Klindamicin – Antibiotik
Zaštićeno ime ieka | Generičko ime Ieka | |
i Klindamicin | klindamicin | |
ATC | DDD | Trudnoća |
J01FF01 | B | |
JjKL | Oblik i pakovanje | Dojenje |
0326041 | inj. 10 po 2 ml/(150 mg/1ml) | Kompatibilno |
SASTAV
Ampule
2 ml sadrži 300 mg klindamicin baze u obliku fosfata.
DELOVANJE
Klindamicin je sintetska modifikacija linkomicina. Antibakterijsko delovanje ostvaruje inhibicijom sinteze proteina, vezivanjem za 50 S ribozomalnu podjedinicu. Zavisno od osetljivosti bakterija i koncentracije antibiotika, deluje bakteriostatski ili baktericidno. Antibakterijski spektar Klindamicin obuhvata gram pozitivne bakterije uključujući i stafilokoke koje stvaraju penicilinazu, izuzev enterokoka, zatim Clostridie, Bacteriodes i druge anaerobe. Klindamicin hidrohlorid je aktivan in vivo i in vitro, a klindamicin- fosfat i klindamicin-palmitat in vitro nemaju efekta, dok in vivo obe supstancije brzo hidrolizuju do aktivne baze.
Klindamicin se brzo resorbuje, maksimalnu koncentraciju u plazmi postiže već za 45 minuta kod oralnog unošenja. Poluvreme eliminacije iznosi 1,5-3,5 časa. Izlučuje se mokraćom i stolicom u biološki aktivnom i inaktivnom obliku.
Klindamicin penetrira u kost i druga tkiva, osim u cerebrospinalnu tečnost.
INDIKACIJE
Klindamicin je indikovan kod infekcija izazvanih osetljivim mikroorganizmima:
- Infekcije respiratornih puteva: tonzilitis, sinuzitis, otitis media, šarlah, bronhitis, pneumonija, empijem i plućni apsces
- Infekcije kože i mekih tkiva: akne, impetigo, furunkul, celulitis, erizipel, panaricijum, apsces i inficirane rane
- Osteomijelitis i septični artritis (u kombinaciji sa antibiotikom za gram negativni aerobni spektar)
- Intraabdominalne i pelvične infekcije: peritonitis, abdominalni apscesi, endometritis i tuboovarijalni apscesi (u kombinaciji sa odgovarajućim antibiotikom za gram negativni aerobni spektar)
- Prevencija peritonitisa i abdominalnih apscesa kod perforacije creva i sekundarne bakterijske kontaminacije
- Septikemija i endokarditis
- Periodontalni apscesi i periodontitis.
DOZIRANJE I NAČIN PRIMENE
Peroralno
Odrasli
1 kapsula svakih 6 sati, kod teških infekcija dozu treba povećati na 2-3 kapsule svakih 6 sati.
Deca
8-25 mg/kg/dan u 3-4 jednake pojedinačne doze.
Intramuskularna i intravenska primena Odrasli
Uobičajeno doziranje u manje komplikovanim infekcijama je 900- 1800 mg/dan, podeljeno u 3 ili 4 doze. U komplikovanim i težim infekcijama doza je 2400-2700 mg/dan, podeljeno u 2, 3 ili 4 pojedinačne doze. Ne preporučuje se pojedinačna intramuskularna O injekcija veća od 600 mg Klindamicin. Kod teških infekcija, navedeneDeca
Deca mlađa od 30 dana -15-20 mg/kg/dan, podeljeno u 3-4 jednake doze.
Starija od 30 dana – 20-40 mg/kg/dan podeljeno u 3-4 jednake doze Kod teških infekcija se preporučuje, da se deci ne daju doze manje od 300 mg dnevno, bez obzira na telesnu masu.
Napomena
Rastvor klindamicin fosfata zadržava fizičku i hemijsku kompatibilnost 24 sata u rastvoru 5% glukoze i fiziološkom rastvoru i kada sadrži sledeće antibiotike: amikacin, gentamicin, cefalotin, cefamandol, cefazolin, cefotaksim, ceftazidim, ceftizoksim, netilmicin, piperacilin i tobramicin. Zatim, hidrokortizon i metilprednizolon natrijum sukcinat. Klindamicin fosfat je inkompatibilan sa rastvorima koji sadrže difenilhidantoin, barbiturate, aminofilin, kalcijum glukonat, magnezijum sulfat, kompleks vitamina B.
NEŽELJENA DEJSTVA
Bol u abdomenu, mučnina, povraćanje i ezofagitis (sa peroralnim oblicima); ospa, urtikarija i anafilaktoidne reakcije; patološke probe jetre i žutica; pruritus, vaginitis, eksfolijativni i vezikobulozni dermatitis; prolazna leukopenija, eozinofilija, agranulocitoza i trombocitopenija; hipotenzija i kardiopulmonalni arest nakon suviše brzog davanja.
Lokalne reakcije: bol, induracija i sterilni apsces posle i.m. injekcije i tromboflebitis posle i.v. davanja.
KONTRAINDIKACIJE
Preosetljivost na klindamicin i linkomicin
MERE OPREZA
Kod infekcija izazvanih beta-hemolitičkim streptokokom, lečenje treba da traje najmanje 10 dana, da bi se smanjila mogućnost i nastajanja reumatske groznice ili glomerulonefritisa.
Klindamicin injekcije treba davati duboko intramuskularno i izbegavati dugotrajnu primenu i.v. katetera, i Klindamicin se ne može koristiti u terapiji meningitisa. Lek deluje na neuromuskularnu blokadu, te može da pojača slično delovanje drugih lekova.
Klindamicin pokazuje antagonizam sa eritromicinom in vitro, a sa linkomicinom unakrsnu rezistenciju.
Injekcioni oblik Klindamicin sadrži benzil alkohol (9 mg/ml) koji može da dovede kod prematurusa do fatalnog “gasping sindroma”.
Kao i neki drugi antibiotici (ponekad posle latentnog perioda), može da dovede do teških proliva i pseudomembranoznog kolitisa prouzrokovanog toksinom Clostridium difficile. Ovaj kolitis može da i ima tešku kliničku sliku kod starih i iscrpljenih bolesnika. U slučaju ipojave proliva u toku terapije, primenu Klindamicin prekinuti, a | nadoknađivati tečnost, belančevine i elektrolite. Peroralno treba dati ivankomicin 125-500 mg, ili bacitracin 25000 i.j. 7-10 dana.
Lečenje klindamicinom može da dovede do pojave gljivičnih oboljenja. Bezopasnost primene leka u trudnoći nije ustanovljena. Klindamicin se pojavljuje u majčinom mleku u koncentraciji od 0,7-3,8 pg/ml.
NAČIN IZDAVANJA
Lek se može izdavati samo uz lekarski recept.
NAČIN ČUVANJA
Lek čuvati na temperaturi do 25°C, zaštićeno od svetlosti, domašaja dece.
ROK UPOTREBE
Označen na pakovanju
PAKOVANJE
Kutije sa 10 ampula od 2 ml po 300 mg
