Stafilokokna pneumonija (zapaljenje pluća)

Staphylo­coccus aureus izaziva oko 5% svih pneu­monija. On luči različite toksine i ekstracelularae proteine – agresine, čija uloga u patogenezi bolesti nije u potpunosti rasvetljena.

Bolest je obično teška i prati je stopa visokog mortaliteta i u prethodno zdravih osoba. Bolest nastaje autoinokulacijom u osoba koje normalno nose stafilokok, ili pre­laskom infekcije sa druge osobe. 

Kako se manifestuje stafilokokna pneumonija?

Klinička slika je uglavnom slična pneumokoknoj pneumoniji, naročito kada se jav­lja kao komplikacija infekcije virusom in­fluence (virus gripa).

Obimna nekroza tkiva i formiranje apscesnih šupljina nastaju zbog lučenja tok­sina i agresina. Nekrozu pomaže tromboza malih krvnih sudova.

Bolest nastaje naglo, s visokom temperaturom, toksemijom, zbu- njenošću i respiratornim tegobama.

Nekada se javljaju i stafilokokne promene na koži.

Kako se postavlja dijagnoza stafilokokne pneumonije?

Na radiografiji (rendgenski pregled) grudnog koša uočavaju se mnogobrojne mrljaste infiltracije s formi­ranjem šupljina u jedne četvrtine bolesnika, a kod 10% nastaje empijem.

U dijagnosti­čkom postupku nalaze se pozitivne hemokulture (analiza krvi) kod najmanje 25% bolesnika.

Kako se leči stafilokokna pneumonija?

Tera­pija se sprovodi penicilinom rezistentnim na beta-laktamaze (flukloksacilin), rifampicinom, cefalosporinima I generacije ili fusi- dinskom kiselinom.

Vankomicin se koristi kod sojeva rezistentnih na meticilin. Uza sve ove terapijske mogućnosti, mortalitet se kre­će od 30 do 70%, ukoliko postoji bakterijemija (prisustvo bakterija u krvi).