Prelomi proksimalnog okrajka ramenjače
Prelomi proksimalnog okrajka ramenjače nastaju najčešće u starijih osoba, posebno u žena sa postmenopauzalnom osteopo-rozom; predstavljaju 5% svih preloma i obično su rezultat pada na ispruženu ruku. Prelomna linija najčešće prolazi kroz hirur-ški vrat i zbog toga su se čitava grupa preloma na ovom nivou nazivala jednostavno prelomima hirurškog vrata (Fractura colli chirurgici). Međutim, mogu da postoje i prelomi velikog i malog tuberkuluma, kao i prelomi u nivou anatomskog vrata.
Najlakše se ovakvi prelomi dele na stabilne i nestabilne. Međutim, danas je prihvaćena Neer-ova podela preloma proksimalnog okrajka ramenjače. On je taj deo kosti podelio na četiri segmenta
- glava humerusa,
- telo nadlakatne kosti,
- velika kvrga,
- mala kvrga.
- Jednodelan prelom. Bez obzira na broj preloma, naziva se tako jer razmaci između patrljka kostiju nisu veći od 1 cm. Koštani fragmenti su povezani mekot-kivnim strukturama i pokreti u ramenu više ne mogu da dovedu do nove dislokacije. Približno 80% preloma proksi-malnog okrajka ramenjače pripada ovoj grupi.
- Dvodelan prelom je nestabilan prelom kod koga je jedan segment odvojen više od lem i predstavlja jedan deo. Ostali fragmenti (segmenti) spojeni su i predstavljaju drugi deo. Na primer, velika kvrga je jedna celina, a glava, mala kvrga i dijafiza čine drugu celinu, tj. drugi deo.
3- Trodelanprelom. U ovakvim slučajevima dva segmenta su prelomnim pukotinama odvojena od ostalih koji su celina. Prelom je, takode, nestabilan.
4. Cetvorodelan prelom. Svi segmenti su međusobno odvojeni prelomnom pukotinom većom od 1 cm.
Klinički nalaz često nije upečatljiv zbog nedostatka deformiteta i značajnijeg bola. Ponekad se pacijenti, posebno starije osobe ženskog pola, javljaju lekaru tek kada primete krvni podliv koji se ponekad vidi ćelom dužinom nadlaktice i dobrim delom ipsilateralne polovine grudnog koša. Bol i krvni podliv (ekhimoza, sufuzija) bude sumnju na prelom proksimalnog okrajka humerusa.
Lečenje je obično jednostavno jer ovakvi prelomi dobro zarastaju ukoliko nema veće dislokacije fragmenata. Prelomi koji su stabilni (bez dislokacije) lece se u imobili-zaciji do prestanka bola u trajanju od nekoliko nedelja, a zatim se počinje sa pasivnim vežbama ramena. Dvodelni prelomi se takođe relativno jednostavno lece konzervativno. Trodelni prelomi zahtevaju često operativno lečenje u smislu krvave re-pozicije i unutrašnje fiksacije. U lečenju četvorodelnih preloma preporučuje se ugradnja endoproteze.
Prelomi dijafize ramenjače
Prelomi dijafize ramenjače su češći u odraslih nego u dece. Ti prelomi mogu nastati dejstvom direktne ili indirekte sile. Pad na šaku može da dovede do spiralnog preloma, dok pad na lakat sa rukom u abdukci-ji prouzrokuje kos ili poprečan prelom. Čest mehanizam povređivanja je i direktan udarac u nadlakticu i tada je prelom poprečan, često multifragmentaran (kominuti-van). U starijih osoba mogu da nastanu i patološki prelomi jer se na dijafizi ramenjače u određenom procentu javljaju kosne metastaze. Zarastanje preloma humerusa obično je uspešno i brzo. Prelomi nadlakatne kosti su retki u dece ispod tri godine starosti a ukoliko se jave često su prouzrokovani fizičkim zlostavljanjem deteta.
Klinička slika
Ukoliko prelom nema disokaciju javljaju se bol, otok i nedostatak funkcije koji su nesigurni klinički znaci preloma. Kod preloma sa dislokacijom javljaju se deformite-ti, patološka pokretljivosti i krepitacija (ne izazivati). Bolesnik ruku pridržava zdravom. To su sigurni znaci preloma. U 20% bolesnika povreden je n. radialis i postoji nemogućnost ekstenzije šake i prstiju. Nivo frakturne linije određuje tip deformiteta. Prilikom radiografskog pregleda prelom mora da bude imobilisan da ne bi nastala paraliza n. radilisa pri pomeranju ruke.
Prelomi dijafize ramenjače lako se i uspešno lece. Konzervatino lečenje je metod izbora. Nije neophodna idealna repo-zicija koštanih fragmenata i striktna imobi-lizacija. Sama težina ruke je dovoljna da fragmente dovede u korektnu poziciju za zarastanje
Slika 9. Imobilizacija preloma humerusa visećim gipsom
Najčešća komplikacija ovih povreda je povreda radijalnog živca koji je u tesnom kontaktu sa ramenjačom u žljebu n. radia-lisa. Pri povredi radijalisa javlja se viseća šaka i nemogućnost ekstenzije metakarpo-falnegealnih zglobova. Ova komplikacija se relativno rano javlja i zbog toga je na terenu veoma važno ne pomerati polomljenu ruku i ne manipulisati s njom u toku transporta.
Pri ovim prelomima viđaju se povrede brahijalne arterije. Klinički se povreda ma-nifestuje velikim izlivom krvi u meka tkiva ramena i nadlaktice (tvrd otok), i ukoliko je ta povreda veća, ona može ozbiljno ugroziti bolesnika. Kada se konstatuje da se ta povreda desila, tada je neophodna urgentna rekonstrukcija (direktna sutura, va-skularni kalem ili „by pass”).