Kardiohirurška oboljenja i stomatologija
Kardiovaskularna oboljenja su najčešća oboljenja sa kojima se stomatolog susreće u svakodnevnoj praksi. Ovoj grupi oboljenja pripada veliki broj različitih poremećaja od hipertenzije, preko ishemičnih oboljenja srca (angina pektoris, infarkt) do funkcionalnih i urođenih anomalija srčanog mišića.
Hipertenzija je najčešći poremećaj koji se sreće kod velikog broja pacijenata i u slučajevima kada je sistolni pritisak veći od 160 mmHg i dijastolni veći od 95 mmHg. Sa aspekta stomatoloških intervencija potrebno je voditi računa o tome da svaka intervencija predstavlja značajan psihogeni stres koji može usloviti pojačanu sekreciju endogenih katoholamina (posebno noradrenalina i adrenalina) koji mogu značajno podići krvni pritisak. Iz ovih razloga potrebno je ovakve pacijente predho- dno sedirati nekim sedativom (Bensedin) i intervenciju uraditi sa što manje traume. Nije kontraindikovana primeria anestetika sa vazokonstriktorom jer njegova primena omogućuje bolju anesteziju i bezbolan rad čime se ukupan stresogeni efekat intervencije smanjuje i sekrecija endogenih kateholamina značajno redukuje. Ukoliko je moguće treba izabrati anestetik koji kao vazokonstriktor sadrži felipresin (Citanest). Kod pacijenata sa izrazitijom hipertenzijom postoji i rizik od postekstrakcionog krva- ljenja pa se preporučuje dobra lokalna hemostaza. Obično je u tom cilju dovoljno primeniti pažljivu površnu tamponadu ekstrakcione rane.
Ishemična oboljenja srca (angina pektoris, infarkt) nose objektivni rizik za stomatološku intervenciju jer sinteza endogenih kateholamina dovodi do vazokonstrikci- je koronarnih krvnih sudova i daljeg smanjenja prokrvljenosti srčanog mišića. Ovo stanje može uzrokovati pojavu anginoznih bolova ili pogoršanje ishemične bolesti srca. Poseban rizik postoji kada je pacijent izložen pojačanom bolu. Kod pacijenata koji su preležali infarkt i primaju antikoagulantnu terapiju postoji rizik od postek- strakcionih krvavljenja. I pored toga primena metoda lokalne hemostaze daje zadovoljavajuće rezultate u ovakvim slučajevima.
Pacijenti sa urođenim srčanim manama, ugrađenim valvulama ili oštećenjima endokarda reumatične etiologije predstavljaju rizične zbog potencijalne infekcije oslabljenog endokarada i nastanka bakterijalnog endokardita. Kod ovakvih pacijenata obavezna je preoperativna antibiotska zaštita.
