Preventiva u stomatoškoj hirurgiji
Vađenje zuba, kao najčešća hirurška intervencija u svakodnevoj stomatološkoj praksi može biti uzrok brojnih komplikacija koje mogu nastati u ranom ih poznom periodu. Jedna od najčešćih ranih postekstrakcionih komplikacija je pojava alveolita. Pozne komplikacije najčešće se manifestuju pojavom više ili manje izraženih deformacija alveolarnog grebena koje otežavaju ili onemogućavaju izradu protetske nadoknade. Osim vađenja zuba i druge hirurške intervencije mogu biti uzrok pojave ovih komplikacija mada, imajući u vidu operativne principe ovakva mogućnost je značajno reda.
Postupak vađenja zuba potrebno je prilagoditi broju i morfologiji korenova zuba jer se na taj način najbolje preveniraju komplikacije i sprečavaju veći defekti alveolarnog grebena. Svaka komplikovana ekstrakcijja zuba potencijalno nosi rizik od oštećenja mekih i koštanih tkiva alveolarnog grebena.
Prilikom luksacionih pokreta nastaje lagano širenje (elongacija) vestibulame i oralne koštane lamele koja omogućava lakše uklanjanje zuba iz alveole. Posle ekstrakcije zuba neophoidno je, stoga, izvršiti repoziciju elongiranih ivica koštane lamele koja se izvodi jednostavnim pritiskom na vestibulamu i oralnu površinu koštane alveole. Na ovaj način se postiže da se smanji zjap alveole posle vađenja zuba, mehanički štiti koagulum u rani posle vađenja zuba kao i da se omogući ravnomema re- sorpcija alveolarne kosti. Posle ekstrakcije zuba posebno treba obratiti pažnju na prisutni interradikulami septum koji perzistira u alveoli posle vađenja višekorenih zuba. U slučajevima kada je septum sa uskom bazom (konvergentni korenovi zuba) njegova ishrana je otežana te se mora ukloniti jer može biti uzrok pojave postekstrakcio- nog bola i alveolita. Osim uklanjanja septuma najbolja prevencija nastanka alveolita je formiranje zdravog, konzistentnog i adherentnog koaguluma posle vađenja zuba. Ekstrakcionu ranu treba zaštiti površnom tamponadom prvih 15 minuta dok se ne formira čvrst koagulum. Svakako treba ukazati pacijentu da ne ispira ranu posle vađenja zuba jer na taj način može ukloniti koagulum iz rane.
Septumi koji posle vađenja zuba prominiraju ivice alveolarne čašice (kod pa- rodontopatičnih zuba) takođe moraju biti uklonjeni jer mogu usloviti i neravnomemu resorpciju alveolarnog grebena.
Nepravilnosti na alveolarnom grebenu nastaju najčešće posle nekorektne ekstrakcije zuba. Primena grubih instrumenata uslovljava često povredu mekih tkiva alveolarnog grebena pa sekundarno zarastanje dovodi do pojave ožiljka koji u funkcionalnom i estetskom smislu ne zadovoljava. Takođe suviše duboko aplikovana klešta preko ivica alveolarnog grebena dovode do uklanjanja većeg dela vestibulame i oralne površine alveole što će imati za posledicu otežano zarastanje i stvaranje većeg defekta grebena. Ovakva komplikacija često nastaje kod multiplih ekstrakcija zuba kada se ne izvrši obrada neravnih ivica alveolarnog grebena. Deformacija grebena može nastati i kod pojedinačnih ekstrakcija kada se one vrše u većim vremenskim razmacima pa nastaje neravnomema resorpcija alveolarne kosti.
Prevencija anomalija gremena kod multiplih ekstrakcija vrši se primenom jednostavne metode intrakortikalne osteoplastike. Metoda se sastoji u uklanjanju spongioznog dela kosti između vestibulame i oralne lamele. Ovo se najjednostavnije čini Lijerovim kleštima ili većim okruglim borerom. Posle uklanjanja koštane spo- ngioze reponiraju se i približe ivice vestibulame i oralne koštane lamele a rana ušije i fiksira pojedinačnim šavovima. Prednosti ove metode leže u očuvanju periosta, inse- rcija mišića i očuvanoj ishrani kosti. Na ovaj način formira se korektan oblika grebena a stepen koštane resorpcije se značajno smanjuje jer kompaktna kost sa obe strane grebena, koja je u ovom slučaju očuvana omogućava ravnomemu i usporenu resorpciju.
U slučajevima već prisutnih koštanih nepravilnosti grebena one moraju biti hi- rurški uklonjene radi izrade dobre protetske nadoknade. U ovim slučajevima najčešće se ukazuje potreba za hirurškim uklanjanjem koštanih egzostoza i elongiranog tubera gornje vilice.
Koštane egzostoze mogu se javiti na svim delovima alveolarnog grebena i po- sledica su ne samo nepravilne ekstrakcije zuba već i drugih stanja kao što su odlama- nje dela alveolarne kosti, ciste,odontogeni tumori, osteomijelit i dr.
Koštane egzostoze moraju se ukloniti pre izrade proteze jer u protivnom uzrokuju jake bolove i onemogućavaju nošenje i stabilizaciju proteze. Uldanjanje koštanih nepravilnosti vrši se hirurški. U tom cilju formira se mukoperiostalni režanj koji se ekstendira u fomiks pod uglom od 45 stepeni i samo u predelu egzostoze. Ne treba ekstendirati režanj visoko u fomiks jer se na taj način može oštetiti mišićni pripoj sa posledicama sniženja dubine vestibulamog sulkusa.
Posle odizanja mukoperiosta uklanjanje prominirajuće kosti vrši se borerom ili Lijerovim kleštima pri čemu treba štedeti što više kortikalni sloj kosti. Posle uklanjala kosti ista se uglača, ispere i ušije pojedinačnim šavovima.
Elongirani tuber je nepravilnost koja nastaje u slučajevima nedostatka zuba antagonista kada se alveolarni nastavak gornje vilice sa ili bez zuba izdužuje i ponekad dolazi u kontakt sa zubima donje vilice. Na ovaj način tuber se mora hirurški ukloniti.
Incizija se čini sredinom grebena i ekstendira koso u fomiks. Prilikom uklanjanja koštanog tkiva treba voditi računa o položaju poda maksilamog sinusa. Posle nivelacija kost se zaravni, višak sluzokože ukloni i rana ušije pojedinačnim šavovima Protetsku nadoknadu treba uraditi što pre, najbolje neposredno posle skidanja šavova.
