ORALNE PROMENE U TOKU LEUKEMIJE (LEUKOZE)
Leukoze su krvna oboljenja pri kojima buja le- ukopoetično tkivo. Kod ovih bolesnika povećava se i ukupan broj leukocita, uz istovremene morfološke i funkcionalne promene ovih ćelija. Mladi i patološki oblici leukocita prelaze u krvotok. Smatra se da su te kvalitativne promene u beloj lozi značajnije od kvantitativnih pramena. Kod nekih oblika ukupan broj leukocita može biti normalan, pa čak i ispod normale.
Leukoze se mogu podeliti na tri načina: po vrsti leukopoetičnog tkiva koje je zahvaćeno, po broju leukocita u perifernom krvotoku ili pak po hronicitetu procesa.
Prva podela je po vrsti leukopoetičnog tkiva koje je zahvaćeno. Tako, ako dođe do bujanja mije- loidnog tkiva u koštanoj srži i slezini, onda se govori o mijloidnoj leukozi. Bujanje limfoidnog tkiva se označava kao limfatična leukoza. Izrazito uvećanje broja monocita predstavlja monocitnu leukozu. Ova poslednja se i najređe javlja.
Druga podela leukoza je po broju leukocita. Tako se razlikuju leukemični, subleukemični i aleu- kemični oblici leukoze. leukemični oblik karakteri- še izrazito povećanje broja ćelija bele loze, dok se subleukemični oblici odnosena one krvne diskrazi- je sa smanjenjem broja ćelija. Aleukemične forme leukoze karakteriše potpuno odsustvo pojedinih ćelija bele loze.
Treća podela leukoza je po hronicitetu procesa. Tako se po dužini trajanja razlikuju akutne i hronič- ne leukoze. Akutne leukoze se najčešće javljaju u dece i mlađih osoba, dok se hronične leukoze javljaju tek posle 30. godine života. Za nastanak, razvoj i težinu oralnih promena najznačajnija je podela prema hronicitetu procesa.
