AKUTNI GASTROENTERITIS kod deteta, dece, lečenje i prevencija
Akutni gastroenteritis je vodeći uzrok morbiditeta dece.To je druga najznačajnija akutna bolest dečije dobi. Neki prouzrokovači se šire sa jedne osobe na drugu. Često je prenošenje infekcije preko ~ zagadjene vode i hrane, i eventualno od zaražene životinje. Da li će doći do crevne infekcije zavisi od načina širenja organizma, njegove sposobnosti da naseli GI trakt deteta i neophodnog broja mikroorganizama da dovede do infekcije. Virusni prouzrokovači gastroente- ritisa su vodeći etiološki činioci bolesti. Tu pre svega spadaju rota- virus, enterični adenovirusi (serotipovi 40 i 41), kalcivirusi i astrovi- rusi. Rotavirus prodire u enterocite proksimalnih defova tankog creva, oštećuje ih i menja strukturu i dužinu crevnih resica. U najtežim oblicima zahvata celo tanko crevo i kolon. To je infekcija koja se najšeće dogadja u zimskim mesecima. Bolest uobičajeno počinje povišenom telesnom tempraturom i povraćanjem trajanja do 3 dana iza čega sledi dijareja koja traje do 7 dana. Najčešće obolevaju deca izmedju 6 meseci i 3 godine. Najteža forma bolesti je u odojča- di. Tada bolest može da se komplikuje teškom dehidracijom i sekun- darom intolerancijom laktoze. Diagnoza se postavlja pregledom stolice latex aglutinacionim testom (Rotalex test) Bakterijski prouzrokovači akutnih crevnih infakcija su Salmonellae, Escherichiae coli,
Shigellae, Campylobacter jejuni/coli, Yersinia enterocolitica i Clostridium difficile. Netifusne Salmonelle su enteroinvazivne bakterije koje izazivaju ileokolitis. Infekcija se prenosi preko kontaminiranih namirnica: živinskog i mlevenog mesa, mlečnih proizvoda i jaja. Inficirane osobe koje su bez simptoma bolesti tj hronični nosio- či (kliconoše) su rezervoar. Te osobe često imaju holelitijazu. Minimalni inokulum potreban za izazivanje infekcije je 1000 bakterija. Inkubacija iznosi u prošeku manje od 24h. Dijareja je praćena kolikama, febrilnošću i može da bude hemoragijska. Nekada je praćena reaktivnim aseptičkim artritisom. Shigelle su enteroinvazi- vna bakterije koje napadaju sluznicu kolona izazivajući hemoragij- sku dijareju. Najčešće su S.dysenteriae, S.flexneri, S.sonnei i druge. Infekcija se prenosi sa jedne osoba na drugu i preko kontaminirane hrane. Inkubacija traje 1 do 7 dana. Minimalni inokulum je 10 do iuO bakterija. U prodromalno stadijumu dete može da bude visoko febrilno i ima konvulzije.Za razliku od drugih S.shiga nije enteroin- vazivna bakterija. Ona luči enterotoksin izazivajući sekretornu dijareju. Escheiciae coli (E.coli) su značajni prouzrokovači akutnog infektivnog proliva u dece i to posebno u novorodjenčadi i mladje odojčadi. U zavisnosi od patogenetskih mehanzama kojima izazivaju dijareju razlikujemo četiri tipa E.coli. Enteroivnazivna E.coli napada sluznicu kolona po istom modelu kao i Shigella. Diareja je hemoragijskog karaktera. Enterotoksigena E.coli stvara termolabil- ni, koleri sličan enterotoksin ili termostabilan enterotoksin ili oba zajedno. Posle adheriranja za epitel sluznice tankog creva ova bakterija luči enterotoksin(e) koji dovode do aktivne sekrecije Na,Cl i vode. Zato je dijareja sekretornog tipa. Enteroadhezivna E.coli se adherira za površinu epitela sluznice tankog creva dovodeći do oštećenja mikroresica i četkastog pokrova. To ometa proces apsorpcije hranljvih materija, i smanjuje hidrolizu laktoze. Enterohemoragična E.col, posebno tip 0157 : H7 stvara citotoksin. On dovodi do oštećenja sluznice tankog i debelog creva prouzroku- jući hemoragijski kolitis. Ovaj toksin je odgovoran za hemolitičko- uremijski sindrom u čijoj osnovi je mikroangiopatska hemolizna anemija, trombocitopenija i renalna insuficijencija. Ovaj tip E.coli se prenosi kontaminiranom hranom, nepasterizovanim voćnim sokovima i nedovoljno’termički obradjenim telećim mesom. Campylo- bacter jejuni/coli je treći značajni prouzrokovač bakterijskih dijareja. Izvori infekcije su zagadjeno pileće meso, mleko, mlečni proizvodi i voda. To je enteroinvazivna bakterija koja napada sluznicu ileu- ma i kolona. Inkubacija je 3 do 5 dana. Dijareja može da ima hemoragijski karakter. Dete je febrilo i ima kolike. Bolest je kratkotrajna. Yersinia enterocolitica je enteroinvazivna bakterija koja je prouzrokovač akutnog i hroničnog enterokolitisa male dece. U veće dece ona je odgovorna za mezenterijumski adenitis koji se klinički ispo- ljava simptomima akutnog apendicitisa. Inkubacija traje do 7 dana. Znaci bolesti su proliv, povraćanje, bolovi u trbuhu i febrilnost. U stolici može da ima primesa krvi. Po nekada infekcija ovom bakterijom ima hronični tok i simulira Crohn ileocolitis. Clostridium diffici- le izaziva antibioticima izazvaju dijareju. Ovaj mikroorganizam pro- dukuje spore koje šire infekciju se jedne osobe na drugu. Poliv ne mora da bude hemoragijskog karaktera.
Klinička slika i laboratorijski nalazi
Virusima prouzrokovane crevne infekcija se odlikuju povraćanjem i tečnim stolicama. Dehidracija je česta i veoma izražena. Prototip hemoragijske dijareje je infekcija sa Shigellama, enteroin- vazivnom i enterohemoragijskom E.coli, Campylobacterom i Yersiniom. Enterotoksigena E.coli je čest prouzrokovač putničkih dijareja. Prolivi su vodeni, bez krvi i sluzi. U inicijalnoj obradi pacijenta je od prvorazrednog značaja procenja stanja hidracije i pre- duzimanje mera rehidracije. Blaga i srednje teška dehidracije, pod preduslovom da dete ne povraća, se lece primenom oralne rehidracije. Teška dehidracija zahteva intravensku rehidraciju u hospi- talnim ulovima. Veoma je značajno otkriti i korigovati elektrolitne i acidobazne poremećaje, hipokalijemiju i acidozu. Inicijalna laboratorijska obrada podrazumeva odredjivanje krvne slike, procenu elektrolitnog i acidobaznig statusa, odredjivanje ureje i kreatinina, i CRP. Pregled stolice na prisustvo leukocita je od koristi jer njihovo prisustvo ukazuje na infekciju enteroinvazivnim bakterijama. Brzi dijagnostički test na rotavirus veoma pomaže u dijagnozi ove infekcije. Hemokulture imaju značaja u slučaju sumnje na bakteri- jemiju odnosno sepsu koja komplikuje infekciju netifusnim Salomonellama i E.coli odojčadi i male dece. Na takvu situaciju mogu da ukažu leukocitoza i povišeni CRP.
Lečenje i prognoza
Ono se sastoji u korekciji stanja dehidracije i eventualnih elek- trolitnih i acidobaznih poremećaja. Potom ono podrazumeva reali- mentaciju dece i prepozvanavnje i lečenje udruženih infakcija. Ukoliko dete sa akutnom dijarejom nije dehidrirano treba da se nastavi sa dobno odgovarajućom ishranom. Odojčad treba da nastave da sisaju ili da uzimaju mlečnu formulu koju su do tada i koristila. Mlečna formula se ne razblažuje ukoliko se dijareja održava blagom ili se ne pogoršava. Ukoliko se to dogodi onda se pri- menjuje četvrtinsko mleko (jedan deo mleka i tri dela rehidracione solucije) sa smanjenjem razblaženja u intervalima od 12h. Ako se radi o odojčadi preko 6 meseci u koje su uvedeni i nemlečni obroci preporučuju se kašice od pirinča, mrkve, krompira jabuke, banane i žitarica, te korišćenje dodataka pilećeg mesa u njima. Nastavlja se primena do tada korišćene nerazblažene mlečne formule. U mladje odojčadi akutni gastroenteritis može da se komplikuje prolaznom intolerancijom laktoze. Ona se ispoljava produženim tokom proli- va. Stolice su vodene, kisele i penušave, njihov pH je < 4.5. Mesto mleka toj deci treba davati mlečne formule bez laktoze barem 4 sedmice. U većini slušajeva akutnog gastroenteritisa nije potrebno primeniti antimikrobne lekove jer je on najčešće virusne etiologije.
Bakterijske.crevne infekcije ne zahtevaju primenu antibotika jer su kratkog i ograničenog trajanja i spontano prolaze. U dece sa salmoneloznim enterokolitisom primena antibiotika dovodi do produženog kliconoštva. Antibiotici su samo indicirani u novorod- jenčadi i mlađje odojčadi sa salmoneloznim i E.coli enterokilitisom, potom u odojčadi imale dece sa teškom kliničkom slikom akutne dijareje kada postoji sumnja na generalizaciju infekcije (febrilnost, leukocitoza, povišen CRP, pozitivne hemokulture). Kada je to indi- cirano, u slučaju E.coli akutnog gastroenteritisa treba primeniti trimetroprim-sulfametoksazol (Bactrim) ili ampicillin kada je u pitanju enteroinvazivna E.coli. Ako se radi o artteroadhezivnoj vrsti ove bakterija treba da se eventualno primeni Bactrim ili neki od aminogikozidnih antibiotika (gentamycin). Infekcija enterotok- sigenpm i enterohemoragijskom E.coli ne indicira primenu antibiotika.. Samo komplikovani slučajevi Salmonella enterokolitisa i infekcije mladje odojčadi treba da se leče parenteralnom pri- menom ampicillina, amoxicillina, ceftriaxona ili chloramphenicola. Infekcije Shigellama u principu ne treba lečiti antimikrobnim lekovima. Ako je to indicirano onda treba da se pimene ceftriaxone ili Bactrim. Većina dece sa Campylobacter infekcijom ne zahtevaju primenu antibiotika. Ako je indicirano primenjuju se eritromycin ili azitromycin. Infekcija Yersiniom enterocoliticom najčešće spontano prolazi. Slučajevi komplikovani septikemijom ili fokalnim infekcijama kao naprimer mezenterični limfadenitis treba da se leče cefotaximom ili gentamycinom. Clostridium difficile enterokolitis treba da se leči metronidazolom ili oralno vancOmyci- nom. Dobro poznavanje prirode bolesti, korektno lečenje stanja dehidracije, propisna realimentacija bolesnog deteta čine da je prognoza akutnog gastroenteritisa u dečijoj dobi povoljna. Na I ishod bolesti utiču stanje ishranjenosti, udruženost infakcija, kasno prepoznavanje i neodgovarajuće lečenje komplikacija.
Prevencija
Poboljšanje opšte i lične higijene, redovno pranje ruku, pranje voća i povrća koje se koristi u ishrani, sanitarna kontrola namirnica, unapredjenje sanitacije otpadnih voda, higijensko snabdevanje vodom za piće, , utiču na učestalost crevnih infekcija. Prirodna ishrana odojčadi do šest meseci smanjuje rizik i težinu crevnih infekcija. Rotavirusna vakcina značajno smanjuje dužinu i težinu bolesti i potrebu za rehidracijom.