OBRADA TVRDOG ZIDA PARODONTALNOG DŽEPA
Tvrdi zid parodontalnog džepa čini površinu zuba. Taj zid se koronarno prostire do nivoa ivice gingive, a apikalno do dna parodontalnog džepa, odnosno do koronarnog kraja pripojnog epitela.
Pod obradom tvrdog zida parodontalnog džepa podrazumeva se potpuno uklanjanje patološki izmenjenog tkiva, što znači odstranjivanje nekrotič- nog i razmekšanog cementa korena zuba, a ukoliko je nekrozom zahvaćen i površinski sloj dentina i njegovu eliminaciju.
Istovremeno obrada tvrdog zida parodontalnog džepa obuhvata i odstranjivanje subgingivalnih konkremenata zajedno sa slojem subgingivalnog den- talnog plaka koji je fiksiran za njegovu površinu, kao i glačanje i poliranje površine korena zuba.
Pre uklanjanja subgingivalnih konkremenata valja odgovarajućom subgingivalnom sondom utvrditi morfologiju korena a potom i tačnu lokalizaciju subgingivalnih konkremenata.
Sondom se ulazi u parodontalni džep i njenim vrhom se klizi po površini korena zuba. Subgingi- valni konkrementi se otkrivaju u vidu izbočenja i neravnina. Na isti način se otkrivaju udubljenja na nekrotičnom cementu korena zuba.
Nekada se lokalizacija subgingivalnih konkremenata lako utvrđuje i tako što se u parodontalni džep usmeri mlaz toplog vazduha. Time se ivica gingive i meki zid džepa odvajaju od zuba, što omogućuje da se direktno sagledaju naslage na površini korena zuba.
Izbor instrumenata za uklanjanje subgingivalnih konkremanata zavisi od količine i lokalizacije subgingivalnih konkremenata, kao i od morfoloških osobina površine korena zuba na kome se subgingi- valni konkrementi nalaze.
Srpasti instrument za uklanjanje subgingivalnih konkremenata po izgledu je sličan srpastom instrumentu za uklanjanje supragingivalnog zubnog kamenca, ali se razlikuje samo po veličini. Zbog toga se i naziva mali srpasti instrument. Ovaj instrument ima radni deo sa dve sečivne ivice (oštrice) i šiljast vrh. Radni deo malog srpastog instrumenta je trouglast na preseku. Ovaj instrument se koristi po navedenim principima. Naslage se poduhvate radnim delom instrumenta, a zatim se instrument povlači koronarno. Postupak se ponavlja više puta pri čemu se instrument pomera po celoj površini tvrdog zida parodontalnog džepa.
Obrada tvrdog zida parodontalnog džepa izvodi se posle završene bazične terapije.
Instrument kojim se uklanjaju subgingivalni konkrementi unosi se u parodontalni džep, pri čemu se on rotira i postavlja u odgovarajući položaj ispod apikalne ivice čvrstih naslaga. Zatim se instrument povlači u koronarnom smeru ali tako da ostane u te- snom kontaktu sa površinom korena zuba.
Subgingivalni konkrementi mogu da prekrivaju manji ili veći deo tvrdog zida džepa tako što se u apikalnom smeru pružaju do blizu dna parodontalnog džepa. Utvrđeno je da subgingivalni konkrementi nikad ne dosežu do dna parodontalnog džepa. Ovo rastojanje između apikalnog kraja naslaga sub- gingivalnih konkremenata i dna parodontalnog džepa iznosi od 0,2 do 1,0 mm. Zbog toga prilikom uklanjanja subgingivalnih konkremenata valja nastojati da se iskoristi ovaj prostor između subgingivalnih konkremenata i dna parodontalnog džepa, da se instrumentom podiđe ispod ovih najdublje postavljenih zubnih naslaga i da se naslaga uklanja povlačenjem instrumenata u koronarnom smeru.
U toku rada neophodna je dobra fiksacija ruke koja drži instrument. Time joj se obezbeđuje dovoljna snaga i sprečavanje ozlede tkiva. Za uspešnu kiretažu potreban je dobar taktilan osećaj.
Instrument u toku rada nikad ne treba snažno potiskivati u apikalnom smeru. U suprotnom može da se povredi tkivo i da se odvojeni delići kamenca ili mikroorganizmi utisnu u meka tkiva. U odstranjivanju čvrstih naslaga svi instrumenti moraju biti oštri. Ovo je bitan uslov za efikasnu obradu tvrdog zida parodontalnog džepa.
Za razliku od srpastog instrumenta kirete su na preseku polukružne (polumesečaste), tako da sem
sečivnih ivica na radnom delu nemaju oštrica koje bi mogle da povrede meko tkivo. Razlika u odnosu na srpasti instrument je u tome što je vrh kirete zaobljen. Zahvaljujući prikladnom obliku i povijenosti kireta obezbeđuje se njihovo bolje prileganje uz konveksne površine zuba.
Pored univerzalnih kireta postoje i tzv. specijalne kirete, od kojih su najpoznatije Grejsijeve kirete (Gracey). Dok se univerzalne kirete koriste u obe vilice i na svim zubima, kao i na bilo kojoj površini zuba, specijalne kirete se nalaze u kompletima i svaka od njih je namenjena određenim grupama zuba odnosno njihovim određenim površinama.
