MLADALAČKA ILI JUVENILNA PARODONTOPATUA
Zapaženo je da se u dece ili adolescenata javlja jedan specifičan oblik oboljenja parodoncijuma, koji se po kliničkoj slici, toku i prognozi bolesti razlikuje od parodontopatije. Zbog toga se ovo oboljenje izdvaja i opisuje kao juvenilna parodontopatija.
Juvenilna parodontopatija ima izrazito fudroa- jantan tok i brzo dovodi do gubitka zuba. Spada u najteža parodontalna oboljenja, jer je veoma teško bolest kontrolisati i sprečiti gubitak zuba. Razaranje kosti degenerativnog tipa odvija se izrazito brzo tako da bolesnici izgube zube još pre 20, godine života.
ETIOLOGUA
Uzrok bolesti nije utvrđen. Navode se mnogi faktori za koje se veruje da mogu da utiču na pojavu juvenilne parodontopatije. To su: nasleđe, imunološki poremećaji, traumatska okluzija, različita opšta oboljenje i drugo. Postoji sumnja i da je juvenilna parodontopatija infektivne etiologije i da je prou- zrokuju anaerobni mikroorganizmi.
Nasleđe se okrivljuje kao mogući etiološki faktor juvenilne parodontopatije zbog toga što je zapaženo da se ova bolest nekada javlja kod više članova jedne porodice. Prenosilac bolesti je majka.
Imunološka predispozicija ima takođe značajnu ulogu. Po nekim autorima juvenilna parodontopatija nastaje kao posledica smanjenog imunološkog odgovora na antigene dentalnog plaka. Dokazano je da u osoba koje boluju od juvenilne parodontopatije postoje poremećaji u funkciji ćelija koje imaju moć fagocitoze. To se odnosi prvenstveno na poremećaje u funkciji neutrofilnih granuloci- ta i monocita. Na taj način se koči fagocitna moć i parodoncijum je lišen potrebne zaštite koja se odvija fagocitozom.
Traumatska okluzija se nekada može dokazati u osoba obolelih od juvenilne parodontopatije, ali se ovi okluzalni poremećaji ne mogu uvek okriviti za patogenetska zbivanja u parodoncijumu dece koja boluju od ove bolesti.
Opšta oboljenja kao što su: neke krvne diskrazije, zatim neki endokrini poremećaji i avitamino- ze, onda mongoloidizam, kao i tzv. mljetska bolest mogu biti praćeni i juvenilnom parodontopatija.
– Neke krvne diskrazije (kao što je agranuloci-* toza, akutne leukoze) ukoliko se jave u dece ili adolescenata mogu biti praćene juvenilnom parodontopatijom.
Agranulocitoza je krvna diskrazija koju karakteriše znatno smanjenje ukupnog broja leukocita. U dece obolele od ove diskrazije u alveolarnoj kosti nastaju destruktivne promene sa osteoporozom. To dovodi do raskla- ćenja i gubitka zuba.
Akutne leukoze karakteriše povećanje broja nezrelih belih krvnih zrnaca koja su nefunkcionalna. Na taj načinje organizam lišen zaštite. Na gingivi su izražene inflamatome promene praćene crvenilom i izrazitom hi-
perplazijom gingive. Gingiva skoro potpuno pokriva zube i ometa mastikaciju. Postoji sklonost ka krvarenju. Usled nedostatka funkcionalnih belih leukocita (naročito neu- trofilnih granulocita), gingiva a i druga paro- dontalna tkiva podložna su infekciji i nekrozi. Nastaju labavljenje i ispadanje zuba.
– Neki endokrini poremećaji i avitaminoze mogu biti takođe praćeni promenama u parodoncijumu sa razaranjem potpornog aparata zuba koje je karakteristično za juvenilnu pa- rodontopatiju.
Poznato je da C vitamin igra veliku ulogu u stvaranju intercelulame osnovne supstance, stvaranju kolagenog vezivnog tkiva, kao i u formiranju kosti. Usled deficita C vitamina u dece i adolescenata može doći do izrazitog edema gingive, koja postaje sunđerasta i lako krvari. Na to se nadovezuje i infekcija anae- robnim mikroorganizmima usled čega nastaju nekrozne promene u parodoncijumu sa klaćenjem i ispadanjem zuba.
Šećerna bolest ako se javi u mlađih osoba (od 11. do 17. godine), može biti praćena izrazitom inflamacijom gingive i destrukcijom kosti i uništenjem čitavog ligamentamog kompleksa sa fudroajantnim klaćenjem i ispadanjem zuba.
– Mongoloidizam takođe može biti praćen ju- venilnom parodontopatijom. To su osobe koje imaju mentalne poremećaje i usporen rast. U ustima ove dece nastaje inflamacija gingive sa ulcero-nekroznim promenama i ranim klaćenjem i ispadanjem zuba.
– Mljetska bolest (Papillon-lefevre sindrom) je nasledno oboljenje. Naziva se Mljetska bolest jer se javlja na ostrvu Mljetu. Bolest karakterišu destruktivne promene u parodoncijumu: Tako u dece već u petoj ili šestoj godini života dolazi do ispadanja zuba. Uočeno je da stalni zubi niču normalno, da bi posle nekoliko godina počeli da ispadaju.
– Anaerobna infekcija mikroorganizmima dentalnog plaka se takođe smatra kao jedan veoma značajan faktor u nastajanju i odvijanju patoloških procesa u parodoncijumu koji se događaju u toku juvenilne parodotopatije. Ispitivanja su dokazala da se oralna flora obolelih od juvenilne parodontopatije bitno razlikuje od bakterijske flore osoba sa parodontopatijom. U obolelih od juvenilne parodontopatije utvrđena je velika zastupljenost Actinobacillusa actinomycetemcomitansa. Zbog toga se ovom mikroorganizmu pridaje
veliki značaj u etiologiji juvenilne parodontopatije.
Actinobacillus actinomycetemcomitans u zajednici sa nekim drugima anaerobima dentalnog plaka produkuje neke toksine (leukotoksin, endo- toksin i dr.) koji svojim enzimskim delovanjem dovode do propadanja vezivnih elemenata, što ima za posledicu klaćenje i ispadanje zuba.
EPIDEMIOLOGUA
Epidemiološki podaci govore daje u Srednjoj Evropi od svih obolelih od parodontopatija jedan odsto bolovalo od juvenilne parodontopatije. Smatra se da žene tri puta oboljevaju više nego muškarci. Bolest je vezana za određeno starosno doba. Obično se javlja između 11. i 13. godine. U osoba preko 25. godine se ne javlja. Rasprostranjenost juvenilne parodontopatije zavisi i od rase. Juvenilna parodontopatija je naročito rasprostranjena u Africi.
KLINIČKA SLIKA
Postoji više klasifikacija juvenilne parodontopatije. Tako se razlikuju juvenilne parodontopatije prema broju i vrsti zuba koji su zahvaćeni oboljenjem. Prema nekim drugim klasifikacijama uzima se u obzir i uzrast u kome se bolest javlja.
Najprihvatljivija je klasifikacija koja se odnosi na broj zahvaćenih zuba. Po njoj se juvenilna parodontopatija deli:
– juvenilnu parodontopatiju u toku koje su zahvaćeni prvi molari i incizivi,
– juvenilnu parodontopatiju gdde su zahvaćeni samo pojedini zubi i
– juvenilnu parodontopatiju koja je generali- zovana i zahvata celi zub.
– Juvenilnu parodontopatiju koja zahvata prve molare i inciziuve karakteriše simetričnost. Zahvaćen je parodoncijum samo prvih molara i inciziva. Gingiva nije zahvaćena ili su promene na njoj neznatne. Neznatne su i naslage na zubima. Ove osobe su imune na karijes. Bolest se može komplikovati inflamacijom i obrazovanjem parodontalnih džepova.
Kliničkom slikom dominiraju teška razaranja parodoncijuma. Bolest se javlja u uzrastu između
Juvenilna parodontopatija koja zahvata samo pojedine zube. U toku ove forme parodontopati- je oštećenja parodoncijuma nisu vezana za incizive i prve molare već se odvijaju u predelu drugih zuba. Uzrok ovog oblika parodontopatije dovodi se u vezu sa traumatskom okluzijom.
Slično kao i u toku prethodnog oblika juvenil- ne parodontopatije, u toku ovog oblika nastaju de- generativne promene parodoncijuma pojedinih zuba sa klaćenjem i ispadanjem zuba. Gingiva može biti bez ikakvih vidljivih patoloških promena.
Ovaj oblik juvenilne parodontopatije može nastati i pre puberteta i može da zahvati mlečne zube.
Juvenilna parodontopatija koja zahvata pa- mdoncijum svih zuba. Ovaj oblik juvenilne parodontopatije karakteriše generalizacija procesa. Destrukcija potpornog aparata zahvata čitav zubik. Ovaj oblik parodontopatije može da se odvija kao samostalno oboljenje, ali može pratiti i neka opšta oboljenja (krvne diskrazije, endokrine poremećaje i dr.). Ovaj oblik parodontopatije je karakterističan po intenzivnim destruktivnim promenama u predelu svih zuba. Ova forma parodontopatije je rezistentna na terapiju. Praktično se sva pomoć bolesnicu svodi na ekstrakciju najugroženijih zuba. Bolest se brzo razvija, tako bolesnici često već do 22. godine života izgube sve zube.
LEČENJE
Terapija obolelih od juvenilne parodontopatije se ne razlikuje bitno od terapije obolelih odraslih osoba sa parodontopatijom.
Specifičnost je u tome što se u lečenju obolelih od juvenilne parodontopatije uključuju i antibiotici i to naročito tetraciklini.
U lečeflju obolelih od juvenilne parodontopatije postižu se relativno slabi rezultati. Smatra se daje obolele od juvenilne parodontopatije moguće uspe- šno lečiti samo ukoliko se bolest blagovremeno dijagnosticira.
Uspeh u lečenju obolelih od juvenilne paro- , dontopatije zavisi i od toga u kojoj fazi bolest je le- ćenje započeto. Ako je terapija započeta u ranoj fazi, uspeh je relativno dobar. Ovde je bitna primena tetraciklina. Doziranje se vrši tako što se tetraciklini daju do 250 mg dnevno, najmanje nedelju dana. Koristi se i doksicilin. Njegova prednost je što je on efikasan i u dozi od jedne kapsule od 100 mg, koju bolesnici uzimaju jednom dnevno. I ovako lečenje traje 7 dana. Najbolje je da se u obolelih izoluju i identifikuju mikroorganizmi, pa da se antibiotici daju prema antibiogramu. Uspeh lečenja se povećava ako se pored tetraciklina primeni i metronidazol i amoksicilin. Ispiranje usta hlorheksidinom znatno poboljšava rezultate lečenja.
U lečenju obolelih koristi se u antibiotskoj terapiji i druga šema: ordinira se 250 mg tetraciklina dnevno u toku dve nedelje. Ova terapija se ponavlja svaka dva meseca. Ponovo davanje tetraciklina je neophodno jer posle završene prve ture lečenja Ac- tinobacillus actinomycetemcomitans ponovo se pojavljuje u tretiranom regionu. Pri lečenju obolelih od juvenilne parodontopatije su neophodni redovni i česti kontrolni pregledi i preduzimanje svih potrebnih mera prilikom pojave recidiva.
Ukoliko je u pitanju generalizovana juvenilna parodontopatija, koja obično nastaje uz neko sistemsko oboljenje, standardna terapija daje slabije rezultate, a recidivi su češći.
