Preventivna uloga totalnih proteza

U stomatološkoj terapiji pacijenata, bez obzira na vrstu i oblik terapije, pored terapijskih mera neophodno je primenjivati i preventivne mere regabilitacije.

Svaka stomatološka nadoknada uopšte mora da deluje terapijski ali i preventi­vno. Svaka vrsta proteze, osim terapijske uloge mora da ima i profilaktičku ulogu.

Kada je u pitanju totalna proteza ona treba ne samo da nadoknadi izgubljene zube i masu potpornih tkiva koja su nestala u toku postekstrakcionog perioda, već i da rehabilituje funkcije oro-facijalnog sistema (žvakanje, gutanje, govor) i da povrati izgled pacijentu kakav je imao u prisustvu prirodnih zuba.

U rehabilitaciji bezubih pacijenata, osim osvih zahteva moraju biti zastupljeni i prevenitivni aspekti terapije.

Totalne proteze ne smeju delovati štetno na potporna tkiva oro-facijalnog sistema. Preventivni aspekti protetske terapije bezubih pacijenata danas podrazume- vaju prevenciju narušavanja integriteta i funkcija orofacijalnog sistema i to potpor­nih tkiva bezubih vilica (kost, sluzokoža, podsluzokoža) kao i struktura temporo- mandibulamih zglobova.

Sprečiti nastanak i delovanja jatrogenih faktora u protetskoj terapiji bezubih pacijenata je značajan aspekt protetske terapije.

Preventivni aspekti terapije bezubih pacijenata obuhvataju nekoliko značajnih mera…

Preprotetska priprema usta bezubih pacijenata

Da bi totalne proteze ispunile svoju ulogu u terapiji i profilaksi neophodno je u metodologiji izrade ovih nadoknada obratiti pažnju na dobru preprotetsku pripre­mu usta bezubih pacijenata.

Pre početka protetske terapije kost i meka tkiva usta moraju biti zdravi.

Sluzokoža i podsluzokoža treba u potpunosti da prekrivaju alveolane grebe- nove i da budu jednoobrazne konzistenicje, ugibljivosti i debljine, normalne boje i izgleda. Vestibulami i lingvalni sulkusi moraju biti slobodni, bez polipa, hipertrofi- čnih masa i ožiljenog tkiva.

Alveolarni grebenovi, u slučaju normalnih anatomskih uslova imaju oblik lati­nskog slova U. Moraju biti dovoljno široki, dugački i visoki i bez koštanih protube- rancija.

Nakon detaljnog kliničkog, a ponekad i dopunskog rentgenskog ispitivanja če­sto se ustanovi daje pre protetske terapije neophodna priprema. Ona se sastoji u sa­niranju svih zapaljivih promena na mekom tkivu i dovođenju tkiva u zdravo stanje.

Osim ove tkzv. konzervativne terapije, u preprotetskoj pripremi usta sve češće se koriste i metode preprotetske hirurgije, počev od ekstrakcija retiniranih i impakti- ranih zuba i uklanjanja oštrih koštanih ivica i manjih egzostoza na grebenu, do većih hirurških zahvata kao što su implantati i slično.

Sve ove hirurške intervencije se vrše u cilju poboljšanja anatomomorfoloških uslova na bezubim vilicama za izradu proteza. Hirurške korekcije koštanog tkiva moraju biti strogo racionalne u odnosu na kompaktno koštano tkivo. Obazriv hiru- rški postupak ima svoje puno opravdanje i kod vađenja zaostalih korenova, granu- loma, cista i retiniranih zuba. Brižljivim uklanjanjem oštrih koštanih šiljaka i bridova na alveolarnom grebenu, glačanjem koštane rane, eventualno i šavom koji će obe- zbediti dobar kontakt rubova sluzokože, takođe će se postići pravilnije oblikovanje alveolarnog grebena. U istom cilju preporučuje se i digitalna kompresija spoljašnje i unutrašnje ploče nakon ekstrakcije zuba.

Hirurške korekcije mekih tkiva usne duplje (korekcije frenuluma i plika, po­stepene hiperplazije sluzokože, fibrozna uvećanja tubera maksile i dr.) su takođe če­sto neophodne u određenim slučajevima. To su najčešće pacijenti, sa loše urađenim i loše održavanim i kontrolisanim protezama.

Hiperplastične promene mekih oralnih tkiva česta su klinička slika pacijenata sa mobilnim zubnim nadoknadama.

Hiperplazija sluzokože je rezultat fibroepitelijalnog odgovora tkiva na prisu­stvo proteze. Javlja se ispod protezne ploče ili ispod njenih rubova.

Etiologija protetske hiperplazije je multikauzalna, ali u svakom slučaju u vezi je sa protezom. Mehanički uticaji proteza kao što su: preekstrendirani i oštri robovi proteze, kao i jači okluzalni pritisak na mukozu uspod proteze su vrlo često uzrok protetskih hiperplazija. Takođe loša oralna higijena, kao i loše održavanje higijene samih proteza, uz permanentno danonoćno nošenje proteza, iritacije alimentamog, a rede alergijskog porekla, se mogu svrstati u hemijske faktore za nastanak proteske- hiperplazije. Štetne navike i parafunkcionalne mandibulame kretnje mogu takođe bi­ti uzrok ovim promenama.

Do hiperplazije dolazi najčešće usled enormnog pritiska, što ima za posledicu atrofiju kosti i hiperplaziju sluzokože.

Optimalna ekstenzija protezne baze

Baza mobilne proteze treba da pokriva najveću moguću površinu koju dozvo­ljavaju stanje i funkcija tkiva na kojima proteza leži ili sa kojima je u kontaktu.

Savremeni biološki aspekti obezbeđuju protezi dobru retenciju i stabilizaciju, optimalno opterećenje tkiva ležišta proteze i očuvanje zdravog stanja tkiva.

Baza završene proteze treba da pokriva najveću moguću površinu koju dozvo­ljavaju stanje i funkcija tkiva na kojima proteza leži ih sa kojima je u kontaktu. Oti­skom se mora odrediti optimalna ekstenzija protezne baze.

Potporna tkiva, tkiva ispod proptezne ploče izložena su permanentnom delova- nju sila za koje nisu predodređena a koja moraju prihvatiti i podnositi. Sile koje na­staju pri žvakanju, gutanju ili parafunkcionalnim kretnjama donje vilice deluju na potporna tkiva za koje ona nisu histološki predodređena i mogu iz oštetiti.

Postupak otiskivanja koji podrazumeva selektivnu raspodelu pritiska na razli­čita tkiva ležišta proteze upravo dozvoljava da se pojedine zone opterete, odnosno ra­sterete. Savremenim otisnim materijalima moguće je da se pritisak žvakanja raspo­redi selektivno u skladu sa sposobnostima tkiva da ga prime a da ne dođe do iritacije i hiperplazije mekih tkiva ili osteoporotičnih promena na koštanoj podlozi.

Očuvati zdravo stanje tkiva ležišta proteze je jedan od primarnih postulata sa profilaktičkog aspekta terapije bezubih pacijenata.

U slučaju primene kompresionog otiska, podjednako opterećenje oralnih tkiva različito sposobnih da podnesu opterećenje nije biološki opravdano i vremenom može dovesti do oštećenja mekih tkiva i jače atrofije kosti i u gornjoj i u donjoj vilici. Pri- pojne zone koje se moraju rasteretiti su na pr. papila inciziva, zone mentalnih otvora, oštar i tanak vrh alveolarnog grebena (posebno donjeg), sva podminirana koštana izbočenja (torusi, tuberi, kriste) kao i sva hiperplastična meka tkiva.

Kada su u pitanju otisni materijali za oblikovanje rubova otiska, termoplasti- čne mase po svojim svojstvima i način pripreme su vrlo dobre za oblikovanje rubova otiska. Za uzimanje definitivnog funkcionalnog otiska treba koristiti ZnO-eugenol paste koje su zbog svojih karakteristika i jednostavnosti postupka veoma podesne za uzimanje funkcionalnog otiska.

U slučaju primene elastomera za funkcionalni otisak koristi se individualna kašika sa međuprostorom. Elastomeri su pogodni za otiske podminiranih vilica i oti­ske za imedijatnu protezu. Obzirom da je reč o hidrofobnim materijalima kojine re- sorbuju mukoznu pljuvačku, sluzokoža se mora osušiti pre unošenjakašike u usta pa­cijenta.

Iznalaienje i rekonstrukcija međuviličnih odnosa

U savremenoj stomatološkoj protetici imperativno se nameće potreba za izna­laženjem i rekonstrukcijom ispravnih međuviličnih odnosa.

Pri kliničkoj proceduri određivanja međuviličnih odnosa mora se imati u vidu zavisnost tri faktora: strukture temporo-mandibulamog zgloba, masa muskulature i fundament proteze.

Posledica nepravilno registrovane okluzalne ravni, visine zagrižaja i centralne okluzije se ispoljavaju upravo na strukturama temporomandibulamog zgloba, na stanje mastikatome muskulature i na potporna tkiva donje i gornje vilice.

Sa druge strane, ispravno određeni i rekonstruisani međuvilični odnosi obe- zbeđuju dobru rehabilitaciju svih fimckija oro-facijalnog sistema i preventivno delo- vanje takvih nadoknada na potporna tkiva ovog sistema.

Kvalitet okluzije veStačkog zubika

Posebno treba istaći značaj okluzalnog podešavanja i rekonstrukcije okluzije mobilnih nadoknada. Neosporan je uticaj kvaliteta okluzije veštačkog zubika na oču­vanje zdravlja i funkcija temporomandibuamog zgloba.