Preventivna uloga totalnih proteza
U stomatološkoj terapiji pacijenata, bez obzira na vrstu i oblik terapije, pored terapijskih mera neophodno je primenjivati i preventivne mere regabilitacije.
Svaka stomatološka nadoknada uopšte mora da deluje terapijski ali i preventivno. Svaka vrsta proteze, osim terapijske uloge mora da ima i profilaktičku ulogu.
Kada je u pitanju totalna proteza ona treba ne samo da nadoknadi izgubljene zube i masu potpornih tkiva koja su nestala u toku postekstrakcionog perioda, već i da rehabilituje funkcije oro-facijalnog sistema (žvakanje, gutanje, govor) i da povrati izgled pacijentu kakav je imao u prisustvu prirodnih zuba.
U rehabilitaciji bezubih pacijenata, osim osvih zahteva moraju biti zastupljeni i prevenitivni aspekti terapije.
Totalne proteze ne smeju delovati štetno na potporna tkiva oro-facijalnog sistema. Preventivni aspekti protetske terapije bezubih pacijenata danas podrazume- vaju prevenciju narušavanja integriteta i funkcija orofacijalnog sistema i to potpornih tkiva bezubih vilica (kost, sluzokoža, podsluzokoža) kao i struktura temporo- mandibulamih zglobova.
Sprečiti nastanak i delovanja jatrogenih faktora u protetskoj terapiji bezubih pacijenata je značajan aspekt protetske terapije.
Preventivni aspekti terapije bezubih pacijenata obuhvataju nekoliko značajnih mera…
Preprotetska priprema usta bezubih pacijenata
Da bi totalne proteze ispunile svoju ulogu u terapiji i profilaksi neophodno je u metodologiji izrade ovih nadoknada obratiti pažnju na dobru preprotetsku pripremu usta bezubih pacijenata.
Pre početka protetske terapije kost i meka tkiva usta moraju biti zdravi.
Sluzokoža i podsluzokoža treba u potpunosti da prekrivaju alveolane grebe- nove i da budu jednoobrazne konzistenicje, ugibljivosti i debljine, normalne boje i izgleda. Vestibulami i lingvalni sulkusi moraju biti slobodni, bez polipa, hipertrofi- čnih masa i ožiljenog tkiva.
Alveolarni grebenovi, u slučaju normalnih anatomskih uslova imaju oblik latinskog slova U. Moraju biti dovoljno široki, dugački i visoki i bez koštanih protube- rancija.
Nakon detaljnog kliničkog, a ponekad i dopunskog rentgenskog ispitivanja često se ustanovi daje pre protetske terapije neophodna priprema. Ona se sastoji u saniranju svih zapaljivih promena na mekom tkivu i dovođenju tkiva u zdravo stanje.
Osim ove tkzv. konzervativne terapije, u preprotetskoj pripremi usta sve češće se koriste i metode preprotetske hirurgije, počev od ekstrakcija retiniranih i impakti- ranih zuba i uklanjanja oštrih koštanih ivica i manjih egzostoza na grebenu, do većih hirurških zahvata kao što su implantati i slično.
Sve ove hirurške intervencije se vrše u cilju poboljšanja anatomomorfoloških uslova na bezubim vilicama za izradu proteza. Hirurške korekcije koštanog tkiva moraju biti strogo racionalne u odnosu na kompaktno koštano tkivo. Obazriv hiru- rški postupak ima svoje puno opravdanje i kod vađenja zaostalih korenova, granu- loma, cista i retiniranih zuba. Brižljivim uklanjanjem oštrih koštanih šiljaka i bridova na alveolarnom grebenu, glačanjem koštane rane, eventualno i šavom koji će obe- zbediti dobar kontakt rubova sluzokože, takođe će se postići pravilnije oblikovanje alveolarnog grebena. U istom cilju preporučuje se i digitalna kompresija spoljašnje i unutrašnje ploče nakon ekstrakcije zuba.
Hirurške korekcije mekih tkiva usne duplje (korekcije frenuluma i plika, postepene hiperplazije sluzokože, fibrozna uvećanja tubera maksile i dr.) su takođe često neophodne u određenim slučajevima. To su najčešće pacijenti, sa loše urađenim i loše održavanim i kontrolisanim protezama.
Hiperplastične promene mekih oralnih tkiva česta su klinička slika pacijenata sa mobilnim zubnim nadoknadama.
Hiperplazija sluzokože je rezultat fibroepitelijalnog odgovora tkiva na prisustvo proteze. Javlja se ispod protezne ploče ili ispod njenih rubova.
Etiologija protetske hiperplazije je multikauzalna, ali u svakom slučaju u vezi je sa protezom. Mehanički uticaji proteza kao što su: preekstrendirani i oštri robovi proteze, kao i jači okluzalni pritisak na mukozu uspod proteze su vrlo često uzrok protetskih hiperplazija. Takođe loša oralna higijena, kao i loše održavanje higijene samih proteza, uz permanentno danonoćno nošenje proteza, iritacije alimentamog, a rede alergijskog porekla, se mogu svrstati u hemijske faktore za nastanak proteske- hiperplazije. Štetne navike i parafunkcionalne mandibulame kretnje mogu takođe biti uzrok ovim promenama.
Do hiperplazije dolazi najčešće usled enormnog pritiska, što ima za posledicu atrofiju kosti i hiperplaziju sluzokože.
Optimalna ekstenzija protezne baze
Baza mobilne proteze treba da pokriva najveću moguću površinu koju dozvoljavaju stanje i funkcija tkiva na kojima proteza leži ili sa kojima je u kontaktu.
Savremeni biološki aspekti obezbeđuju protezi dobru retenciju i stabilizaciju, optimalno opterećenje tkiva ležišta proteze i očuvanje zdravog stanja tkiva.
Baza završene proteze treba da pokriva najveću moguću površinu koju dozvoljavaju stanje i funkcija tkiva na kojima proteza leži ih sa kojima je u kontaktu. Otiskom se mora odrediti optimalna ekstenzija protezne baze.
Potporna tkiva, tkiva ispod proptezne ploče izložena su permanentnom delova- nju sila za koje nisu predodređena a koja moraju prihvatiti i podnositi. Sile koje nastaju pri žvakanju, gutanju ili parafunkcionalnim kretnjama donje vilice deluju na potporna tkiva za koje ona nisu histološki predodređena i mogu iz oštetiti.
Postupak otiskivanja koji podrazumeva selektivnu raspodelu pritiska na različita tkiva ležišta proteze upravo dozvoljava da se pojedine zone opterete, odnosno rasterete. Savremenim otisnim materijalima moguće je da se pritisak žvakanja rasporedi selektivno u skladu sa sposobnostima tkiva da ga prime a da ne dođe do iritacije i hiperplazije mekih tkiva ili osteoporotičnih promena na koštanoj podlozi.
Očuvati zdravo stanje tkiva ležišta proteze je jedan od primarnih postulata sa profilaktičkog aspekta terapije bezubih pacijenata.
U slučaju primene kompresionog otiska, podjednako opterećenje oralnih tkiva različito sposobnih da podnesu opterećenje nije biološki opravdano i vremenom može dovesti do oštećenja mekih tkiva i jače atrofije kosti i u gornjoj i u donjoj vilici. Pri- pojne zone koje se moraju rasteretiti su na pr. papila inciziva, zone mentalnih otvora, oštar i tanak vrh alveolarnog grebena (posebno donjeg), sva podminirana koštana izbočenja (torusi, tuberi, kriste) kao i sva hiperplastična meka tkiva.
Kada su u pitanju otisni materijali za oblikovanje rubova otiska, termoplasti- čne mase po svojim svojstvima i način pripreme su vrlo dobre za oblikovanje rubova otiska. Za uzimanje definitivnog funkcionalnog otiska treba koristiti ZnO-eugenol paste koje su zbog svojih karakteristika i jednostavnosti postupka veoma podesne za uzimanje funkcionalnog otiska.
U slučaju primene elastomera za funkcionalni otisak koristi se individualna kašika sa međuprostorom. Elastomeri su pogodni za otiske podminiranih vilica i otiske za imedijatnu protezu. Obzirom da je reč o hidrofobnim materijalima kojine re- sorbuju mukoznu pljuvačku, sluzokoža se mora osušiti pre unošenjakašike u usta pacijenta.
Iznalaienje i rekonstrukcija međuviličnih odnosa
U savremenoj stomatološkoj protetici imperativno se nameće potreba za iznalaženjem i rekonstrukcijom ispravnih međuviličnih odnosa.
Pri kliničkoj proceduri određivanja međuviličnih odnosa mora se imati u vidu zavisnost tri faktora: strukture temporo-mandibulamog zgloba, masa muskulature i fundament proteze.
Posledica nepravilno registrovane okluzalne ravni, visine zagrižaja i centralne okluzije se ispoljavaju upravo na strukturama temporomandibulamog zgloba, na stanje mastikatome muskulature i na potporna tkiva donje i gornje vilice.
Sa druge strane, ispravno određeni i rekonstruisani međuvilični odnosi obe- zbeđuju dobru rehabilitaciju svih fimckija oro-facijalnog sistema i preventivno delo- vanje takvih nadoknada na potporna tkiva ovog sistema.
Kvalitet okluzije veStačkog zubika
Posebno treba istaći značaj okluzalnog podešavanja i rekonstrukcije okluzije mobilnih nadoknada. Neosporan je uticaj kvaliteta okluzije veštačkog zubika na očuvanje zdravlja i funkcija temporomandibuamog zgloba.
Faktori uravnotežene okluzije sa totalnim protezama obezbeđuju stabilne kontakte u položaju maksimalne interkuspidacije kao i slobodna kliženja okluzalnih površina zuba pri kontaktnim kretnjama donje viilice.
Uravnotežena okluzija sa totalnim protezama obezbeđuje stabilnost proteze, pravilniju raspodelu opterećenja, nesmetano odvijanje funkcija oro-facijalnog sistema i očuvanje zdravlja oro-facijalnih struktura.
Neosporan je uticaj kvaliteta okluzije veštačkog zubika na očuvanje zdravlja potpornih tkiva bezubih vilica (kost, podsluzokoža., sluzokoža) i funkcija temporo- mandibulamih zglobova. Ostvarivanje okvakvih zahteva veštačke okluzije moguće je ostvariti, naravno samo primenom polupodesivnih artikulatora i obraznog luka.
Tkiva rezidualnih alveolarnih grebenova nisu predodređena za prijem većih opterećenja. Na veća i trajna opterećenja ova tkiva reaguju zapaljivim procesima, hiperplastičnim promenama i resorpcijom koštanog tkiva.
Resorpcija grebenova remeti intiman kontakt izmđu protezne baze i potpornih tkiva Kao posledica toga smanjuje se retenciona sposobnost proteze i povećava njihova mobilnost, a samim tim povećava se mogućnost delovanja štetnih hirizontalnih sila što sve intezivira resorptivne promene, čime se zatvara circulus vitiosus.
Zaključak
U preventivnom programu protetske terapije bezubih pacijenata treba da budu zastupljeni sledeći faktori:
- Izbegavati veća i trajnija opterećenja potpornih tkiva;
- Eliminisati štetne horizontalne sile;
- Sile koje deluju na potporna tkiva treba da imaju vertikalan smer;
- Obezbediti maksimalnu moguću površinu;
- Usmeriti funkcionalne sile prema onim delovima protezne podloge koji su otporni na opterećenje;
- Izabrati odgovarajući oblik i položaj zuba;
- Izbegavati sve elemente koji mogu biti snažan izvor štetnih horizontalnih sila (visoke kvržice, neuravnotežena okluzija, nepovoljan oblik okluzione ravni, nepravilan položaj zuba u odnosu na rezidualni alveolarni greben itd).
Totalne proteze tieba da deluju preventivno u smislu:
- Očuvanja zdravlja potpornih tkiva i funkcija;
- Sprečavanja intenzivnih redukcija koštane podloge;
- Sprečavanje disfunkcija temporo-mandibulamih zglobova i oralne muskulature;
Održavanje higijene usta i proteza (sprečavanje nastanka tzv. proteznog plaka) i motivisanost pacijenata za održavanje pravilne higijene spada takođe u značajne preventivne mere terapije.