MIKROORGANIZMI DENTALNOG PLAKA

Mikroorganizmi dentalnog plaka su brojni i ra­znovrsni. Smatra se da jedan gram dentalnog plaka sadrži i do 220 biliona bakterija, odnosno 2,2×10″ mikroorganizama.

U usnoj duplji je do sad nađeno i opisano oko 30 vrsta mikroorganizama, koji čine stalnu i nor­malnu oralnu floru. Mikroorganizmi oralne flore predstavljaju simbionte (uslovno patogene mikro­organizme) čovečijeg organizma. Oni su adaptirani na usnu duplju. Izvan nje ovi mikroorganizmi ispo- ljavaju vrlo agresivna patogena svojstva. Između mikroorganizama normalne oralne flore i domaćina postoji ravnoteža. Ukoliko dođe do poremećaja te ravnoteže delovanjem raznih faktora ili do naselja­vanja drugih bakterija koje ne pripadaju ovoj regiji, ovi mikroorganizmi mogu učestvovati u nastanku i razvoju patoloških procesa u usnoj duplji.

g U sastav normalne oralne flore ulaze: koke, ba­cili, gljivice, filamentozni i spiralni oblici bakterija, gljivice, protozoe i virusi.

Pored ovih stalnih stanovnika u usnu duplju dospevaju i drugi mikroorganizmi iz spoljne sredi­ne i drugih delova organizma. U toku patoloških stanja i kliconoštva mogu se naći i patogene vrste mikroorganizama. Ove prolazne vrste mikroorgani­zama obično borave kratko u usnoj duplji, pošto im ekološki uslovi ometaju duži opstanak.

U izučavanju mikroorganizama dentalnog pla­ka razmatra se kvalitativni sastav bakterijske flore, kao i njena kvantitativna zastupljenost.

KVALITATIVNI SASTAV I KVANTITATIVNA ZASTUPLJENOST MIKROORGANIZAMA DENTALNOG PLAKA

Kvalitativni sastav i kvantitativna zastuplje­nost mikroorganizama dentalnog plaka, kao i mi­kroorganizama usne duplje, su promenjivi i zavise od brojnih faktora. Kvalitativni sastav mikroorgann zama usne duplje i dentalnog plaka, kao i njihova kvantitativna zastupljenost su varijabilni i variraju od osobe do osobe. Oya varijabilnost se uočava čak i u različitim regionima usne duplje jedne iste oso­be.

Smatra se da kvantitativni sastav i kvalitativna zastupljenost mikroorganizama u usnoj duplji, a pr­venstveno u dentalnom plaku zavise od brojnih fak­tora kao što su:

– Starosno doba bolesnika,

– Oralna higijena,

– Svojstva pljuvačke,

– Stanje parodoncijuma i oralne sluzokože,

– Sazrevanje dentalnog plaka,

– Primena antibiotika i nekih drugih lekova i

m Količina,! lokalizacija plaka.

Starost bolesnika utiče na sastav oralne flore. Usna duplja ploda intrauterino je sterilna. Sa rođe­njem počinje naseljavanje usne duplje mikroorgani­zmima iz porođajnih puteva, a nakon toga i mikro­organizmima sredine u kojoj novorođenče živi. Najpre se naseljavaju anaerobni mikroorganizmi. Nicanjem zuba i stvaranjem gingivalnog sulkusa i interdentalnih prostora, stvaraju se anaerobni uslovi što dovodi do naseljavanja anaerobnih mikroorga­nizama. Zbog toga, kad se govori o oralnoj flori, on­da se po pravilu mislo na mikroorganizme koji se nalaze u parodoncijumu odnosno dentalnom plaku. Posle gubitka zuba u usnoj duplji smanjuje se i za­stupljenost anaerobnih bakterija ili one potpuno iš­čezavaju.

Oralna higijena, na sastav, kao i na zastuplje­nost mikroorganizama utiče preko dentalnog plaka. U ustima sa lošom oralnom higijenom nastaje obil­na akumulacija dentalnog plaka što u stvari dovodi i do povećanja broja mikroorganizama, jer bakterije uglavnom sačinjavaju dentalni plak.

Vrsta ishrane utiče na sastav i zastupljenost mikroorganizama tako što osobe u čijoj hrani domi­niraju ugljeni hidrati imaju i veći broj mikroorgani­zama. U ovom slučaju se povećava naročito broj bakterija sa acidogenom aktivnošću.

–            Pljuvačka bitno utiče na sastav oralne flore pa i na sastav i zastupljenost mikroorganizama den­talnog plaka. To se javlja zbog toga što, zahvaljujući prisustvu katalizatora, pljuvačka ima puferski efe- kat. Menjanjem pH pljuvačke održava se simbioza sojeva kojima je potrebna određena sredina.

Utvrđeno je da svojim enzimima koji imaju mukolitički efekat, pljuvačka razlaže mukopolisa- haride nekih bakterija, te na taj način deluje bakteri- cidno. Poznati su i drugi pozitivni uticaji pljuvačke na sastav oralne flore. Stalnom cirkulacijom plju­vačka spira mikroorganizme parodoncijuma i bitno utiče na sastav flore. Ova zaštitna uloga pljuvačke je dovoljno ispitana i utvrđena. Smatra se da se sva­ki poremećaj u stvaranju pljuvačke uvek bitno odra­žava i na sastav oralne flore.

-Stanje parodoncijuma bitno utiče na sastav dentalnog plaka. Ispitivanjem sa specijalnim mi­kroskopom sa tamnim poljem utvrđeno je da se flo­ra dentalnog plaka bitno razlikuje u zdravih osoba i u osoba obolelüi od parodontopatije. U zdravom paroaoncijumu preko /u%> tiore dentalnog plaka Ci­ne koke, ostalo su bacili i filamentozni oblici.

U obolelom parodoncijumu sastav flore je drukčiji. Hi koke čine svega 20%, dok se znatno po­većava broj filamentoznih oblika. U težim oblicima parodontopatije, naročito ako su ove praćene kom­plikacijama, nalaze se fuzobakterije i capnocyto- phage. U hroničnim oblicima parodontopatije preo- vladava Actinomyces.

Sastav dentalnog plaka u zavisnosti od staqja parodoncijuma

Ispitivanja su pokazala da za nastanak kao i za teža razaranja u parodoncijumu najveću odgovor­nost nose: gram negativni bacili, Bacteroides, Spi- rochetae, Capnocytophagae i drugi mikrobi koji se nalaze u subgingivalnom dentalnom plaku. Izuze­tan značaj se pridaje Bacteroides melaninogenciu- su. U eksperimentima kada je bakterijskim grupa­ma dodavan ovaj mikroorganizam, bilo je moguće svaki put izazvati infekciju i lezije na gingivi. Tu in­fekciju je zatim bilo moguće prenositi sa životinje na životinju. Izostavljanjem bakteroidesa melani- nogenikusa iz asocijacije sa drugim mikroorgani­zmima patološke lezije su bile znatno slabijeg in­tenziteta, a infekcija nije mogla da se prenosi na druge životinje. No, i pored značaja koji se pridaje ovoj bakteriji, ona se ne može označiti kao specifič­ni uzročnik oboljenja parodoncijuma, pošto je po­trebno sadejstvo i drugih bakterija.

Danas je utvrđena nesumnjiva uloga bakterija za nastanak parodontopatija. Pri daljem izučavanju ove materije valja stalno imati u vidu utvrđenu ne­pobitnu činjenicu da parodontopatije ne izaziva je­dan, već grupa specifičnih mikroorganizama.

–             Sazrevanje dentalnog plaka. Starost dental­nog plaka utiče na sastav bakterijske flore tako što se ovaj odnos bitno menja od momenta stvaranja sentalnog plaka pa do njegovog definitivnog sazre- vanja.

Sastav flore dentalnog plaka nije konstantan i varira u toku evolucije dentalnog plaka, tako da po­stoji razlika u mikroorganizmima u zrelom i nezre­lom plaku.

Odmah po formiranju sekundarne zubne peli- kule nastaje naseljavanje mikroorganizama. Kolo­nizacija mikroorganizama na dentalnoj.pelikuli po­činje u brazdama, jamicama i udubljenjima na površini zuba. Bakterije se ugrađuju u samu peliku- lu ili se pripajaju na prominentnim mestima dental- ne pelikule. Povećanjem broja bakterija nastaje i međusobno spajanje pojedinih kolonija mikroorga­nizama.

U toku svakog metabolizma mikroorganizmi sintetišu neke polisaharide kao što su dekstran i le- van. Ti polisaharidi svojom lepljivošću pomažu i fiksaciju novih mikroorganizama u dentalnom pla­ku, kao i bolju fiksaciju dentalnog plaka na zubnu površinu.

Utvrđeno je da se nastanjivanje mikroorgani­zama odvija u tri faze:

–             U prvoj fazi, koja traje do dva dana od počet­ka formiranja dentalnog plaka, pojavljuju se gram pozitivne koke i gram pozitivni bacili. Najveći broj bakterija čine: Streptococcus mutans (50%) i Neis- seria (12%). Streptococcus salivarius je neznatno zastupljen (svega 1%). U toku tih prvih dana dental- ni plak se javlja u obliku guste mreže sastavljene od koka i mestimično štapićastih mikroorganizama.

SI. 185 Mikroorganizmi dentalnog plaka starog sedam dana

Od streptokoka je najzastupljeniji Streptococ­cus mutans čije kolonije daju plaku granulisan iz­gled. Smatra se da ovaj mikroorganizam ima i naj­veći afinitet za dentalnu pelikulu.

–              U drugoj fazi, koja traje od drugog do četvr­tog dana od početka formiranja plaka, već se stvara­ju anaerobni uslovi. Dolazi do pojave anaerobnih formi bacila (fuziformnih). Javljaju se i gram nega­tivni bacili (Bacteroides melaninogenicus). Poja­vljuju se filamentozne bakterije, a povećava se broj gram negativnih koka. Značajan predstavnik gram negativnih bacila je Bacteroides melaninogenicus. Ime je dobio po sposobnosti da stvara crne kolonije. On produkuje veoma aktivan enzim kolagenazu i ima veoma izraženu proteolitičku aktivnost. Svojim proteolitičkim dejstvom razgrađuje belančevine, stvara veliki broj peptida koji služe za ishranu spi­ralnih i fuziformnih bakterija. U toku proteolitičkog procesa stvara se veći broj redukujućih grupa, kao stoje sulfhidrilna grupa (SH2). One snižavaju oksi- dacioni potencijal i tako doprinose razvoju anae­robnih bakterija.

–              Treću fazu, koja traje od četvrtog do devetog dana, karakteriše pojava velikog broja spiralnih ob­lika. Tako se javljaju Fusobacterium, Actinomyces, Vibrioni i Veilonellae, koji su striktno anaerobni. Posle sedmog dana nastupa potpuno sazrevanje dentalnog plaka. Procenat filamentoznih bakterija raste, dok broj streptokoka opada.

–^i: — Antibiotici kao i neka druga terapijska sred­stva mogu bitno da utiču na sastav bakterijske flore dentalnog plaka. Antibiotici dovode do smanjenja broja mikroorganizama koji su osetljivi na ove le- kove, ali i do razmnožavanja vrsta koje su otporne na njih.

–              Uticaj količine i lokalizacije dentalnog plaka na sastav i zastupljenost mikroorganizama. Količi­na i lokalizacija dentalnog plaka utiče na sastav i

SI. 186 Mikroorganizmi u zrelom dentalnom plaku

zastupljenost patogenih mikroorganizama dental­nog plaka. Pošto mikroorganizmi čine osnovu dentalnog plaka to će se sa povećanjem dentalnog plaka povećati i količina mikroorganizama. Mnogo je značajnija analiza uticaja lokalizacije dentalnog plaka na kvantitativnu i kvalitativnu zastupljenost mikroorganizama.

Lokalizacija dentalnog plaka bitno utiče na bakterijski sastav. Po lokalizaciji se razlikuje supra- gingivalni i subgingivalni dentalni plak. Sastav bak­terijske flore dentalnog plaka koji se nalazi supra- gingivalno bitno se razlikuje od onog koji se nalazi subgingivalno.

U subgingivalnom plaku dominiraju anaerobni mikroorganizmi. To se objašnjava činjenicom što je subgingivalna regija zona sa relativno stagniraju- ćom okolinom u kojoj se naseljavaju mikroorgani­zmi koji se ne mogu odmah adherirati za površinu zuba. Zbog toga se u subgingivalnoj regiji nalaze i najveće kolonije anaerobnih pokretnih bakterija. Ove pokrete forme mikroorganizama mogu da ad- heriraju druge bakterije. Ove bakterije imaju direk­tan pristup hranjivim sastojcima iz subgingivalne regije. Oksidoreduktivni potencijal parodontalnog džepa (odnosno subgingivalne regije) je veoma ni­zak. U ovakvoj sredini mogu da opstanu samo mi­kroorganizmi prilagođeni na nisku koncentraciju kiseonika. To su fakultativni i striktni anaerobi.

Utvrđeno je i da lokalizacija dentalnog subgin- givalnog plaka utiče na sastav flore subgingivalnog plaka. Tako u dentalnom subgingivalnom plaku koji je pripojen za koren zuba i označava se kao tzv. pri­pojeni subgingivalni plak, dominiraju gram pozitiv­ne bakterije i pokretne forme mikroorganizama. U dentalnom subgingivalnom plaku koji se u paro- dontalnom džepu nalazi slobodan i nije pripojen za koren zuba i označava se kao subgingivalni dentalni

plak, otkriveni su neki veoma agresivni anaerobni bacili, kao što su Actinobacillus actinomycete- mcomitans, fuzobakterije, bacteroides i drugi.

Utvrđeno je da su i gingiviti u stvari hronične bakterijske infekcije i da odnos ili interakcija izme­đu mikroorganizama i organizma domaćina odre­đuju prirodu i obim oboljenja koje će nastati iz ove interakcije. Mikroorganizmi, direktnim prodorom u tkivo parodoncijuma, ili preko stvaranja toksičnih supstanci, utiču na nastajanje i razvoj patoloških procesa. Organizam će reagovati u vidu zaštite ili destrukcije. Ovde je bitan odnos između štetnih i korisnih reakcija. Od ovih reagovanja će zavisiti i nastajanje različitih vrsta tkivnih promena.

Mikrobska flora u osoba sa zdravim parodon- cijumom, odnosno na mestima gde parodoncijum nije oboleo, sastoji se prvenstveno od gram pozitiv­nih fakultativnih vrsta (roda streptokoka i aktinomi- cesa, kao što su na primer S. sanguis, S. mitis i A. naeslundi) i malog broja nekih drugih mikroorgani­zama.

Neki od ovih mikroorganizama su korisni, jer sprečavaju naseljavanje i razmnožavanje patogenih mikroorganizama. Takvi su na primer S. sanguis i Vellonela parvula.

Na mestima gde je izražena parodontopatija, povećano je prisustvo apiroheta. U osoba sa paro- dontopatijom odraslih nađeno je oko 90% anaerob- nih i gram negativnih vrsta (75%).

Zapaženo je daje eliminacija specifičnih pato­genih bakterija primenom terapijskih mera, rezulto- valo u kliničkom poboljšanju. U toku juvenilne pa- rodontopatije u prevalenciji su gram negativne bak­terije, a najznačajnija je Actinobacillus Actinomy- cetemcomitans koji može da čini i do 90% svih mi­kroorganizama koji se pojave u kulturi. Zato se on smatra primamim etiološkim faktorom tog obolje­nja. U lečenju je potrebno, pored lokalne terapije, primeniti i antibiotike.

Gingiviti i parodontopatije su prouzrokovane mikroorganizmima koji se nalaze u gingivalnom sulkusu ili su pripojeni za površinu zuba (plak). Nji­hov patogeni potencijal varira od osobe do osobe od jednog mesta do drugog.

Mala količina plaka ne prouzrokuje oboljenje jer je kontrolišu odbrambeni mehanizmi domaćina. Bolest počinje kada se mikroorganizmi u plaku na- množe do određenog broja, pa njihova virulencija pređe nivo odbrambenih snaga. Bolest može da se pojavi i ako se smanje odbrambene snage mehani­zama.

Sastav mikrobske flore i u dentalnom plaku je različit u zdrave osobe i u plaku kod osoba obolelih od gingivitisa i parodontopatije.

Uopšte rečeno, na nastanak parodontopatija utiču gram negativni anaerobni mikroorganizmi, a to su najčešće:

–            Porphyromonas gingivalis,

–            Prevotela intermedia,

–            Actinobacillus actinomycetemcomitans,

–            Campylobacter rectus,

–            Treponema denticola,

–            Fusobacterium nucleatum i dr.

Treba istaći da mnaoge bakterijske vrste nisu ni identifikovane i još nisu ispitane.

Sokranski i saradnici su definisali uslove koji treba da budu ispunjeni da bi se zaključilo daje neki mikroorganizam odgovoran za nastanak nekog oboljenja parodoncijuma. Po ovome je potrebno:

–     Da se mikroorganizam nađe u velikom broju na obolelom mestu a da ga pri tome ima malo ili da ga nema na zdravim mestima.

–     Da njegovo odstranjenje ili suzbijanje terapi­jom daje pozitivne terapijske rezultate.

–     Da su povišena antitela prema njemu ili da su pojačane celulame reakcije (odgovor).

–     Da unet laboratorijskim životinjama prou­zrokuje neke znake bolesti.

–            Daje patogen i virulentan.

Danas se smatra da, zavisno od tipa parodonto­patije, određeni mikroorganizmi igraju odlučujuću ili značajnu ulogu. Sam mehanizam kojim mikroor­ganizmi doprinose razvoju bolesti i učestvuju u pa- togenezi parodontopatije je različit. Ovi mehanizmi zavise od:

–            Direktne invazije mikroorganizama,

–            Stvaranje određenih egzotoksina,

–     Sastojaka ćelija mikroorganizama (endotok- sin, komponente sa površine ćelije, sastojci ćelijske opne).

–     Savladavanja odbrambenih imunoloških re­akcija organizma.

–            Prirode stvorenih enzima.

Ranije se mislilo da ne postoji direktna invazija mikroorganizama. Danas je dokazano da mikroor­ganizmi mogu direktno prodirati u vezivno tkivo gingive, gde ispoljavaju patogeno dejstvo. Neki mi­kroorganizmi plaka stvaraju egzotoksine. Tako na primer Actinobacillus actinomycetemcomitans stvara leukotoksin koji može da izbegne odbrambe- nom dejstvu organizma u vidu fagocitoze polimor- fonukleara (neutrofila) i si. Ovaj toksin je možda faktor virulencije tog bacila. Sastavni delovi gram pozitivnih i gram negativnih mikroorganizama ta- kođe mogu da igraju značajnu ulogu u razvoju pa­rodontopatija