USPOSTAVLJANJE DOBRIH OKLUZO-ARTIKULACIONIH ODNOSA BRUŠENJEM ZUBA
Brušenje zuba je najčešće primenjivana metoda za uspostavljanje okluzalnog uravnoteženja, odnosno dobrih okluzo-artikulacionih odnosa. Pod selektivnim brušenjem zuba podrazumeva se brušenje onih mesta na pojedinim zubima za koje je utvrđeno da su uzrok traumatskog (ranog) kontakta odnosno traumatske okluzije i okluzalnog traumatizma. Naziv „selektivno” brušenje zuba dolazi otuda što se vrši odabiranje (selekcija) mesta na zubima koja treba brusiti, a to su mesta koja se nalaze u traumatskom odnosu.
Pre početka brušenja zuba neophodno je eliminisati inflamaciju parodoncijuma. Ovo iz razloga što ćelijska infiltracija i eksudacija prouzrokovane zapaljenskim procesom mogu da ekstrudiraju zub iz alveole i da ga tako dovedu u traumatski kontakt. Ako se tada izvrši brušenje, zub će se dovesti u normalne okluzalne odnose. Ali, kada se zatim odstrani inflamacija, zbog eliminacije ćelijske inflitracije i eksudacije iz parodoncijuma, zub će se vratiti u alveolu. Tada će se izgubiti kontakt sa antagonistima. Na taj način zub je dezartikulisan, što se nikako ne sme dozvoliti. Iz tih razloga, pre brušenja uvek treba odstraniti inflamaciju parodomecijuma.
Inflamaciju parodoncijuma treba smiriti pre brušenja i zato što je reparacija inflamiranog tkiva mnogo sporija, nego tkiva posle eliminacije zapa- Ijenja.
Pre brušenja i pre okluzalnog uravnoteženja uopšte, potrebno je tačno otkriti i obeležiti zube i na njima ona mesta koja su u traumatskom kontaktu i koja su uzrok okluzalnom traumatizmu. To se postiže nekom od metoda dijagnoze traumatske okluzije, a najčešće pomoću artikulacionog papira.
Veoma je važno da se brušenje sprovodi postepeno. Posle utvrđivanja koja su mesta u traumatskom odnosu, treba zbrusiti samo mali deo supstan- ce zuba. Tada valja pomoću artikulacionog papira proveriti da li je traumatski kontakt odstranjen. Po potrebi to se ponavlja više puta, sve dok se zub ne dovede u normalne okluzo-artikulacione odnose.
Često se brušenjem na zubima stvaraju ravne površine koje mogu da budu uzrok preteranog opterećenja zuba. Da bi se to izbeglo, na zubu se brusi ne samo mesto obeleženo artikulacionim papirom, već i deo u njegovoj okolini, tako da se brušenjem zubu daje odgovarajući anatomski oblik.
Brušenjem ne sme da se odstrani deo zuba koji je odgovoran za visinu zagrižaja. Odstranjuju se samo ona mesta na zubima koja su u traumatskom odnosu, i na taj način se zub dovede u dobre oklu- zo-artikulacione odnose. Brušenjem se zubi ne dezartikulišu, ne isključuju se iz kontakta sa antagonistima, već ostaju u povoljnom odnosu prema njima. Ako se zub isključi iz okluzije, izostaje neophodna fiziloška stimulacija parodoncijuma. Usled loga se javljaju atrofične promene potpornog aparata zuba.
Za brušenje zuba koriste se dijamantski kamenčići različitog oblika i veličine postavljeni u na- sadnik ili kolenjak. Sve brušene površine treba iz- glačati karborund kamenčićima sa sitnim zrnom i zatim ispolirati gumicama.
Brušenje zuba se vrši sistematski u određenim položajima i kretnjama vilica. Redosled i tehnika rada prilikom primene ove metode mogu biti različiti.
Brušenje zuba u cilju odstranjenja traumatskog kontakta zuba i traumatske okluzije i u cilju uspostavljanja dobrih okluzo-artikulacionih odnosa na Klinici za bolesti usta Stomatološkog fakulteta u Beogradu vrši se sledećim redosledom.
Brušenje:
– u položaju retropulzije
– u položaju centralne okluzije
– u položaju protruzije
– u protruzivnim kretnjama
– u lateralnim položajima i lateralnim kretnjama
– odstranjivanje grubih poremećaja okluzije.
