Lečenje kod trovanja živom

Lečenje otrovanih živom se sastoji od opštih mera, koje imaju za cilj da isključe ili ublaže štetno dejstvo žive na organizam. Paralelno sa opštim me- rama pristupa se i stomatološkoj terapiji, koja se sa­stoji iz lokalnih mera.

Kao prva merabilo bi uklanjanje obolelih sa radnog mesta gde profesionalno dolaze u kontakt sa živom. Ako su oralna oštećenja i drugi znaci trova­nja usledili posle primene žive u kozmetici ili tera­piji, potrebno je prekinuti upotrebu tih preparata.

U terapiji se koristi afinitet žive prema sumpo­ru, pri čemu se stvaraju nerastvorljivi i netoksični sulfidi. U tom cilju se bolesnicima daju preparati koji sadrže sumpor, kao što su natrijum sulfat i dru­gi. Vrlo efikasno sredstvo je dimerkaptopropanol, poznat po fabričkom nazivu BAL. Dimerkaptopro­panol (BAL) se daje intramuskulamo u dozi od 2,5 do 3 mg na kilogram telesne težine. Bolesnici pri­maju BAL svaka četiri sata, posle čega se doze po­stepeno smanjuju. Lečenje traje 10 dana.

Bolesnicima se daju i neka detoksikativna sredstva, jedno od takvi sredstava je i C vitamin, ko­ji otrovanim treba davati dva puta na dan po 500 mg. Lečenje C vitaminom nastavlja se i pošto se iz­gube akutni znaci trovanja živom.

Lokalna stomatološka terapija bolesnika oro- vanih živom i sa izraženim oralnim simptomima je simptomatska. Cilj lokalni mera je da se bolesnici­ma olakšaju subjektivne tegobe i da se spreči dalje oštećenje oralnih tkiva.

Kod obolelih se prvenstveno pristupa zbrinja­vanju parodoncijuma. Tu se podrazumeva otklanja­nje inflamacije parodoncijuma i uklanjanje žive ko­ja je deponovana u parodoncijumu.

U otklanjanju inflamacije koriste se uobičajene mere koje se inače koriste u terapiji obolelog paro­doncijuma. Hi dolazi uklanjanje zubnih naslaga (zubnog kamenca i dentalnog plaka) i uspostavlja­nje prikladne higijene. U lokalni tretman spada i primena antiseptika. Koristi se lokalno ispiranje hlorheksidinom koji je poznat pod fabričkim ime­nom Hibitane, u obliku 0,1 do 0,4% rastvora. Može se korisno primeniti i 0,1 % rastvor heksetidina, koji je poznat pod fabričkim imenom Hexoral.

Ukoliko u bolesnika nastupi znatnije oštećenje parodoncijuma, sa izraženim simptomima paro- dontopatije, onda je neophodno izvršiti i zbrinjava­nje parodontalnih džepova, uz sve druge mere koje se koriste u lečenjeu obolelih od parodontopatije. Živa koja je deponovana u parodoncijumu može se uspešno evakuisati retrogradnom elektroforezom. Za razliku od elektroforeze koja se odnosi na proce­duru pri kojoj se unose lekovi u organizam, ovaj po­stupak evakuacije toksičnih materija iz parodonci­juma se naziva retrogradna elektroforeza. Evakua­cija žive iz parodoncijuma vrši se pomoću negativ­nog pola galvanske struje, katoda, propisno pripre­mljena i dovoljno zaštićena gazom, postavlja se na obolelu gingivu. potpuna evakuacija žive iz paro­doncijuma obavlja se sa pet do sedam aplikacija ko­je se izvode svakodnevno sa 100 mA/min. To znači da ako bolesnici podnesu bezbolno intenzitet od pet miliampera, jedna aplikacija bi trebalo da traje 20 minuta. Pri manjem intenzitetu galvanske struje one bi trajale duže. terapijski uspeh se vidi već posle pr­ve aplikacije. Taman rub na marginalnoj gingivi po­staje bleđi i već posle nekoliko aplikacija se potpu­no gubi, a gingiva dobija normalnu boju.

Posle uspešne lokalne terapije, obolele treba redovno kontrolisati. Kontrolni pregledi su u počet­ku češći (svakih 10-15 dana), a kasnije su redi. pri kontrolnim pregledima naročitu pažnju valja obra­titi na oralnu higijenu.