Alergije

Najčešći alergeni

Alergijske reakcije označavaju imuni odgovor organizma na neku materiju iz spoljašnje sredine, koja obično nije štetna po zdravlje čoveka.

Većina alergija nije opasno po život, simptomi su blagi i prolaze od nekoliko sati do nekoliko dana, ali kada se razvije sistemska alergijska reakcija (anafilaktički šok), može doći i do smrtnog ishoda. Savet je da obavezno odete na pregled kod alergologa.

Naš imuni sistem ima zaštitnu ulogu, ponekad se desi da pogreši, pa tako uobičajene i bezbedne materije, poput hrane, lekova ili materijala, prepoznaje kao ugrožavajuće i aktivira svoj odbrambeni mehanizam. Pokušavajući da nas zaštiti, organizam stvara antitela na te supstance.

Alergeni su supstance koje izazivaju alergijsku reakciju, a najčešće su u pitanju polen, neke vrste hrane, metali, ubodi insekata i lekovi. Uobičajeni simptomi koji se javljaju su crvenilo i iziritirane oči, kijavica, curenje nosa, preznojavanje i otežano disanje.

Analizom ključnih pretraživanih pojmova na Guglu, došli smo do liste alergena koji se najčešće pretražuju u na ovim prostorima, na osnovu čega pretpostavljamo da se učestalije i javljaju u populaciji na ovim prostorima.

Alergija na jagode i kikiriki

Kada dođe maj, tezge na pijacama budu pune crvenih, slatkih jagoda, a kod nas se godišnje proizvede više od 30 tona ovog voća. Ljudi koji su alergični na jagode, moraju da izbegavaju široku paletu proizvoda koji ih sadrže u svom sastavu, a nije retko da su osobe alergične i na drugo bobičasto voće.

Alergijsku reakciju organizma izaziva specifičan protein koji se nalazi u jagodama. Simptomi su blagi, a retko se razvija teška klinička slika.

Alergija na kikiriki i orašaste plodove je poznata po burnim simptomima, može doći do anafilaktičkog šoka i potrebna je brza reakcija i pružanje pomoći. Studije u Americi su zabeležile porast učestalosti alergije na kikiriki kod dece, a u petini slučajeva alergija nestane odrastanjem.

Javljaju se nesvestica, vrtoglavica, dezorijentisanost, bolovi u stomaku, povraćanje, diareja, preznojavanje, teško disanje i govor, uporan kašalj, plava koža, slab puls… Zakonom je propisano da proizvođači na etiketi moraju da naznače alergene, a izbegavanjem dolaska u kontakt sa ovom namirnicom je najbolja zaštita.

Alergija na pšenicu

Gluten je naziv za protein koji se nalazi u pšenici, ječmu, raži…Intolerancija na gluten za razliku od alergije na žitarice, ne daje simptome koji ugrožavaju život. Evo u čemu je razlika.

Inotelranciju na gluten karakterišu bol u stomaku, otežano varenje, diareja, mučnina i nadutost posle obroka. Problem se uspešno rešava prilagođavanjem bezglutenskoj ishrani. Dozvoljene su žitarice poput kukuruza, pirinča, kinoe, prosa, a koristi se i brašno od heljde ili leblebije.

Kod alergijske reakcije na gluten, telo stvara jak imuni odgovor na ovaj protein. Javlja se mučnina, povraćanje, otežano disanje, diareja, iritacija grla, ospa, zapušen nos, crvenilo i svrab očiju…

Alergija na jaja i mlečne proizvode

Intolerancija na laktozu se često, kao i intolerancija na gluten, meša sa alergijama. Kada u telu nema dovoljno specifičnog enzima za metabolizam mlečnog šećera, zbog problema sa varenjem nastaje niz simptoma kao što su mučnina, nadutost, proliv, ispuštanje gasova i ponekad povraćanje, i to je intolerancija na laktozu.

Simptomi koji se javljaju kod alergijske reakcije na mlečne proizvode, mogu da liče na intoleranciju na laktozu, ali se pored toga javlja koprivnjača, svrab kože, teško disanje, sviranje u grudima, otežano gutanje, krv u stolici…

Treba biti oprezan, jer simptomi mogu da se jave i nekoliko sati nakon unošenja mlečnog proizvoda u organizam.

U Srbiji se godišnje pojede oko 180 jaja po stanovniku, dok je u svetu taj broj blizu 250 komada. Možda bi konzumiranje jaja bilo veće, da nije čestih alergija na ovaj proizvod koje u većini slučajeva pogađaju decu.

Simptomi se razvijaju brzo, od nekoliko minuta do sat vremena, obično su blaži, retko ozbiljni sa pretnjom po život. To su sviranje u grudima, otežano disanje, proliv, nadutost, mučnina, povrađanje, crvenilo i svrab kože…

Alergija na životinjske dlake

Alergen je protein koji se nalazi u dlaci, pljuvačci, urinu i koži. Životinje koje žive napolju mogu u svom krznu da zadrže druge alergene, kao što je polen, prašina, plesni i drugo, što takođe može da izazove alergiju.

Kada su simptomi uporni i traju duže od dve nedelje, ili se javljaju ozbiljnije tegobe, obavezno se treba javiti lekaru.

Alergija na detrdžente i šampone

Prašak za veš, farbe za kosu, parfemi, kupke, šamponi… mogu sadržati hemikalije koje će u početku izazvati slabije simptome, ali će se vremenom razviti brza reakcija pri kontaktu sa malom količinom supstance.

Alergeni koji se mogu naći u ovim proizvodima su konzervansi, enzimi, paraben, emulgatori, omekšivači tkanine…

Obično se javljaju simptomi na koži, i to crvenilo, svrab, plihovi, suva, ispucala, otečena koža, peckanje i ponekad bol.

Alergija na lekove

Kada ubrzo po uzimanju leka, dođe do pojave nekih od karakterističnih znakova iz grupe alergijskih simptoma, organizam je verovatno osetljiv na neku komponentu leka.

Česte su alergije na penicilin i druge antibiotike, nesteroidne antiinflamatorne lekove (Aspirin, Ibuprofen…), i lekove koji se primenjuju u hemioterapiji.

Potrebno je preduzeti sledeće mere zaštite, apsolutno izbegavanje leka, u slučaju kontakta hitno potražiti stručnu pomoć i informisati svog lekara i farmaceuta o postojećim alergijama.

Alergija na prašinu

Kućna prašina može sadržati različite alergene kao što su životinjske dlake i polen, ali se pokazalo da su grinje najčešći alergeni. Grinje su mali insekti, nevidljivi golim okom, koji žive na toplim i vlažnim mestima i jedu perut.

Potrebni su lekovi, da bi se simptomi držali pod kontrolom, a potrebno je preduzeti mere kako bi se smanjio broj mesta koja su pogodno stanište za ove parazite, kao što su zavese, posteljina, dušek, tepisi…

Alergija na polen (ambrozija, lipa…)

Alergija na polen počinje u proleće i može trajati sve do oktobra i najčešće kod dece i adolescenata. Javljaju se simptomi karakteristični za alergijsku reakciju (urtikarija, kijavica, crvene oči…).

Uspešno lečenje za sada ne postoji, a terapija je simptomatska.

O ovim i sličnim temama saznajte više na Stetoskopu, najvećem medicinskom portalu u regionu, gde lekarima možete besplatno postaviti pitanja i zakazati pregled.

Autor: Miloš Đošić