Reumatoidni artritis (Arthritis rheumatoides)

Reumatoidni artritis predstavlja hronično, zapaljensko,simetrično i sistemsko oboljenje vezivnih tkiva  koje se  najčešće ispoljava na perifernim zglobovima. Kod nekih bolesnika mogu se otkriti i promene drugih tkiva i organa - unutrašnjih organa, nervnog sistema i kože.

Glavno mesto nastanka zapaljenja predstavlja sinovijalna membrana zbog čega se osnovna promena i naziva sinovitis. Tokom vremena, reumatoidni artritis (RA) dovodi do deformacije, disfunkcije, ukočenosti i bolova zahvaćenih zglobova stvaranjem zloćudnog tkiva - panusa.

Reumatoidni artritis je najčešće oboljenje u grupi zapaljenskih  reumatskih bolesti. Početak bolesti se ispoljava najčešće između četvrte i šeste decenije, češće kod žena u generativnom periodu.

Uzrok reumatoidnog artritisa je još uvek nepoznat.  Pretpostavlja se da uzajamno dejstvo nekoliko faktora utiču na pojavu bolesti:

1. Mikroorganizmi ( Epstein-Barr virus, retrovirusi, bakterije i mikoplazme).
2. Genetski faktori  ( osobe sa specifičnim HLA-DR 4 molekulima).
3. Poremećaj imunog sistema.

Statistički je dokazano ako se oboljenje razvije u jednog blizanca, kod drugog postoji 30% šanse da se ispolji. 

Koji su simptomi i znaci reumatoidnog artritisa?

Bolest počinje postepeno, podmuklo, sa opštim prodromalnim simptomima kao što su malaksalost, zamor, gubitak apetita i telesne mase, povišena telesna temperatura, simetričnim zahvatanjem malih zglobova šake i stopala,a zatim i svih perifernih zglobova.

Promene na zglobovima su:

  • dugotrajna jutarnja ukočenost, koja predstavlja najčešći, patognomoničan znak,
  • otok zglobova ( zbog nakupljanja sinovijalne tečnosti u zglobnoj
  • kapsuli) praćen bolovima,
  • deformacija, destrukcija i poremećaj funkcije zglobova (vretenast izgled prstiju šake i ograničeni pokreti).

Sistemske, vanzglobne promene:

Oko 25-30% bolesnika s reumatoidnim artritisom ima manifestacije na drugim organima i to pretežno seropozitivni (RF+) bolesnici. Ove pojave se javljaju kod težih oblika bolesti i smatraju se indikatorom loše prognoze.

Najčešće vanzglobne manifestacije su:

  • Reumatski čvorići koji se javljaju potkožno na ekstenzornim stranama lakta i malih zglobova šaka
  • Serozitis ( pleuritis ili perikarditis)
  • Vaskulitis je uvek indikator loše prognoze
  • Anemija, limfadenopatija, splenomegalija (nespecifične pojave vezane za hroničnu imunsku stimulaciju)
  • Sjogrenov sindrom ( suvi keratokonjuktivitis i kserostomija)
  • Periferne neurološke pojave

Kako se postavlja dijagnoza reumatoidnog artritisa?

Laboratorijski nalazi:

Nespecifični pokazatelji zapaljenja (reaktanti akutne faze)-ubrzana sedimentacija, porast koncentracije fibrinogena, C-reaktivnog proteina...

Serumski reumatoidni faktori.

Radiološki znaci – prema stepenu anatomskog oštećenja obolelih zglobova opisana su četiri stadijuma:

I. otok mekog tkiva i laka osteoporoza  zglobnih okrajaka,
II. suženje zglobnog prostora I pojava koštanih cisti I erozija,
III. subliksacija zglobova,
IV. srastanje zglobnih površina ( ankiloza).

Za dijagnozu reumatoidnog artritisa je potrebno najmanje 4 kriterijuma koji moraju biti prisutni minimum 6 nedelja:

1. jutarnja ukočenost,
2. artritis 3 ili više zglobova,
3. istovremena simetrična zahvaćenost,
4.reumatoidni noduli,
5. reumatoidni faktori u serumu,
6. radiografske promene.

Kako se leči reumatoidni artritis?

Lečenje reumatoidnog artritisa je kompleksno i obuhvata primenu opštih mera, medikamenata, fizikalne terapije i hirurškog lečenja.

1. Opšte mere predstavljaju edukaciju i odmor bolesnika.
2. Medikamentno lečenje obuhvata:

Simptomatske lekove (ublažavaju simptome brzim delovanjem) u koje spadaju nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) i glikokortikoidi. Najstariji NSAIL je aspirin,ali zbog neželjenih efekata danas se više primenjuju ibuprofen, naproksen, indometacin, diklofenak, piroksikam, najnoviji NSAIL koji imaju manji ulcerogeni potencijal na gastričnu sluznicu-meloksikam.

Glikokortikoidi (GK) se primenjuju kod teških oblika bolesti ili lokalno intraartikularno zbog brojnih neželjenih efekata kod sistemske primene ( jatrogeni hiperkorticizam).

Lekovi koji modifikuju bolest: Za razliku od NSAIL i GK efekat ovih lekova se ispoljava sporo (nekoliko nedelja), ali smanjuju progresiju bolesti.

Terapija ovim lekovima se  insistira čim se postavi dijagnoza zbog novog principa ranog i agresivnog lečenja.

U ovu grupu se ubrajaju: hlorokvin, sulfasalazin, metotreksat, soli zlata, azatioprin, ciklosporin, penicilamin.

Biološki agensi: nova istraživanja su dovela do saznanja da monoklonska antitela dovode do blokade inflamatornih citokina (TNF-alfa i interleukina-1) koji se oslobađaju tokom bolesti.

Najčešći neželjeni efekat su infekcije.

Fizikalna terapija ima osnovni cilj smanjenje bola i inflamacije i poboljšanje funkcije zglobova. Obuhvata različite toplotne, hidro- i elektro-procedure.

Hirurško lečenje se primenjuje kod bolesnika sa teško oštećenim zglobovima ugradnjom veštačkih zglobova ( artroplastika).

Dr med. Marina Ivošević

registracija vozila sajt    kasko osiguranje sajt

Bolnica menssana                  

 

 

 

Go to top