Antibakterijalne materije koje sadrži pljuvačka dirdtatno ili indirektno uništavaju (Mikroorganizme usne duplje ili pak nepovoljno utiču na njihoi# raz­množavanje i patogeno delpvanje. Takve antibakte­rijalne materije su: mucin, amonijum nitrat, lizo- zim, opsonini, transferin, nukleaze i inhibitini. Qvde treba ubrojati ¡¡mobilne fagocite pljuvačke (monociti i neutrofilni granulociti).

Mucin pljuvačke, zahvaljujući intenzivnom viskozitetu, može da fiksira pojedine mikro­organizme. Na taj način on razdvaja i razbija njihovu simbiozu, što onemogućava njihovo razmnožavanje i patogeno delovanje.

–     Amonijum nitrat nastaje iz pljuvačne ureje. Deluje inhibitomo na razmnžavanje mikro­organizama.

–     Lizozimi neki drugi riiukolitički enzimi bak- tericidno dejstvo ostvaruju na taj način što razlaižu mukopolisaharide površinskog sloja mikroorganizama.

Opsonini deluju antibakterijskii riftjtij hačin što se vezivanjem za bakterije olakšava pro­ces fagocitoze. Tako pripremljene bakterije lako budu fagocitovane od strane fagocita pljuvačke (monociti, neutrofilni granuloci­ti)- m Transferin u pljuvački vezuje gvožđe iz po­jedinih mikroorganizama, pa ih tako inhibi- ra,o

–     Nukleaze pljuvačke baktcricidno dejstvo ostvaruju na taj način što razgrađuju nukleinške kiseline pojedinih mikroorganizama.

–     Inhibini pljuvačke pak razlažu glikogen koji se nalazi u bakterijskoj opni i na taj način uništavaju mikroorganizme^

–    Fagociti pljuvačke (monociti i neutrofilni i granulociti) fagocituju pojedine mikroorga­nizme, pa ih potom putem digestije j stvaraju u svojoj citoplazmi. Proces fagocitoze se uspešnije odvija ukoliko su enzimi pljuvačke prethodno oštetili mikroorganizme.

Stalna promena koncentracije vodonikovih jo- na ntiče i na elektrohemijsku reakciju pljuvačke. Usled toga pljuvačka je čas kisela čas alkalna. kako se mikroorganizmi razmnožavaju u kiseloj ili ba­znoj sredini, na njih će antibiotski delovati nagle promene elektrohemijske reakcije. Veoma su retki tzv. fakultativni sojevi, koji podjednako odbro pod­nose i kiselu i alkalnu sredinu. Većina mikroorgani­zama se adaptira na životnu ¡famo jedfifej sredini i vr­lo teško podnose te promene.

Uloga pljuvačke u ishrani ogleda se u pripremi hrane u smislu formiranja i gutanja zalogaja. Manje je značajna doga pljuvački u varenju hrane i pep* cepciji ukttša;

Prilikom žvakanja hrana se meša sa pljuvač­kom i zalogaj postaje meke konzistencije. Mucin pljuvačke čini da zalogaj postaje klizav i gladak. To olakšava kretanje zalogaja u toku gutanja i samo gutanje. Smanjena salvacija koja nastaje usled ne­kih patoloških smetnji u ustima, dovodi do oteža­nog gutanja. Uz pomoć ptijalina j, drugih enzima pljuvačke, varenje hrane počinje još u ustima. Kako se hrana malo zadržavau ušfima, to jeen^imsko de­lovanje neznatno.

Pljuvačka doprinosi percepciji ukusa na taj na­čin što rastvara neke materije iz hrane i na taj način omogućava njihovo dejstvo na receptore čula ukusa koji se nalaze u usnoj duplji. ‘

Ekskretoma uloga pljuvačke se odvija tako što se putem pljuvačke iznučuju neke, organizmu štet­ne materije. Na oVaj način se elimitiiše: živa, olovo, bizmut, antimon i neke druge toksične materije, pljuvačkom se eliminišu i neki lekovi kao što sa: antibiotici (naročito penicilin), kinin, morfijutn, jod, salicilati i drugi.

Smatra se da je ekskretoma uloga pljuvačke naročito značajna kod bubrežnih oboljenja. Tada se pljuvačkom pojačano izlučuju azotni metabolički produkti i druge štetne materije (ureja, keratinin), čije bi zadržavanje u organizmu bilo štetno.