USPOSTAVLJANJE DOBRIH OKLUZO-ARTIKULACIONIH ODNOSA BRUŠENJEM ZUBA

Brušenje zuba je najčešće primenjivana meto­da za uspostavljanje okluzalnog uravnoteženja, od­nosno dobrih okluzo-artikulacionih odnosa. Pod se­lektivnim brušenjem zuba podrazumeva se brušenje onih mesta na pojedinim zubima za koje je utvrđe­no da su uzrok traumatskog (ranog) kontakta odno­sno traumatske okluzije i okluzalnog traumatizma. Naziv „selektivno” brušenje zuba dolazi otuda što se vrši odabiranje (selekcija) mesta na zubima koja treba brusiti, a to su mesta koja se nalaze u traumat­skom odnosu.

Pre početka brušenja zuba neophodno je eliminisati inflamaciju parodoncijuma. Ovo iz razloga što ćelijska infiltracija i eksudacija prouzrokovane zapaljenskim procesom mogu da ekstrudiraju zub iz alveole i da ga tako dovedu u traumatski kontakt. Ako se tada izvrši brušenje, zub će se dovesti u nor­malne okluzalne odnose. Ali, kada se zatim odstra­ni inflamacija, zbog eliminacije ćelijske inflitracije i eksudacije iz parodoncijuma, zub će se vratiti u al­veolu. Tada će se izgubiti kontakt sa antagonistima. Na taj način zub je dezartikulisan, što se nikako ne sme dozvoliti. Iz tih razloga, pre brušenja uvek tre­ba odstraniti inflamaciju parodomecijuma.

Inflamaciju parodoncijuma treba smiriti pre brušenja i zato što je reparacija inflamiranog tkiva mnogo sporija, nego tkiva posle eliminacije zapa- Ijenja.

Pre brušenja i pre okluzalnog uravnoteženja uopšte, potrebno je tačno otkriti i obeležiti zube i na njima ona mesta koja su u traumatskom kontaktu i koja su uzrok okluzalnom traumatizmu. To se posti­že nekom od metoda dijagnoze traumatske okluzi­je, a najčešće pomoću artikulacionog papira.

Veoma je važno da se brušenje sprovodi poste­peno. Posle utvrđivanja koja su mesta u traumat­skom odnosu, treba zbrusiti samo mali deo supstan- ce zuba. Tada valja pomoću artikulacionog papira proveriti da li je traumatski kontakt odstranjen. Po potrebi to se ponavlja više puta, sve dok se zub ne dovede u normalne okluzo-artikulacione odnose.

Često se brušenjem na zubima stvaraju ravne površine koje mogu da budu uzrok preteranog opte­rećenja zuba. Da bi se to izbeglo, na zubu se brusi ne samo mesto obeleženo artikulacionim papirom, već i deo u njegovoj okolini, tako da se brušenjem zubu daje odgovarajući anatomski oblik.

Brušenjem ne sme da se odstrani deo zuba koji je odgovoran za visinu zagrižaja. Odstranjuju se sa­mo ona mesta na zubima koja su u traumatskom odnosu, i na taj način se zub dovede u dobre oklu- zo-artikulacione odnose. Brušenjem se zubi ne dezartikulišu, ne isključuju se iz kontakta sa anta­gonistima, već ostaju u povoljnom odnosu prema njima. Ako se zub isključi iz okluzije, izostaje neo­phodna fiziloška stimulacija parodoncijuma. Usled loga se javljaju atrofične promene potpornog apara­ta zuba.