1. Jednodelan prelom. Bez obzira na broj preloma, naziva se tako jer razmaci iz­među patrljka kostiju nisu veći od 1 cm. Koštani fragmenti su povezani mekot-kivnim strukturama i pokreti u ramenu više ne mogu da dovedu do nove dis­lokacije. Približno 80% preloma proksi-malnog okrajka ramenjače pripada ovoj grupi.
2. Dvodelan prelom je nestabilan prelom kod koga je jedan segment odvojen vi­še od lem i predstavlja jedan deo. Osta­li fragmenti (segmenti) spojeni su i predstavljaju drugi deo. Na primer, ve­lika kvrga je jedna celina, a glava, ma­la kvrga i dijafiza čine drugu celinu, tj. drugi deo.

3- Trodelanprelom. U ovakvim slučajevi­ma dva segmenta su prelomnim puko­tinama odvojena od ostalih koji su ce­lina. Prelom je, takode, nestabilan.

4. Cetvorodelan prelom. Svi segmenti su međusobno odvojeni prelomnom pu­kotinom većom od 1 cm.

Klinički nalaz često nije upečatljiv zbog nedostatka deformiteta i značajnijeg bola. Ponekad se pacijenti, posebno starije oso­be ženskog pola, javljaju lekaru tek kada primete krvni podliv koji se ponekad vidi ćelom dužinom nadlaktice i dobrim delom ipsilateralne polovine grudnog koša. Bol i krvni podliv (ekhimoza, sufuzija) bude sumnju na prelom proksimalnog okrajka humerusa.

Lečenje je obično jednostavno jer ovakvi prelomi dobro zarastaju ukoliko nema ve­će dislokacije fragmenata. Prelomi koji su stabilni (bez dislokacije) lece se u imobili-zaciji do prestanka bola u trajanju od ne­koliko nedelja, a zatim se počinje sa pasiv­nim vežbama ramena. Dvodelni prelomi se takođe relativno jednostavno lece kon­zervativno. Trodelni prelomi zahtevaju če­sto operativno lečenje u smislu krvave re-pozicije i unutrašnje fiksacije. U lečenju četvorodelnih preloma preporučuje se ugradnja endoproteze. 

Prelomi dijafize ramenjače

Prelomi dijafize ramenjače su češći u od­raslih nego u dece. Ti prelomi mogu nasta­ti dejstvom direktne ili indirekte sile. Pad na šaku može da dovede do spiralnog prelo­ma, dok pad na lakat sa rukom u abdukci-ji prouzrokuje kos ili poprečan prelom. Čest mehanizam povređivanja je i direktan udarac u nadlakticu i tada je prelom popre­čan, često multifragmentaran (kominuti-van). U starijih osoba mogu da nastanu i pa­tološki prelomi jer se na dijafizi ramenjače u određenom procentu javljaju kosne me­tastaze. Zarastanje preloma humerusa obič­no je uspešno i brzo. Prelomi nadlakatne kosti su retki u dece ispod tri godine staro­sti a ukoliko se jave često su prouzrokova­ni fizičkim zlostavljanjem deteta. 

Klinička slika

Ukoliko prelom nema disokaciju javlja­ju se bol, otok i nedostatak funkcije koji su nesigurni klinički znaci preloma. Kod pre­loma sa dislokacijom javljaju se deformite-ti, patološka pokretljivosti i krepitacija (ne izazivati). Bolesnik ruku pridržava zdra­vom. To su sigurni znaci preloma. U 20% bolesnika povreden je n. radialis i postoji nemogućnost ekstenzije šake i prstiju. Ni­vo frakturne linije određuje tip deformite­ta. Prilikom radiografskog pregleda prelom mora da bude imobilisan da ne bi nastala paraliza n. radilisa pri pomeranju ruke.

Prelomi dijafize ramenjače lako se i uspešno lece. Konzervatino lečenje je me­tod izbora. Nije neophodna idealna repo-zicija koštanih fragmenata i striktna imobi-lizacija. Sama težina ruke je dovoljna da fragmente dovede u korektnu poziciju za zarastanje 

Slika 9. Imobilizacija preloma humerusa visećim gipsom 

Najčešća komplikacija ovih povreda je povreda radijalnog živca koji je u tesnom kontaktu sa ramenjačom u žljebu n. radia-lisa. Pri povredi radijalisa javlja se viseća šaka i nemogućnost ekstenzije metakarpo-falnegealnih zglobova. Ova komplikacija se relativno rano javlja i zbog toga je na te­renu veoma važno ne pomerati polomlje­nu ruku i ne manipulisati s njom u toku transporta.

Pri ovim prelomima viđaju se povrede brahijalne arterije. Klinički se povreda ma-nifestuje velikim izlivom krvi u meka tki­va ramena i nadlaktice (tvrd otok), i uko­liko je ta povreda veća, ona može ozbiljno ugroziti bolesnika. Kada se konstatuje da se ta povreda desila, tada je neophodna ur­gentna rekonstrukcija (direktna sutura, va-skularni kalem ili „by pass”).