Stomatitis ulcero-necroticans (ulcero-nekrotični stomatitis-zapaljenje usne duplje)
Bolest se po nekim kliničkim karakterristika- ma naziva i Stomatitis ulcero-membranacea.
Ulcero-nekrozni stomatiti je relativno retko oboljenje, nekrozni procesi se veoma retko odvijaju izolovano na oralnoj sluzokoži. Prema jednoj epidemiološkoj studiji koja je obuhvatila 2.493 bolesnika koji su imali ulceronekrozne promene na sluzokoži obraza i retromolamog predela. Svi ostali bolesnici (99,7%) su imali ulcero-nekrozne promene na gingivi.
Stomatitis ulcero-necrotians samo izuzetno se javlja kao samostalno oboljenje. Ovaj stomatit skoro uvek ide u zajednici sa ulcero-nekroznim gingivi tom.
Najčešće oboljevaju mlađe osobe. Bolest se češće javlja u muškaraca nego u žena.
Stomatitis ulcero-necroticans je oboljenje infektivne etiologije. U nekrotičnim masama uvek se mogu dokazati Bacillus fusiformis i Borrelia Vin- centi i drugi anaerobi. Utvrđeno je da su za nastanak ovog oboljenja pored prisustva anaervbnih mikroorganizama, potrebni i drugi akcesomi faktori koji pripremaju teren za ovu infekciju. Takvi akcesomi faktori su najčešće: otežano nicanje zuba (naročito umnjaka), mehanička oštećenja oralnih tkiva prouzrokovana destruiranim zubima, neprikladnim protetskim radovima i si.
Bolest počinje uvek samo na jednoj strani vilica. Tek kasnije bude zahvaćena i druga strana. Rede se događa da promene ostanu uvek samo na jednoj strani.
Ulcero-nekrozni stomatit počinje sero-hemo- ragičnom inflamacijom sluzokože obraza, nepca i jezika. Obolela mesta su intenzivno crvena i otečena. Izražene su subjektivne tegobe u vidu pečenja i bola.
Patološke promene su najizrazitije na gingivi i okolnoj sluzokoži u predelu umnjaka. Zahvaćene su i tonzile. Po tome se bolest još opisuje i kao Pla- ut-Vensanova (Plaut-Vincentova angina).
pngm^luzolćozn^tromolarnog predela i tonzilama razvija se nekrozni proces, kao posledica nekroze nastaju duboke ulceracije pokrivene sivo- zelenim difteroidneim pseudomembranama. nasle- ge na tonzilama su prljavobele i podsećaju na membrane koje se javljaju na tonzilama u toku difterije, kada se naslage uklone, ispod njih ostaju ulceracije karakterističnog levkastog oblika.
Osim promena na tonzilama i u retromolamom predelu, izražene su i promene na ostaloj oralnoj sluzokoži. Sluzokoža je tamnocrvena i izrazito je otečena. Ova inflamacija se zadržava dugo, pa i posle zarastanja ulceracija i gubitka membrana. Smanjena je pokretljivost mandibule. Bolesnici imaju smetnje pri jelu i govoru. Usled nekroze i raspadanja tkiva veoma je izražen neprijatan zadah iz usta.
Regionalne limfne žlezde su uvećane i osetlji- ve pri palpaciji. Bolesnici su febrilni, mada nekad temperatura nije povećana i pored teških trazaranja oralnih tkiva. Sedimentacija eritrocita može biti ubrzana, uz blagu limfocitozu. Moguće je da infekcija prodre u krvne i limfne sudove i tako dosape u udaljene organe. Tako kao komplikacija ulcero-ne- kroznog stomatita mogu nastati nefropatije, kardio- patije, meningit i oboljenja lokomotomog sistema.
Prognoza bolesti je relativno povoljna. Akutni simptomi se stišavaju posle nekoliko dana, posle čega se subjektivne tegobe znatno smanje ili izgube i bolest dobija subakutni tok. nastaje i spontana epi- telizacija, dok inflamacija oralne sluzokože perzi- stira veoma dugo. Nekada se epitelizacija oštećene sluzokože odvija relativno sporo. To se naročito događa ako su prisutni destruirani zubi ili neprikladni protetski radovi.
LEČENJE obolelih se sprovodi ispiranjem obolelih mesta blagim neiritirajućim antiseptičnim sredstvima. Za to se koristi jedan do tri postotni rastvor vodonik peroksida, 1 % rastvor bome kiselina, kao i 0,2% rastvor hlorheksidina, koji je poznat pod fabričkim nazivom Hibitane.
Efikasno je i premazivanje obolelih mesta 2 postotnim metil alkoholom. U lečenju se koristi i arsen koji se na obolela mesta aplikuje u oblikuno- varsenbenzena, pošto se prethodno pomeša s glice- rinom. Ovako pripremljena glicerinska kaša sa no- varsenbenzenom stavlja se na obolela mesta nekoliko puta u toku dana. Ako je bolest uporna i ne dolazi do poboljšanja i pored intenzivne lokalne terapije, onda se u lečenju primenjuju i antibiotici. To naročito važi ukoliko su ispoljeni znaci diseminaci- je infekcije, koja se prepoznaje po febrilnim reakcijama koje bolesnici imaju. Koristi se penicilin koji se u obliku Procain-Penicillina u dnevnim dozama od 800.000 IJ aplikuje intramuskulamo. Lečenje traje 10 dana, bez obzira što poboljšanj nastaju već posle prve injekcije antibiotika.
Čim se stišaju akutni simptomi i suzbije infekcija, valja uticati i na sve lokalne faktore koji su favori- zovali infekciju fuzospirohetama. To podrazumeva odstranjenje zaostalih korenova, zbrinjavanje kario- znih zuba, uklanjanje neadekvatnih protetskih radova i uspostavljanje normalnih higijenskih uslova.