Stomatitis ulcero-necroticans (ulcero-nekrotični stomatitis-zapaljenje usne duplje)

Bolest se po nekim kliničkim karakterristika- ma naziva i Stomatitis ulcero-membranacea.

Ulcero-nekrozni stomatiti je relativno retko oboljenje, nekrozni procesi se veoma retko odvijaju izolovano na oralnoj sluzokoži. Prema jednoj epi­demiološkoj studiji koja je obuhvatila 2.493 bole­snika koji su imali ulceronekrozne promene na slu­zokoži obraza i retromolamog predela. Svi ostali bolesnici (99,7%) su imali ulcero-nekrozne prome­ne na gingivi.

Stomatitis ulcero-necrotians samo izuzetno se javlja kao samostalno oboljenje. Ovaj stomatit sko­ro uvek ide u zajednici sa ulcero-nekroznim gingi­vi tom.

Najčešće oboljevaju mlađe osobe. Bolest se če­šće javlja u muškaraca nego u žena.

Stomatitis ulcero-necroticans je oboljenje in­fektivne etiologije. U nekrotičnim masama uvek se mogu dokazati Bacillus fusiformis i Borrelia Vin- centi i drugi anaerobi. Utvrđeno je da su za nasta­nak ovog oboljenja pored prisustva anaervbnih mi­kroorganizama, potrebni i drugi akcesomi faktori koji pripremaju teren za ovu infekciju. Takvi akce­somi faktori su najčešće: otežano nicanje zuba (na­ročito umnjaka), mehanička oštećenja oralnih tkiva prouzrokovana destruiranim zubima, neprikladnim protetskim radovima i si.

Bolest počinje uvek samo na jednoj strani vili­ca. Tek kasnije bude zahvaćena i druga strana. Rede se događa da promene ostanu uvek samo na jednoj strani.

Ulcero-nekrozni stomatit počinje sero-hemo- ragičnom inflamacijom sluzokože obraza, nepca i jezika. Obolela mesta su intenzivno crvena i oteče­na. Izražene su subjektivne tegobe u vidu pečenja i bola.

Patološke promene su najizrazitije na gingivi i okolnoj sluzokoži u predelu umnjaka. Zahvaćene su i tonzile. Po tome se bolest još opisuje i kao Pla- ut-Vensanova (Plaut-Vincentova angina).

pngm^luzolćozn^tromolarnog predela i tonzilama razvija se nekrozni proces, kao posledica nekroze nastaju duboke ulceracije pokrivene sivo- zelenim difteroidneim pseudomembranama. nasle- ge na tonzilama su prljavobele i podsećaju na mem­brane koje se javljaju na tonzilama u toku difterije, kada se naslage uklone, ispod njih ostaju ulceracije karakterističnog levkastog oblika.

Osim promena na tonzilama i u retromolamom predelu, izražene su i promene na ostaloj oralnoj sluzokoži. Sluzokoža je tamnocrvena i izrazito je otečena. Ova inflamacija se zadržava dugo, pa i po­sle zarastanja ulceracija i gubitka membrana. Sma­njena je pokretljivost mandibule. Bolesnici imaju smetnje pri jelu i govoru. Usled nekroze i raspada­nja tkiva veoma je izražen neprijatan zadah iz usta.

Regionalne limfne žlezde su uvećane i osetlji- ve pri palpaciji. Bolesnici su febrilni, mada nekad temperatura nije povećana i pored teških trazaranja oralnih tkiva. Sedimentacija eritrocita može biti ubrzana, uz blagu limfocitozu. Moguće je da infek­cija prodre u krvne i limfne sudove i tako dosape u udaljene organe. Tako kao komplikacija ulcero-ne- kroznog stomatita mogu nastati nefropatije, kardio- patije, meningit i oboljenja lokomotomog sistema.

Prognoza bolesti je relativno povoljna. Akutni simptomi se stišavaju posle nekoliko dana, posle čega se subjektivne tegobe znatno smanje ili izgube i bolest dobija subakutni tok. nastaje i spontana epi- telizacija, dok inflamacija oralne sluzokože perzi- stira veoma dugo. Nekada se epitelizacija oštećene sluzokože odvija relativno sporo. To se naročito do­gađa ako su prisutni destruirani zubi ili neprikladni protetski radovi.

LEČENJE obolelih se sprovodi ispiranjem obolelih mesta blagim neiritirajućim antiseptičnim sredstvima. Za to se koristi jedan do tri postotni ras­tvor vodonik peroksida, 1 % rastvor bome kiselina, kao i 0,2% rastvor hlorheksidina, koji je poznat pod fabričkim nazivom Hibitane.

Efikasno je i premazivanje obolelih mesta 2 postotnim metil alkoholom. U lečenju se koristi i arsen koji se na obolela mesta aplikuje u oblikuno- varsenbenzena, pošto se prethodno pomeša s glice- rinom. Ovako pripremljena glicerinska kaša sa no- varsenbenzenom stavlja se na obolela mesta nekoliko puta u toku dana. Ako je bolest uporna i ne dolazi do poboljšanja i pored intenzivne lokalne te­rapije, onda se u lečenju primenjuju i antibiotici. To naročito važi ukoliko su ispoljeni znaci diseminaci- je infekcije, koja se prepoznaje po febrilnim reakci­jama koje bolesnici imaju. Koristi se penicilin koji se u obliku Procain-Penicillina u dnevnim dozama od 800.000 IJ aplikuje intramuskulamo. Lečenje traje 10 dana, bez obzira što poboljšanj nastaju već posle prve injekcije antibiotika.

Čim se stišaju akutni simptomi i suzbije infekci­ja, valja uticati i na sve lokalne faktore koji su favori- zovali infekciju fuzospirohetama. To podrazumeva odstranjenje zaostalih korenova, zbrinjavanje kario- znih zuba, uklanjanje neadekvatnih protetskih rado­va i uspostavljanje normalnih higijenskih uslova.