Faktori rizika za oboljenja parodontijuma

Mali broj ljudi ima intaktan potporni aparat zuba (parodoncijum). Oboljenja potpornog aparata zuba počinju još u detinjstvu. Jednim od najvažnijih etioloških fa­ktora za nastanak oboljenja potpornog aparata zuba smatra se dentalni plak. Obo­ljenja potpornog aparata zuba počinju gingivitima, da bi vremenom progredirala i dovela do promena koje zahvataju periodoncijum, alveolarnu kost i cement korena zuba (parodontopatije). Oboljenja parodoncijuma za posledicu imaju prevremeni gu­bitak zuba. Zbog toga otkrivanje grupa i pojedinaca visokog rizika za nastanak obo­ljenja parodoncijuma je od velikog značaja za planiranje prevencije ovog oboljenja.

Opšti parametri

Opšti parametri koji su bitni u otkrivanju grupa i pojedinaca visokog rizika za na­stanak oboljenja parodoncijuma su: pol, rasa, socio-ekonomske grupe, uzrast, imuni sta­tus, imunosupresija, ishrana, sistemske bolesti, neželjeno dejstvo lekova i stres.

Velika epidemiološka ispitivanja su pokazala da pol i rasa nisu od presudnog značaja za nastanak oboljenja parodoncijum. Socio-ekonomski uslovi mogu uticati na nastanak oboljenja potpornog aparata zuba. Ispitivanja su pokazala da u sluča­jevima težih socio-ekonomskih uslova, oboljenja potpornog aparata zuba su češća. Oboljenja potpornog aparata zuba ne zavise samo od uzrasta, već i od mnogih drugih faktora. Imuni status se prema današnjim naučnim saznanjima smatra jednim od najvažnijih parametara u očuvanju zdravlja parodoncijuma. Dok god je domaćin u stanju da svojim imunim sistemom drži pod kontrolom sve etiološke agense, dotle neće biti kliničkih znakova oboljenja potpornog aparata zuba.

Izmenjeni imuni odgovor, pre svega imunosupresija se manifestuje većim i br­žim oštećenjima potpornog aparata zuba. Pravilni izbor hrane, njena digestija i apso­rpcija bitno doprinose očuvanju zdravlja potpornog aparata zuba.

Sistemske bolesti ne mogu izazvati nastanak oboljenja parodoncijuma, ali zato mogu ubrzati procese destrukcije jednom već započetog oboljenja pardoncijuma. Na ubrzavanje oboljenja potpornog aparata zuba posebno utiču Diabetes mellitus, neu- topenia, leukemia, AIDS, sindrom lenjih leukocita, Kronova bolest, Adisonova bo­lest i dr.

Neželjeno dejstvo lekova uz dentalni plak utiče na širenje oboljenja potpornog aparata zuba. U grupu lekova koji utiču na pojavu neželjenih efekata na parodonci- jumu ubrajamo: ciklosporine, citostatike, hidantoinske preparate, kortikosteroide, hloranfenikol, kao i dugotrajna upotreba hormonskih kontraceptivnih sredstava.

Iako objektivno nemerljiv, smatra se da stres utiče na destruktivne procese u potpornom aparatu zuba.

Klinički parametri

U kliničke parametre za otkrivanje grupa i pojedinaca visokog rizika za nasta­nak oboljenja parodoncijuma svrstavaju se stepen oralne higijene, intenzitet bolesti prema uzrastu, stepen labavljenja zuba i loše konzervativne i protetske nadoknade.

Stepen oralne higijene ukazuje na činjenicu koliko pacijent vodi računa o svom zdravlju. Što je stepen oralne higijene niži to je rizik od nastanka oboljenja pa­rodoncijuma veći. Sto je pacijent mlađi a intenzitet bolesti teži to je i prognoza bole­sti lošija. Stepen labavljenja zuba nam pokazuje na nivo destrukcije potpornog apa­rata zuba i samim tim na težinu bolesti. Loše konzervativne i protetske nadoknade povećavaju rizik za nastanak oboljenja parodoncijuma pa ih je zbog toga neophodno ukloniti i uraditi nove nadoknade.

Laboratorijski parametri

Laboratorijski parametri za otkrivanje grupa i pojedinaca visokog rizika za nastanak oboljenja parodoncijuma obuhvataju perifernu krv, pljuvačku, gingivalnu tečnost, subgingivalni dentalni plak i tkivo.

Periferna krv nam svojim sastavom ukazuje na stepen sposobnosti domaćina da savlada štetne nokse koje su u stanju da dovedu do oboljenja parodoncijuma. Po­sebna pažnja se posvećuje broju i aktivnosti leukocita, titra antitela na patogene fa­ktore i markere sistemskih bolesti.

Pljuvačka predstavlja bitan faktor u zaštiti oralne sluzokože, zuba i parodo­ncijuma. Analizom sastava pljuvačke moguće je proceniti stepen rizika za nastanak oboljenja parodoncijuma. Posebno treba posmatrati titar antitela, nivo enzima, broj i sastav mikroorganizama (oralna flora) i ćelije.

Gingivalna tečnost je bitan faktor u proceni zdravlja i rizika za nastanak oboljenja parodoncijuma, ali i marker aktivnosti oboljenja Laboratorijske analize gi- ngivalne tečnosti moraju obuhvatiti totalne proteine, izolovane i neizolovane prote­ine, ćelije i njihov funkcionalni kapacitet, titar antitela, nivo enzima, toksina, citoki- na (interleukin 1, prostaglandin E2) kao i pH.

Subgingivalni dentalni plak je po svom sastavu veoma promenljiv. Labora­torijskom analizom treba utvrditi vrstu i broj mikroorganizama, kao i količinu i vrstu prisutnih enzima i toksina. Ispitivanja su pokazala da mikrobni sastav subgingiva- lnog dentalnog plaka ukazuje na stepen rizika i obim oboljenja potpornog aparata zuba.

Tkivo gingive laboratorijskim ispitivanjem može pokazati .uspešnost ih neu- spešnost domaćina da se zaštiti od štetnih noksi, prisustvom inflamatome i imunske ćelijske populacije, oštećenja epitela i vezivno-tkivnih elemenata