Urođena luksacija i subluksacija (iščašenje) kolena kod deteta, kod dece
Redak deformitet u kome je golenjača deplasirana napred u odnosu na butnu kost. U njegovom nastajanju veliku ulogu imaju faktori okoline. Nenormalna fetalna pozicija tokom trudnoće sa hiperekstenzijom kolena može da bude etiološki faktor, jer je incidenca urođenog iščašenja kolena veća među decom rođenom karličnom prezentacijom. Izgleda da je kontraktura kvadricepsa posledica, a ne uzrok stanja. Hereditet navođen od mnogih autora u sporadičnim slučajevima nije potvrđen, sem u slučaju Larsenovog sindroma.
Urođeno iščašenje kolena je često udruženo sa drugim urođenim malformacijama. Najčešće je udruženo sa urođenim iščašenjem kuka, zatim urođenim defor-mitetom stopala i znatno rede sa urođenim iščašenjem lakta. Cesto se ovaj deformitet nalazi u sklopu sindroma kao što su Larsenov sindrom (kongenitalno iščašenje kuka, kolena, laktova, članaka i stopala sa hipertelorizmom i prominencijom lica), Ehlerrs–Danlosov sindrom (hiperlaksicitet ligamenata), Downov sindrom i dr.
Karakterističan je izgled noge sa hiperekstenzijom kolena. Fleksija je ograničena. Radiografija kolena (u lateralnom i anteroposteriornom smeru), potvrđuje kliničku dijagnozu i precizira stepen deplasmana golenjače; u slučaju kompletne luksacije izgubljen je kontakt burne kosti i golenjače (slika 24.9). U subluksaciji se nalazi lateralni deplasman sa valgusom kolena na AP radiografiji. Plato golenjače je pod većim uglom orijentisan unazad.
Treba razlikovati genu recurvatum od kongenitalne luksacije kolena. Bitna radiografska razlika se ogleda u odsustvu deplasmana golenjače napred u genu recurvatum. Radiografijom se isključuje i porođajna trauma sa separacijom distalne epifize butne kosti ili proksimalne epifize golenjače.
Lečenje započeti što ranije, najbolje na rođenju. Subluksacija u neonatalnom periodu se obično uspešno leci fizikalnom terapijom, fleksionim manipulacijama i imobilizacijom u gipsu u korigovanom, flektiranom položaju. Gips se menja na dve nedelje uz veću korekciju. Taj režim se primenjuje do stabilizacije zgloba kolena, obično 6 do 8 nedelja, a zatim se postavlja Pavlikov aparat. Roditelji se obično obuče da rade svakodnevno vežbe sa povećanjem fleksije kolena uz ponovno vraćanje deteta u aparat tokom tri meseca.
Kada se subluksacija ne može korigovati manipulacijom, onda se dete postavlja na trbuh i vrši se perkutana trakcija sa postupnom fleksijom subluksirane noge. Uz to fizioterapeut vrši fleksione vežbe nekoliko puta na dan. Kada se postigne fleksija od 45 do 60 stepeni, postavlja se natkoleni gips. Gips se menja nedeljno uz vežbe, sve do fleksije od 100 stepeni kada se nastavi imobilizacija noću 6 do 12 meseci u korigovanom položaju.
Na sličan način se leci iščašenje kolena samo se odmah startuje ekstenzijama, sa većim opterećenjem i sporijim tempom.
Otvorena redukcija je indikovana kada postane jasno daje zatvoreni metod bez uspeha. Operaciju treba uraditi pre prohodavanja deteta.
