Stenoza aorte (aortna stenoza) kod deteta, dece, dijagnoza, lečenje i terapija

Stenoza aorte (SAo)je zastupljena u 5% bolesnika sa USM. Ako se tome pridoda i bikuspidna aortna valvula, ovo je najčešći urođe­ni poremećaj. Veoma je često familijarnog karaktera.

Definicija i morfološke karakteristike Stenoza aorte predstavlja morfološko suženje na putu krvi iz leve komore u sistemsku cirkulaciju. Zalisci se razvijaju u ranoj fazi gesta- cije i stenotične lezije su posledica poremećaja u stvaranju zalizaka ili resorpcije tkiva oko zalizaka (slika 14). Stenoza može biti valvularna (75%), subvalvularna (23%) i supravalvulama (2%).

Hemodinamske karakteristike Opstrukcija krvi na putu iz leve komore ka sistemskoj cirkulaciji, bez obzira na lokalizaciju suženja, dovodi do opterećenja pritiskom leve komore koja mora, uprkos suženju, da tokom sistole u aortu istisne svu krv prispelu tokom dijastole. Zbog toga se generiše razlika pritisaka, tzv. gradijent pritiska, koji je jedan od najhitnijih parametara za procenu težine opstrukcije. Vremenom se razvijaju hipertofija i fibroza leve komore. Na osnovu visine gradijenta se SAo dele na blage, srednje teške, teške i kritične stenoze.

Kliničke manifestacije i prirodna istorija Pojava i težina simptoma kod dece sa SAo zavise od stepena opstrukcije. Blaga do umerena stenoza ne prouzrokuje simptome. Teška stenoza je praćena pojačanim zamaranjem, bolom u grudima pri naporu i sinkopama. Novorođenčad i odojčad sa kritičnom stenozom aorte imaju znake i simptome srčane slabosti.

Dijagnostika

Bolest se najčešće dijagnostikuje na osnovu patološkog auskul- tatornog nalaza na srcu koji se čuje od novorođenačkog uzrasta. U auskultatornom nalazu dominira sistolni ejekcioni šum, najbolje čujan u drugom međurebamom prostoru sa desne strane, uz ivicu grudne kosti, praćen trilom na mestu najbolje čujnosti i u jugularnoj jami. Što je stenoza izraženija, to se povećavaju trajanje i frekvenci­ja šuma. Kod valvularne stenoze aorte često se čuje sistolni ejek­cioni klik, dok je aortna komponenta drugog tona oslabljena.

Kod blage stenoze aorte EKG i radiografija srca i pilića ne poka­zuju patološke karakteristike, dok se kod teške stenoze zapažaju znaci hipertrofije leve komore i postenotične dilatacije ushodnog dela aorte. Stepen stenoze aorte progredira sa rastom deteta. Često se pridružuje ili progredira i aortna regurgitacija.

Ehokardiografija je vodeća dijagnostička metoda kojom se defi- nišu mesto stenoze, morfologija zalizaka i stepen hipertrofije leve komore. Doppler ehokardiografski se određuje gradijent pritisaka između leve komore i mesta iznad stenoze.

Lečenje

Iako je hirurška valvulotomija dugo bila jedini način lečenja bolesnika sa značajnom stenozom aorte, dilatacija balonom je posta­la široko prihvaćena terapijska metoda, sa veoma dobrim rezultati­ma. Ishod balon dilatacije može da bude kompromitovan nastankom značajne aortne regurgitacije. Stenoza aorte subvalvularnog ili supravalvularnog tipa, neuspešna dilatacija balonom ili nastanak regurgitacije aorte posle interventne kardiološke procedure pred­stavljaju indikacije za hirurško lečenje.