Urinarne infekcije bebe
Urinami sistem čine bubrezi – organi koji stvaraju mokraću (urin) i koji su mokraćnim kanalima (ureterima) spojeni sa mokraćnom bešikom. Iz nje mokraća napušta organizam preko mokraćne cevi (uretre).
Uretra se razlikuje kod dečaka i devojčica prema dužini i okolnim strukturama, što ima bitnog uticaja na način nastanka infekcije.
Šta se sve podrazumeva pod „urinamom infekcijom?
Termin urinama infekcija podrazumeva niz stanja – od asimptomske bakteriurije (nalaz bakterija u mokraći kod zdravog deteta) do pijeioneftisa (bakterijsko zapaljenje bubrega), sa jednim zajedničkim obeležjem: prisustvom značajnog broja bakterija u mokraći.
Posuda u koju se uzima urin za urinokulturu mora da bude sterilna, dok za rutinski pregled urina ne mora, ali treba daje čista (nikako iz noše).
Kako bakterije dospevaju u mokraću?
Mokraća je, u odsustvu infekcije, sterilna, tj. ne sadrži bakterije. Crevne bakterije mogu dospeti u mokraću ascendentnim putem (odozdo), a sve ostale – hematogenim putem (preko krvi), kojim mogu da se raznesu po čitavom organizmu.
Prvi način je daleko češći, jer se na spoljašnjem izlazu uretre uvek nalaze crevne bakterije, naročito kod beba i male dece. Posebno je kod devojčica, zbog kratke i prave uretre, njihov put do mokraćne bešike kratak. Zato je važno redovno održavati higijenu ove regije, brišući je uvek od uretre prema čmaru, a nikako obrnuto. Čim dete počne samo da se briše, treba ga učiti da to radi pravilno i redovno.
Kako se infekcija prepoznaje?
Kod novorođenčeta, urinama infekcija može da se manifestuje kao sepsa. U toku urosepse mogu da se razviju teške komplikacije koje ugrožavaju bebin život, što po pravilu, ukazuje na postojanje neke anomalije urinamog trakta. Zato svaku mokraćnu infekciju u novorođenačkom uzrastu treba lečiti kao sepsu, dok se ne dokaže suprotno.
Simptomska infekcija urinarnog trakta kod odojčeta, naročito prva, često je praćena temperaturom. Uobičajeni simptomi su: gubitak apetita, povraćanje, nenapredovanje, stomačni bol, ponekad i proliv – što neupućene može da navede na to da se radi o crevnoj infekciji.
Ukoliko su zahvaćeni bubrezi, krsta su bolno osetljiva. Predisponirana deca mogu da dobiju fras u toku skoka temperature. Kod čestih urinamih infekcija, vodeći simptomi su: bledilo, nenapredovanje i nelagodnost u stomaku koja se manifestuje neobjašnjivim plačem. Mokraća ima neprijatan miris. Inače, u ovom uzrastu je teško prepoznati učestalo mokrenje, bol i pečenje pri mokrenju, koji su vodeći simptomi kod starije dece.
Kako se postavlja dijagnoza urinarne infekcije?
Infekcija mokraće se dokazuje bakteriološkim pregledom urina koji se naziva urinokultura. Uz nju se uvek radi i rutinski pregled urina, mada je on kod novorođenčadi od male koristi.
Kako se leći urinarna infekcija?
Infekcija urinamog trakta može da bude prva, ponavljana i stalna. Ponavljanu i stalnu infekciju je daleko teže lečiti nego prvu, zbog stvaranja otpornosti bakterija na lekove, pa je od izuzetnog značaja da se ta prva infekcija dijagno-tikuje i izleči u potpunosti.
Terapija je antibiotska i u domenu pedijatra. Mora u punoj dozi da traje 7-10 dana, za koje vreme treba uraditi ultrazvučni pregled mokraćnih organa. Kod dece do dve godine, nakon izlečenja se nastavlja profilaksa (preventiva ponovne infekcije) malim dozama lekova sve dok se urografskim ispitivanjima ne isključe anomalije urinamog sistema.
Potrebno je još neko vreme kontrolisati urin (u prva tri meseca jednom mesečno, a zatim jednom u tri meseca do godinu dana), jer su recidivi česti i manje upadljivi nego prva infekcija, ali ne i manje opasni.
Šta može da se desi ako se infekcija ne leči?
Ukoliko se mokraćna infekcija ne leči, vodi u hroničnu upalu bubrega (pijelonefritis) uz stvaranje ožiljaka na njima, što im umanjuje funkciju.
Zašto neke bebe često dobijaju urinarnu infekciju?
Postoji mogućnost da im još nije sazreo mehanizam koji sprečava vraćanje mokraće unazad tokom mokrenja.
Kako da sprečimo dospevanje bakterija u bebinu mokraću?
Najvažnije je redovno održavanje higijene i menjanje pelena kod beba, kao i ishrana odojčadi majčinim mlekom, koje ima veliku zaštitnu ulogu u borbi protiv infekcija urinamog trakta.
Iako ove infekcije u ovom uzrastu nemaju jasne simptome, na njih treba pomisliti kod svake bolesti koja je praćena povišenom temperaturom, bledilom i/ili nenapredovanjem, a kod novorođenčeta i produženom žuticom.