– neki maligni i benigni tumori gingive.

Pojedini lekovi, kao što su na primer ciklospo- rin, fenitoin i nifedipin, mogu takođe izazvati pro- mene gingive.

Inflamacija gingive počinje na delu interden- talne gingive, koji se nalazi ispod kontaktne tačke. Taj deo je pokriven epitelom koji ne orožava, pa je i najosetljiviji na agense dentalnog plaka. Sa ovog mesta se inflamacija širi i zahvata interdentalnu gingivu i slobodni deo gingive. Na fiksiranu gingU vu prelazi samo na njenom koronarnom delu. ostali deo gingive ne pokazuje klinički vidljive patološke promene.

Inflamaciju gingive karakterišu promene na krvnim sudovima. Vaskulame reakcije su praćene eksudacijom i otokom obolelog dela gingive. Pri­sutna je i ćelijska infiltracija, što potencira edem. 

Ove promene uslovljavaju određene morfolo­ške promene gingive. Tako se menja: boja, veličina, oblik, kao i konzistencija gingive. javljaju se i su­bjektivne tegobe u vidu krvarenja i drugih senzaci­ja.

Delovi gingive zahvaćeni inflamacijom menja- ju boju i postaju crveni. Crvenilo je rezultat vasku- lamih reakcija izraženih u proširenju venskih sudo­va i otoka. Ova promena boje se odvija samo na slobodnoj gingivi, interdentalnoj gingivi i koronar­nom delu fiksirane gingive.

Ostali delovi gingive imaju normalnu svetloru- žičastu boju. Inflamirani delovi gingive su otečeni. Ovo uvećanje je posledica ekstravazalnog nagomi- lavanja tečnosti i ćelijske infiltracije. Uvećanje gin­give je najuočljivije na interdentalnoj gingivi koja usled edema može i da prominira van interdental- nog prostora.

Usled uvećanja gingive produbljuje se gingi- valni sulkus. Tako se stvara gingivalni džep. Kako je pripojni epitel neoštećen, ovi džepovi se i naziva­ju lažni, za razliku od pravih ili parodontalnih dže­pova, koji se javljaju u toku parodontopatije. Zidove gingivalnih džepova čine gleđ i uvećana slobodna gingiva. usieu euemai ceiljSKe lnliltracije mterden- talna gingiva se deformiše i njen normalni oblik se gubi. Ako je edem jače izražen interdentalna gingi­va dobija loptast izgled i postaje okrugla. Uvećanje pojedinih delova interdentalne gingive nije ravno- memo. Neki se uvećavaju manje, a neki više. To sa­mo potencira estetske greške.

Na delovima gingive koji su zahvaćeni infla­macijom menja se i površinska struktura. Normalna zmasto-režnjevita struktura se gubi i površina gin­give postaje glatka.

U toku kataralnog gingivita javljaju se subjek­tivne tegobeu vidu krvarenja, osećanja stranog tela između zuba i neodređenih senzacija u obliku trnje- nja i pečenja. Bolova nema.

Krvarenje je skoro uvek prisutno. Često je to i jedina tegoba koju bolesnici imaju. Krvarenje se ja­vlja samo na provokacije, najčešće prilikom jela i održavanja oralne higijene i pranja zuba.

U dijagnostičkom postupku podatak o krvare­nju dobija se od bolesnika. Oni to uvek primete. Ka­ko zdrava gingiva ne krvari ni na jaču provokaciju, pojava krvarenja označava i početak inflamacije.

PATOGENEZA. Tesna anatomska poveza­nost gingive sa ostalim delovima parodoncijuma omogućava i brzo širenje inflamacije sa gingive na ostali parodoncijum.

Histološka ispitivanja su pokazala da se pri ne­znatnoj inflamaciji gingive, koja je klinički jedva uočljiva,-već mogu naći oštećenja pripojnog epitela, početna koštanaresorpcija i slično. Svaki kataralni gingivit u subakutnom toku već sadrži neke znake širenja inflamacije na parodoncijum. kataralni gin­givit najčešće progredira u parodontopatiju. paro­dontopatije upravo i počinju kao kataralni gingivit.

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA. U dife­rencijalnoj dijagnozi kataralnog gingivita u obzir dolaze: parodontopatije i svi gingiviti (Gingivitis ulcero-necroticans, Gingivitis hyperplastica, Gingi­vitis fibromatosa i Gingivitis desquamativa).

Parodontopatija se isključuje relativno lako. U kataralnom gingivitu su zahvaćene samo desni, dok su ostali delovi parodoncijuma pošteđeni, pro­mene parodoncijuma van gingive u obliku rasklaće- nih zuba, parodontalnih džepova i ogolićenje kore- na zuba siguran su znak parodontopatije i na osnovu tih simptoma se isključuje kataralni gingi­vit. Diferencijalna dijagnoza između kataralnog gingivita i početnih oblika parodontopatija, gde svi simptomi oštećenja parodoncijuma nisu dovoljno klinički izraženi, postavlja se radiografijom. Svako, ma i minimalno oštećenje alveolarne kosti predsta­vlja parodontopatiju.

Ulcero-nekrozni gingivit se isključuje po su­bjektivnim tegobama i alteraciji gingive. Poznato je da kataralni gingivit nije praćen bolovima, a da je gingiva očuvanogmorfološkog integriteta, bez alte- racije i nekroze.

Hiperplastični i fibromatozni gingiviti se is­ključuju po izrazitom uvećanju desni i hiperplaziji, naročito u predelu interdentalne gingive. Kataralni gingivit predstavlja početnu inflamaciju, pri kojoj su edem i uvećanje gingive neznatno izraženi.

Deskvamativni gingivit se takođe isključuje re­lativno lako. Razlika između ova dva gingivita je u tome što crvenilo i otok u slučaju deskvamativnog gingivita zahvata i fiksiranu gingivu, dok kod kata- ralnog gingivita te promene imaju drugu lokalizaci­ju i ne prelaze na fiksiranu gingivu. Važan diferen- cijalno-dijagnostički znak je bol, koji je kod deskvamativnog gingivita izražen, dok kataralni gingivit prolazi bez subjektivnih tegoba.

TERAPIJA. U terapijski program kataralnog gingivita spada u prvom redu uklanjanje kauzalnih agenasa. To znači uklanjanje dentalnog plaka i zub­nog kamenca. Mehaničko odstranjenje dentalnog plaka i zubnog kamenca kombinuje se sa primenom antiseptičkih sredstava. U tom cilju se obolela me- sta ispiraju rastvorom vodonik peroksida. Pomoću antiseptika i lokalnim odstranjenjem dentalnog pla­ka uklanja se infekcija koja je bila odgovorna za na­stanak inflamacije.

Blagovremenom primenom antiseptika, uz uklanjanje dentalnog plaka i zubnog kamenca, po­stiže se potpun terapijski uspeh. Desni dobijaju nor­malan izgled, a subjektivne smetnje se gube. Ako je lečenje obavljeno stručno, onda ne ostaju nikakve posledice. Ukoliko bolesnici posle toga održavaju prikladnu oralnu higijenu, onda su recidivi isključe­ni. U suprotnom, i posle uspešnog lečenja, ukoliko bolesnici ne peru zube, sigurno se javlja recidiv.

Lečenje kataralnog gingivita podrazumeva i uklanjanje svih agenasa koji omogućavaju i olakša­vaju deponaciju dentalnog plaka. U bolesnika je po­trebno otkloniti kariozne lezije i stvoriti uslove da mogu uspešno održavati oralnu higijenu.