Šta je mitralna stenoza (suženje mitralnog ušća)?
Poremećaj protoka krvi iz leve pretkomoe u levu komoru usled suženja mitralnog ušća, tj. poremećaja na mitralnom zalisku koji se nalazi na ovoj granici dešava se ukoliko postoji suženje mitralnog ušća.
Mitralna stenoza kod odraslih osoba je posledica reumatske groznice. Urođena stenoza mitralnog ušća, ukoliko se ne leči, često se završava smrtnim ishodom do druge godine. Ostali uzroci mitralne stenoze su mukopolisaharoidoze, fibroelastoza endokarda, neki karcionidi, staračke promene sa degenerativnim promenama na zaliscima…
Kritično suženje ušća koje zahteva hirurško lečenje nastaje kada je prečnik ušća manji od 1,75 x 0,85 cm.
Koji su simptomi i znaci mitralne stenoze?
Simptomi mitralne stenoze se javljaju u periodu od 10 – 20 godina nakon reumatske groznice. Simptomi su obično
- zamor u naporu
- osećaj preteranog umora
- malaksalost
- palpitacije (osećaj lupanja srca)
- bolovi u grudima
- znaci i simptomi embolija (šlog i periferne embolije)
- hemoptizije (krv u ispljuvku)
- hronični bronhitis i ponovljene respiratorne infekcije
U simptome koji se ređe javljaju spadaju:
- infektivni endokarditis i simptomi koji nastaju usled pritiska na okolne strukture
- promuklost
- opstrukcija disajnih puteva
- disfagija (otežano gutanje)
Atrijalna fibrilacija koja je česta kod mitralne stenoze, može pogoršati stanje sve do razvoja edema pluća.
Pri pregledu bolesnika može se uočiti crvenilo obraza i nepravilan puls.
Slušanjem srca mogu se čuti šumovi koji su često i prvi znak koji upućuje na ovaj poremećaj.
Kako se postavlja dijagnoza mitralne stenoze?
Anamneza sa kliničkom slikom i objektivnim pregledom je dovoljna da se postavi dijagnoza mitralne stenoze.
Postoji baterija testova koja pomaže u postavljanju dijagnoze. U suštini, najbitnija je anamneza i detaljan klinički pregled.
EKG snimak srčane aktivnosti (elektrokardiogram) često pokazuje fibrilaciju pretkomora, ili postoje znaci uvećanja pretkomore.
Rendgenski snimak grudnog koša pokazuje povećanje srca, zastoj krvi u plućnim venama i eventualne kalcifikacije mitralnih zalistaka.
Ehokardiografija (ultrazvuk srca) je najvažnija metoda u dijagnostici, proceni stepena oštećenja, praćenja napretka bolesti i izboru adekvatne terapije.
Kateterizacija srca se izvodi kod bolesnika koji se spremaju za operaciju i kod bolesnika sa poremećajima drugih zalistaka (pored mitralnog), kod bolesnika s anginom pektoris, teškom plućnom hipertenzijom i kalcifikovanim mitralnim zaliskom.
Kako se leči mitralna stenoza?
Lečenje mitralne stenoze može biti medikamentozno (lekovima) i operativno.
Ukoliko postoji atrijalna fibrilacija, kontrola srčanog ritma na frekvenciji manjoj od 90/min je neophodna.
Treba uvesti oralnu antikoagulantnu terapiju (varfarin) da bi se sprečile tromboze i njihove komplikacije.
Primenjuju se diuretici (levkovi za izmokravnje) koji povećavaju izlučivanje mokraće smanjujući na taj način opterećenje srca viškom tečnosti i smanjuju zastoj krvi u plućnim venama.
Balonska valvuloplastika je metoda proširivanja mitralnog ušća uz pomoć katetera na čijem se vrhu nalazi balon. Radi se kod bolesnika koji imaju pokretne i nekalcifikovane zaliske.
U operativnom lečenju, postoji mogućnost ugradjivanja veštačke valvule, biološke valvule i plastike valvule koja već postoji.
Bez lečenja, bolest je progresivna i simptomi se pogoršavaju, iako je nemoguće predvideti brzinu progresije.
Ukoliko se promene na zaliscima rano prepoznaju i optimalno leče, može se postići normalna dužina životnog veka.
