U toku pemfigusa (Pemphigus vulgaris) slabe i prekidaju se međućelijske veze u epitelu. To je na­ročito izraženo u spinoznom sloju i takva pojava se naziva akantoliza. Epiderm kože u osoba sa pemfi- gusom se raslojava, a pojedinačne ćelije spinoznog sloja se odvajaju. Istovremeno se u epitelu nagomi­lava tečnost, pa se tako formiraju bule. Slabljenje međućelijskih veza odigrva se u čitavoj koži i sluzo- kožama. Takav proces ne mora da se manifestuje pojavom bula. Prilikom kliničkog pregleda koža može da izgleda nepromenjena. Nikolski je uočio da, ako se na tkivo, na naizgled nepromenjenu kožu , izvrši pritisak, ubrzo će se na tom mestu formirati bula. Taj fenomen je iskorišćen kao pomoćno sred­stvo prilikom utvrđivanja dijagnoze pemfigusa.

Kod osobe kod koje se sumnja daje obolela od pemfigusa odabere se jedan region kože na kome se nalaze bule i koja izgleda nepromenjena. Da bi mo­gao da se izvrši dovoljan pritisak, to mesto treba da ima koštanu podlogu. Takva je na primer podlekti- c^. To mesto se pritisne prstom i zatim posmatra. Nikolski fenomen je pozitivan ako se epiderm na mestu pritiska odvoji, odnosno ako se tu formira bula. Ukoliko se na već stvorenu bulu izvrši priti­sak, buča će se povećati.

Mada je koristan prilikom dijagnoze pemfigu­sa, test Nikolskog nije patognomoničan za ovo obo­ljenje i ne može se uzeti kao siguran znak pemfigu­sa. Taj test može biti pozitivan i kod drugih oboljenja kože, naročito onih koja dovode do sla­bljenja veza u epitelu i stvaranja intraepitelnih bula.

Nedostatak testa Njkloskog je u tome što nije pozitivan tokom cele bolesti, najčešće je pozitivan u vreme kad se po kožj pojavljuju bule.

Nikloski fenomen, i pored toga što nije siguran znak za pemfigus, ako je pozitivan može da olakša utvrđivanje dijagnoze pemfigusa. Negativan test Nikloskog ne isključuje pemfigus i po potrebi se može više puta ponavljati.

CANKOV TEST se zasniva na laboratorijskoj analizi materijala uzetog iz bule.

U epitelu osoba sa pemfigusom nagomilava se tečnost, pa se javlja intercelulami edem. Usled toga slabe i kidaju se intercelulame veze. To se naročito događa između ćelija spinoznog sloja. Takva pojava je poznata kao akantolitične bule. Pored toga, povr­šinski slojevi epitela se odvajau od ćelija spinoznog odnosno bazalnog sloja. Usled toga bula je lokali- zovana u blizini bazalne .embrane, u donjoj trećini epitela. U buli se nalaze tzv. segregovane ćelije koje se prema autoru nazivaju i Cankove ćelije. Takve ćelije su kružnog oblika sa velikim jedrom.

Suština Cankovog testa leži u utvrđivanju pri­sustva segregovanih ćelija u materijalu iz bule uze­tog od osoba kod kojih se sumnja da boluju od pemfigusa.

Segregovane ili Cankove ćelije nastaju kao po- sledica opisane akantolize, ali i degeneracije i izme- ne ćelija epitela i to posebno ćelija iz slojeva epitela koji se nalaze u blizini bazalne membrane. Ćelije spinoznog sloja, koje su u zdravih osoba zvezdaste i ćelije bazalnog sloja, koje su u zdravih osoba koc­kaste ili oblika paralelopipeda, u osoba sa pemfigu­som postaju loptaste. Takve ćelije su nazvane segre­govane ćelije, ili Cankove ćalije. One mogu biti potpuno odvojene, ali se češće sreću u grupama. Se­gregovane ćelije imaju veoma veliko jedro, tako da su veoma siromašne u citoplazmi. itava citoplazma je potisnuta na periferiju i boji se izrazito bazofilno. Hromatin je raspoređen difuzno. U citoplazmi se mogu jasno videti jedarca. Granica između jedra i citoplazme je jasno izražena. Jedro segregovanih ćelija ne samo daje veliko, već je hiperhromatično. esto se sreću i izmene oblika jedra. Ono može biti udvostručeno, izuvijano i promenjeno na drugi na­čin.

Utvrđivanje prisustva segregovanih ćelija vrši se u materijalu iz bule. Odabere se sveža, nerupturi- rana bula i njen krov se probuši oštrim instrumen­tom ili iglom. Kada tečnost iscuri, bula se široko otvori. Materijal se uzima ezom sa dna bule. Mate­rijal sa eze nanosi se u tankom sloju na staklenu plo­čicu za mikroskopiranje. napravljen razmaz suši se na vezduhu. Bojenje razmaza se vrši po metodi Mej-Grinvald (May-Gmvald) i Gimzi (Giemzi). Pločica na kojoj se nalazi razmaz poliva se dva mi­nuta sa Mej-Grinvaldovom bojom. Da bi se izvršilo odbojavanje, razmaz se u toku tri minuta preliva de- stilovanom vodom čija je elektrohemijska reakcija neutralna. Potom se vrši prelivanje pločice rastvo­rom po Gimzi u toku tri minuta. Da bi se višak boje odstranio, pločica sa razmazom se ponovo ispira tri minuta u destilovanoj vodi neutralne hemijske re­akcije. preparat se suši na vazduhu i tada je spreman za citodijagnostičko ispitivanje pod mikroskopom. Mikroskopiranje se VTŠi pod imerzijom. prilikom mikroskopiranja razmaza iz bula neophodno je ne samo ustanoviti prisustvo akantolitičnih ćelija, već utvrditi i njihov kavlitet. Ćelije koje su karakteri­stične za pemfigus nisu samo akantolitične i slo­bodne, več su i degenerisane. Po tome se i razlikuju od sličnih akantolitičnih ćelija kod nekih drugih oboljenja. Takve ćelije kod drugih oboljenja nisu degenerisale. Samo degenerisane akantolitične će­lije nazivaju se segregovane ćelije.

LEČENJE

Lekovi izbora u lečenju pemfigusa su koriko- steroidi. Koristi se prirodni kortizon, ili, još češće i sa većim uspehom njegovi polusintetski analozi: prednizon, prednizolon, deksametazon i drugi. Te­rapija kortikosteroidima je veoma uspešna, ali je simptomatska. Njihov pozitivan uticaj traje dok ih bolesnici uzimaju, lečenje se započinje uvek veli­kim dozama kortikosteroida, koje idu i preko 1000 mg kortizona. Tako visoke doze se primenjuju sve dok ne nastane poboljšanje. Doze se potom poste­peno smanjuju dok se ne utvrde količine kortikoste­roida koje uspešno sprečavaju nastajanje novih bu­la. U tim količinama bolesnici praktično primaju kortikosteroide do karaja života. Kortikosteroide valja davati stalno ili samo sa kraćim prekidima. U suprotnom, nastupili bi recidivi.

Stomatološka terapija se sastoji u primeni bla­gih, neiritirajućih antiseptičnih sredstava