeno otvaranje grhća postat će još sporije.
Drugi tip kvalitativnog poremećaja kontraktilnosti je inkoordinacija uterusa. Ona može biti lokalizovana i generalizovana. Lokalizovana inko- ordinacija znači da ne funkcionišu normalni emi- sioni centri u području rogova uterusa, već se aktivira jedan emisioni centar i kontrahuje se samo onaj deo uterusa koji odgovara aktiviranom emisionom centru. Ako se javi ceo niz emisionih centara, koji se aktiviraju jedan za drugim, asinhrono, počinje nova aktivacija pre nego što je prethodna prestala. Onda se radi o generalizo- vanoj inkoordinaciji. Najteži oblik inkoordinacije je kad postoji mnoštvo emisionih centara, uterus je u hipertonusu, a na tokogramu se vidi niz sitnih zubaca, od kojih svaki odgovara kontrakciji izolovanog dela muskulature. Tada se radi o fibri- laciji uterusa. U slučaju lokalizovane inkoordinacije porođaj je produžen, ah je moguć, dok kod generalizovane inkoordinacije – fibrilacije uterusa porođaj uopšte ne napreduje.
Klinička slika
Postoje dva klinička oblika spazmodične distocije. To su Šikeleov sindrom (Schickele) i distoci- ja konstrikcionog prstena, ih Demlenov sindrom (Demelin). Karakteristika svih tih stanja jeste da su kontrakcije bolne, iregularne, da je uterus je u blagom hipertonusu i da nema relaksacije između kontrakcija. Često dolazi do ranog prskanja vodenjaka, a porođaj kompletno zastane.