Šta je hipertenzija (povišeni krvni pritisak)?

Hipertenzija je jedna od najčešćih hroničnih bolesti u svetu i zbog rasprostranjenosti i  brojnih komplikacija postala je važan zdravstveni problem.

Brojni faktori utiču na pojavu hipertenzije. Povišeni krvni pritisak je uslovljen količinom krvi koju srce pumpa i otporom krvnih sudova.   

Što srce jače pumpa i što je veći otpor u krvnim sudovima, biće viši krvni pritisak.   

Hipertenzija direktno dovodi do brojnih zdravstvenih problema i zbog toga spada u značajne faktore koji povećavaju smrtnost.

Postoje dve  vrste hipertenzije:

• Primarna, ili esencijalna hipertenzija koja nastane bez poznatog uzročnog faktora i razvija se kroz nekoliko godina. Prosečno, 90-95 % pacijenata  ima ovu vrstu hipertenzije.
• Sekundarna hipertenzija je posledica bolesti nekog drugog organa i prisutna je u otprilike, 5-10% pacijenata. Ova vrsta hipertenzije nastupa naglo i uzrokuje visoke vrednosti krvnog pritiska, uglavnom  više nego što  je slučaj kod primarne hipertenzije. Može biti posledica: bolesti bubrega, tumora nadbubrežne žlezde, urođenih srčanih mana, korišćenja nekih lekova (oralni kontraceptivi, antiinflamatorni antireumatici…), kod upotrebe droga: kokain, amfetamini…

Brojni su faktori rizika za nastanak hipertentije, a neki od njih su uzrast, rasa (hipertenzija je češća kod crne rase, a i komplikacije su teže), genetska predispozicija, prekomerna telesna težina, fizička neaktivnost, pušenje, povećan unos soli u hrani, smanjen unos kalijuma, preterano unošenje alkohola, stres, apneja u snu, dijabetes…

Povišeni krvni pritisak može uzrokovati oštećenja krvnih sudova i oštećenje srčanog mišića. Oštećenje krvnih sudova nastaje, jer arterije postaju zadebljane, tvrđe, i taj proces se naziva ateroskleroza. Aneurizme, odnosno proširenja krvnih sudovasu takodje veoma značajna komplikacija hipertenzije. Insuficijencija (popuštanje srca) nastaje, jer pritisak uzrokuje zadebljanje srca (hipertrofija), a na kraju i popuštanje srca (dekompenzacija) i edem pluća (nakupljanje vode u plućima). Zadebljanje krvnih sudova u mozgu, očima, bubrezima su veoma ozbiljne komplikacije. Nekontrolisana hipertenzija može dovesti do slabljena rada bubrega (nefroskleroza) i neophodnosti hemodijalize.

Koji su simptomi i znaci hipertenzije?

Simptomi i znaci povišenog krvnog pritiska najčešće su

• glavobolja pulsirajućeg karaktera
• nesvestice
• krvarenje iz nosa (epistaksa)
• umor i malaksalost
• slaba tolerancija napora
• pritisak u grudnom košu
• lupanje i preskakanje srca (palpitacije)
• vrtoglavica 

Kako se postavlja dijagnoza hipertenzije?

Dijagnoza je jednostavna: meri se krvni pritisak i vrednost se izražava u mm Hg /milimetri živinog stuba. Gornji broj označava sistolni, a donji broj dijastolni pritisak.

Vrednost krvnog pritiska se meri najmanje 3 puta u 3 različita doba dana, na obe ruke. Poželjno je načiniti i pregled krvi (krvna slika, masnoće u krvi, šećer u krvi, funkciju jetre, hormone štitaste žlezde i pregled urina). Ako se sumnja da se radi o sekundarnoj hipertenziji, rade se i detaljnije pretrage koje su u domenu lekara specijaliste kardiologije.

Rutinski se radi EKG (elektrokardiogram) srčane aktivnosti, kao i ultrazvučni pregled srca (ehokardiografija).

Detaljnije analize su u domenu lekara specijaliste kardiologije.

Kako se leči hipertenzija? 

Kod hipertenzije, vrlo važnu ulogu igra unos soli  u organizam. Konzumiranje svežeg voća i povrća i izbegavanje konzervirane, ili na bilo koji drugi način prerađene hrane, jer sadrži veliku količinu soli. Preporuka je da odrasla osoba konzumira do 2400 mg soli na dan, a smanjenje na 1500 mg dovodi do smanjenja krvnog pritiska. Preporučuje se i smanjen unos masnoće. Kalijum treba povećati, preporučuje  se unos od 90 mmol/dan.

Smanjivanje telesne težine od samo 2-3  kilograma može smanjiti krvni pritisak nekoliko milimetara živinog stuba.

Povećanje fizičke aktivnosti (30 minuta hodanja na dan, 3-4 puta nedeljno, smanjuje smrtnost od kardiovaskularnih bolesti).

Ograničavanje unosa alkohola, jer čak i kod zdravih ljudi alkohol može povisiti krvni pritisak.

Prestanak sa pušenja je obavezan prilikom lečenja hipertenzije.

Dovoljno odmora, ograničavanje stresa i dobar san su osnove u smanjivanju vrednosti krvnog pritiska.

Ukoliko ni jedan od prethodnih metoda ne urodi plodom i dovede do smanjenja vrednosti krvnog pritiska, dolazi u obzir lečenje hipertenzije odredjenim grupama lekova.

Diuretici (lekovi za izmokravanje) deluju na bubrege tako da oni izlučuju veću količinu vode i soli, i time snižavaju krvni pritisak. Lekari  preporučuju uvođenje diuretika kao «prve linije» terapije za hipertenziju. Dodatak diuretika bilo kom antihipertenzivu pojačava njegovo delovanje, pa  se često koristi kombinacija za ACE inhibitorima,  i drugim lekovima.

Beta blokatori smanjuju srčano opterećenje, šire krvne sudove i snižavaju frekvencu srca. Dobro deluju i u kombinaciji sa diureticima (atenolol, propranolol, metoprolol, bisoprolol).

Inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE inhibitori) opuštaju krvne sudove i igraju posebno važnu ulogu kod osoba sa koronarnom bolešću, srčanom insuficijencijom, bubrežnom insuficijencijom i kod obolelih od dijabetesa. Njihovo delovanje se pojačava dodatkom diuretika (lizinopril, ramipril, enalapril, perindopril, cilazapril, fosinopril).

Blokatori angiotenzinskih receptora deluju slično kao ACE inhibitori: relaksiraju krvne sudove  i korisni su kod osoba sa koronarnom bolešču, obolelih od dijabetesa i  kod srčane i bubrežne insuficijencije.

Blokatori kalcijumskih kanala relaksiraju glatku muskulaturu krvnih sudova (amlopin, nifedipin), a neki od njih usporavaju puls (verapamil, diltiazem). Poznata je interakcija sa sokom od grejpa, pa je potreban oprez.

Najnovija grupa lekova su inhibitori renina koji smanjuje proizvodnju renina, enzima vrlo važnog u regulaciji krvnog pritiska. Ne ubrajaju se još uvek u standardnu terapiju.

Često je pitanje koji lek odabrati incijalno za kontrolu krvnog pritiska.ACE inhibitori su terapija izbora kod obolelih od dijabetesa, osoba sa srčanom insuficijencijom i nakon infarkta miokarda. U slučaju da se razvije kašalj, kao nuspojava terapije ACE inhibitorima,  preporučuju se inhibitori renina.

Korisno je povremeno načiniti i 24h holter pritiska koji beleži vrednosti krvnog pritiska u 24 satnom periodu što lekaru olakšava ordiniranje terapije.

Novija istraživanja su pokazala da je kombinacija lekova bolja nego korišćenje jednog leka u maksimalnoj dozi (diuretik u kombinaciji sa ACE inhibitorom, beta blokatorom).

Bitno je shvatiti da je pronalaženja odgovarajućeg leka ponekad dug i mukotrpan proces, pa treba biti strpljiv, jer adekvatna terapija sprečava komplikacije, obolevanje i smrt od kardiovaskularnih bolesti.