Promene površinskih struktura usana

Usne imaju karakterističnu površinsku struktu­ru. Rumeni deo usana ima jedva naznačene popreč­ne brazde. Dubina ovih brazdi zavisi od starosti. Brazde su neznatno izražene u mlađih osoba, dok u starijijh osoba postaju dublje. To produbljivanje brazda u starijih osoba nastaje usled smanjenja ma­snog tkiva i zbog gubitka tonusa mišića

Brojni su uzroci koji mogu izazvati promenu površinske strukture i gubitak ovi brazda. Tü dolaze svi agensi koji dovode do uvećavanja usana. To se događa usled mnogobrojnih promena na usnama gde usled edema i uvećanja usana nastaju promene površinske strukture i gubitak brazdi na usnama. Uvećanje sa ostalim promenama nastaje i usled produktivnih procesa u usni. Usna postaje glatka, a brazde se potpuno gube. To se događa kod nekih hejlita (Cheilitis glandularis, Cheilitis venenata, Cheilitis sollaris, Cheilitis granulomatosa, Melker- sson-Rosenthalov sindrom i dr.).

Promena površinske strukture sreće se kod: Oedema Quincke, Lupus erythemadotes-a, mikse- dema, progresivne sklerodermije, akromegalije, tu­mora usana kao i furunkuloze.

Promena površinske strukture sa gubitkom brazda najčešće je praćena i pramenom boje u smi­slu jače ili slabije izraženog crvenila. Samo izuzet­no promene površinske strukture se odvijaju bez promene boje usana.

Rede se ljuštenje odvija u obliku ljuspica (tzv. mekinjasto ljuštenje) ili u obliku ljuspi srednje veli­čine (deskvamacija).

Poremećaji u keratinizaciji se odražavaju i u promeni površinske strukture usana. Rožasti sloj epitela zadebljava i nastaje njegovo ljuštenje. Ovo ljuštenje se odvija u obliku lamela pri čemu se ski­daju čitave krpe epitela. Taj fenomen je poznat kao eksfolijacija. Epitelne krpe su jednim delom pričvr­šćene za epitel i slobodno vise u obliku manjih ili većih delova rožastog sloja.

Posle deskvamacije odnosno eksfolijacije epi- telnih krpa, na usni ostaju crvena i jako osetljiva mesta.