Bolovi u grudima

Bol u grudima je jedan od najčešćih simptoma zbog koga se bolesnici obra­ćaju lekaru. Prilikom pregleda boles­nika koji se žali na bol u grudima treba imati u vidu: raznolikost oboljenja koja ga mogu uzrokovati, različitu percepciju bo­la od strane bolesnika, atipično ispoljavanje bolesti, istovremeno postojanje razli­čitih oboljenja, kao i zapažanje da jačina bola nije uvek proporcionalna stepenu težine bolesti. Lekar mora da nastoji da utvrdi etiologiju ovog simptoma i da, u slučaju postojanja ozbiljnog obolje­nja, pacijenta hitno preveze u najbližu bol­nicu.

Visceralni bol. Visceralna aferentna vlak­na su prisutna u simpatičkim i parasimpatičkim vlaknima koja inervišu grudni koš. Ova nemijelinizovana vlakna obezbeduju prenošenje senzacije koje potiču od srca, perikarda, pluća i svih visceralnih struktu­ra koja su tokom embrionalnog razvoja na­stala od prednjeg creva. Visceralni bol obič­no nije jasno lokalizovan, a opisuje se kao „tup bol u grudima” ili „boluckanje”.

Somatski bol. Somatska inervacija omo­gućava prenošenje senzacija koje potiču od mezodermalnih struktura (npr. parijetalna pleura, peritoneum, mišići, skelet, struk­ture kože). Većina ovih nervnih vlakana ima preciznu somatotropnu i dermatomalnu organizaciju što utiče da se bol doživlja­va kao jasno lokalizovan i „oštar”.

Odraženi bol. Većina visceralnih i somatskih aferentnih vlakana deli sinaptičke projekcije u kičmenoj moždini i možda­nom stablu, usled čega se visceralni boi oseća u somatskim strukturama. Primer ove vrste bola je klasična iradijacija bola, koji je nastao usled ishemijske bolesti srca, u ra­mena, vrat, zube ili vilicu.

„ Atipični” bol u grudima. Ovaj termin se koristi za bol koji ne pripada ni jednoj ra­nije navedenoj kategoriji.

Detaljan fizički pregled bolesnika koji navodi bol u grudima treba započeti procenom stepena njegove vitalne ugrože­nosti. Bolest koja akutno ugrožava bo­lesnika prepoznaje se po sledećim zna­cima: tahipneja (ubrzano disanje), angažovanje pomoćne disajne muskulature, filiforman puls i te[ko pipljiv puls, brza ili vrlo spora srčana frekvencija, sistolni (gornji) krvni pritisak manji od 100 mmHg, po­jačano znojenje, konfuznost, febrilnost. U slučaju postojanja stanja koja životno ugrožavaju pacijenta, neophodno je od­mah terapijski intervenisati, a tek po po­boljšanju opšteg stanja upoznati se sa anamnezom.

Ukoliko život bolesnika nije ugrožen, potrebno je odmah se detaljno upoznati sa anamnezom, odnosno karakteristikama bo­la u grudima. Da bi se postavila radna di­jagnoza, bolesnik treba da odgovori na sle- deća pitanja:

Kakve karakteristike ima bol: intenzitet, kvalitet, lokalizacija, iradijacija (sirenje), trajanje; šta je prethodilo nastanku bola i šta smanjuje in­tenzitet bola; da li je bol praćen sistemskim manifestacijama; da li se ranije javljao sličan bol; da li je bilo povrede?

Postojanje drugih simptoma udruženih sa bolom u grudima može da usmeri lekara da postavi tačnu dijagnozu, ali nekada i da ga udalji od postojećeg oboljenja. Moguće je i da pridruženi simptomi maskiraju osnovno oboljenje.

Podatak o prethodno dubokoj ven­skoj trombozi upućuje na postojanje pluć­ne embolije, o skoroj respiratornoj infekci­ji — na prisustvo perikarditisa, o postojanju Marfanovog sindroma u familiji – na mo­guću disekciju aneurizme aorte, o konzu­miranju duvana na faktor rizika za koronar­nu bolest itd.

Takođe, u cilju postavljanja radne dijag­noze je potrebno da lekar primeni dopun­ske dijagnostičke metode. Elektrokardiografija (ECG) pruža direktne i indirektne informacije o više mogućih uzroka bola u grudima i stoga ovaj pregled treba uraditi kod svih bolesnika sa ovom tegobom. Ipak, normalan ECG ne isključuje postojanje kardiovaskularnog ili respiratornog oboljenja. Radiografija toraksa  (grudni koš) je, slično elektrokardiografiji, brza, neinvazivna i jeftina metoda koja omogućava postavljanje dijagnoze mnogih oboljenja (npr. pneumotoraksa, pneumonije (zapaljenje pluća), kongestivne srčane insuficijencije, disekcije aortne aneurizme). Ovaj pregled ne treba vršiti samo onda kada je jasno da bolesnik nema ni jednu od nave­denih bolesti. Analize respiracijskih gasova u arterijskog krvi vrše se radi procene teži­ne bolesti ili acido-baznog stanja. Pulsna

oksimetrija pruža informacije o stanju ok- sigenacije krvi. Laboratorijske analize se vr­še u cilju ispitivanja uzroka bola u grudima (npr. određivanje kardiospecifičnih enzi­ma u slučaju sumnje na akutni infarkt miokarda). Ehokardiografija omogućava ot­krivanje tamponade srca, ali i procenu kretanja zidova i funkcije valvula.

Ipak, moguće je da se prilikom pregleda ne nađu patološki znaci, naročito u počet­nim stadijumima oboljenja, kao i da osnov­ne dijagnostičke metode nisu izvodljive.