ORALNE PROMENE U TOKU HEMOFILIJE

Hemofilija je hemoragični sindrom poznat po znatno usporenom zgrušnjavanju krvi.

Bolest nastaje zbog nedostatka antihemofilnog globulina A (AHG-A), poznatog kao VIII faktor koagulacije. Rede se oboljenje javlja zbog nedostat­ka antihemofilnog globulina B (AHG-B), koji je poznat kao IX faktor koagulacije.

Nedostatak ovih faltora onemogućava stvara­nje dovoljnih količina aktivnog tromboplastina, usled čega je pretvaranje protrombina u trombin ne­dovoljno, te se fibrin iz fibrinogena stvara oskudno. Usled toga se vreme koagulacije produžava, i pri najmanjim povredama nastaju dugotrajna krvare­nja.

Hemofilija je nasledna bolest. Oboljevaju sa­mo muškarci, a prenose je ženski članovi porodice, koji ne oboljevaju. Samo izuzetno se hemofilija ja­vlja kod žena.

U ustima obolelih nastaju krvarenja koja nema­ju tendenciju da se spontano zaustave, kravrenja u ustima nastaju na najmanje provokacije i traume kao što je pranje zuba, minimalne povrede pri jelu i slično. Česta su krvarenja u dece pri smeni mlečnih zuba. prilikom nekih stomatoloških zahvata, kao što je sprovodna anestezija, nastaju hematomi. Ovi hematomi se šire kroz rastresito tkivo poda usne du­plje i mogu da izazovu smetnje pri jelu i govoru, a pritiskom na pojedine nerve mogu izazvati pareste- zije.

Smatra se da su kod hemofiličara opasnije ma­le, skrivene ozlede, od široko otvorenih, operacio- nih rana. Na široko otvorenim ranama moguće je iz­vršiti podvezivanje krvnih sudova, što nije moguće kod skrivenih povreda.

Kod obolelih od hemofilije treba biti obazriv pri stomatološkim intervancijama. Ukoliko je neop­hodno vađenje zuba, kiretaža parodontalnih džepo­va ili neki drugi krvavi zahvat, bolesnika treba pri­premiti. Ta priprema se sastoji u transfuziji odnosno u davanju oko četvrt litra sveže citrirane krvi. Sma­tra se daje ova količina dovoljna da održi približno normalno vreme koagulacije u toku 24 sata.

Sve krvave intervencije u ustima hemofiličara treba izvoditi isključivo uz saradnju sa hematolo­gom.