Da li benigni poremećaji povećavaju rizik od raka dojke?

Iako ovi poremećaji ne spadaju ni u jedan tip raka dojke, neka od ovih stanja mogu povećati rizik od nastanka raka dojke. Rizik od nastanka samih benignih poremećaja mogu povećati postmenopauzalna hormonska terapija ili porodična istorija karcinoma dojke ili benignih promena na dojci. Ukoliko postoji porodična istorija, najbolja prevencija karcinoma dojke predstavlja BRCA test, koji se radi kako bi se utvrdilo koliki je rizik od nastanka karcinoma. Na pojavu benignih promena na dojci utiču i neki faktori kojima doprinosi stil života, poput konzumiranja alkohola u tinejdžerskom periodu. Sa druge strane, hrana bogata karotenoidima poput dinje i šargarepe, kao i orašasto voće mogu sniziti rizik ukoliko se konzumiraju u tinejdžerskom dobu. 

Tipovi benignih promena na dojci

Benigne promene na dojci se razlikuju prema načinu na koji ćelije izgledaju pod mikroskopom. Na primer, hiperplastične ćelije izgledaju drugačije od fibroadenoma. Ukoliko Vam lekar postavi dijagnozu benigne promene na dojci ili fibrocistične promene, neophodno je da saznate koji tip promene je u pitanju. 

Hiperplazija

Hiperplazija je termin koji označava prekomerno uvećanje broja ćelija. Uglavnom se dešava unutar lobulusa ili mlečnih kanala dojke. Postoji dva glavna tipa hiperplazije – uobičajena i atipična. Oba tipa povećavaju rizik od karcinoma dojke, ali atipična hiperplazija je opasnija i povevćava rizik u većoj meri. Kod žena kod kojih se uoči atipična hiperplazija postoje specifične preporuke za skrining, koje uključuju pregled grudi na svakih 6 do 12 meseci, mamografiju jednom godišnje nakon što žena napuni 30 godina, BRCA test ukoliko postoji porodična istorija raka dojke. Skrining omogućava da se karcinom uoči rano kako bi se što pre započelo sa terapijom.

Kod žena kod kojih se primeti atipična hiperplazija, lekar može preporučiti primenu lekova koji mogu sniziti rizik od pojave karcinoma dojke, poput tamoksifena. Uzimanje terapije može sniziti rizik od pojave karcinoma za čak 86%. Tamoksifen snižava rizik od invazivnog karcinoma dojke, kao i duktalnog karcinoma in situ (DCIS). Tamoksifen takođe smanjuje rizik od estrogen-pozitivnog karcinoma dojke. 

Ciste

Ciste predstavljaju šupljine koje su ispunjene tečnošću i gotovo uvek su benigne. Češće se javljaju kod premenopauzalnih žena i važi mišljenje stručnjaka da one ne povećavaju rizik od raka dojke. Ciste su uglavnom premale kako bi mogle da se detektuju, međutim, nekad se mogu napipati kao čvorići i mogu prouzrokovati bol u dojkama. Za sada se ne zna zbog čega nastaju ciste. Neka istraživanja pokazuju da postoje faktori rizika poput kofeina, koji može povećati rizik od pojave cisti. Ciste se detektuju na ultrazvuku dojke i uglavnom ne zahtevaju terapiju. Ukoliko su bolne i mogu se osetiti na dodir, mogu da se izdreniraju. 

Fibroadenomi

Fibroadenomi su čvrsti benigni tumori koji se mogu uočiti na dojkama. Oni predstavljaju najčešće benigne tumore na dojkama i uglavnom se javljaju kod žena između 15. i 35. godine života. Mogu biti intraduktalni (nalaze se u mlečnom kanalu) ili periduktalni (nalaze se u okolini mlečnog kanala). Fibroadenomi nastaju kada telo produkuje dodatne mlečne žlezde. Većina fibroadenoma ne povećava rizik od raka dojke, nisu bolni i ne zahtevaju tretman. Međutim, ukoliko se javi neprijatnost ili bol, postoji opcija uklanjanja fibroadenoma. 

Intraduktalni papilomi

Intraduktalni papilomi su male izrasline koje rastu u mlečnim kanalima grudi. Uglavnom se nalaze u blizini bradavice i mogu da prouzrokuju bol u bradavici. Takođe se mogu osetiti kao kvržice i  dovesti do krvarenja iz bradavice. Najčešće se mogu javiti kod žena između 35. i 55. godine života. Intraduktalni papilomi se mogu ukloniti operacijom, ali ne zahtevaju dalji tretman. Papilomi generalno ne povećavaju rizik od raka dojke, osim ako se ne primete abnormalne ćelije ili DCIS u okolnom tkivu. 

Slerozirajuće adenoze

Sklerozirajuće adenoze se sastoje iz malih kvržica na dojkama koje nastaju usled uvećanja lobulusa. Detektuju se mamografijom i mogu biti bolne ukoliko se oseća kvržica. Zbog toga što mogu biti raličitog oblika, mogu se pomešati sa karcinomom dojke. Neophodno je uraditi biopsiju kako bi se isključio rak dojke. Sklerozirajuća adenoza ne zahteva poseban tretman. Može se otkriti zajedno sa atipičnom hiperplazijom, lobularnim karcinomom in situ (LCIS) ili DCIS. Neke studije pokazuju da skerozirajuća adenoza može povećati rizik od nastanka karcinoma dojke.

Šta da uradite ukoliko osetite kvržice ili zadebljanje na dojci? 

Neophodno je da posetite Vašeg lekara ukoliko uočite bilo šta od navedenog:

• Područje na dojci koje je uočljivo i razlikuje se od okolnog tkiva

• Kvržicu ili zadebljanje na dojci ili ispod pazuha koje je postojano u toku menstrualnog ciklusa

• Promenu u veličini ili obliku dojke

• Masu unutar tkiva dojke koja se može osetiti kao zrno graška

• Promenu na koži dojke ili bradavici koja može biti ispucala, naborana ili upaljena

• Tečnost koja ističe iz bradavice, bistra ili krvava

• Crvenu kožu na bradavici ili dojci