Prvi mesec bebe

Dete u ovom mesecu treba da bude mirno i relaksirano, sa oskudnom motorikom, ili budno i motorički vrlo aktivno, ili budno i razdraženo uz plač.

U budnog i aktivnog novorođenčeta u leđnom položaju, pokreti ekstremiteta se sastoje od naizmeničnog savijanja i opružanja.

U budnom i opuštenom stanju, u novorođenčeta u leđnom i trbušnom položaju preovladava zgrčenost (fleksija) ekstremiteta, dok su asimetrično držanje, upadljiva mlitavost i opistotonus (izvijanje vrata i leđa unazad) patološki znaci.

U položaju potrbuške, nogice su zgrčene, tako da su kolena manje-više podvučena pod trbuh, a beba pravi pokrete puzanja (primitivno puzanje). U tom položaju dete može bez teškoća okrenuti glavu desno i levo, kako bi oslobodilo disajne puteve. Uprkos tome, bebu mlađu od dva meseca ne treba ostavljati potrbuške bez nadzora, zbog dokazanog povećanog rizika od iznenadne smrti.

U zdravog novorođenčeta, tokom dana i noći, smenjuju se u nepravilnim vremenskim intervalima periodi budnosti i sna, da bi se pravilan ritam uspostavio tek nakon nekoliko nedelja, ili meseci.

Ispružene noge sa ispruženim ili zgrčenim rukama viđaju se kod oštećenja nervnog sistema.

Budno novorođenče je aktivno i reaguje na spoljne draži pokretima ekstremiteta i vrata na način koji je opisan u literaturi kao ..masa pokreta“. Pokreti su promenljivi u svom intenzitetu i obimu, izvesni su spori, a neki nagli i brzi. Voljni i svrsishodni pokreti se ne mogu očekivati kod novorođenčeta.

Pasivna pokretljivost ekstremiteta novorođene bebe zavisi od gestacijske zrelosti, te je u nedonoščadi znatno veća zbog manjeg mišićnog tonusa i veće mlitavosti zglobova. Nedonošče u položaju potrbuške ne okreće i ne odiže glavu, a ekstremitete drži u tzv. žabljem položaju. Ove razlike mogu poslužiti za procenu gestacijske zrelosti.

Zaostajanje jednog ekstremiteta u položaju potrbuške ukazuje na njegovu slabost, npr. kao posledicu porođajne traume. Taj ekstremitet dete štedi, a pokreće samo suprotan. Poremećaj pokretljivosti manifestuje se ili odsustvom spontane aktivnosti u budnom stanju ili obiljem naglih, brzih, drhtavih, grčevitih pokreta ili ukočenosti. Pokreti nedonoščeta su spori, zaobljeni, retki.

Neposredno nakon rođenja, dete, naročito prevremeno rođeno, može drhtati, a prvih dana se to neretko viđa i u zrelih beba tokom plača i najčešće predstavlja normalnu pojavu. Drhtavi pokreti mogu biti znak i nekih poremećaja (prenadražljiv nervni sistem, snižen nivo kalcijuma u krvi i dr.).

Mišićni tonus se ispituje posmatranjem položaja koji beba zauzima u miru i pasivnim pokretanjem vrata, trupa i ekstremiteta u opuštenom stanju. Poremećen tonus može biti povišen, snižen ili promenljiv, a razlozi su mnogobrojni.

U novorođenčeta se može izazvati niz tzv. primitivnih refleksa i automatskih reakcija, koje su tipične za novorođenački i rani dojenački uzrast. Ovi refleksi se javljaju po tačno određenom redosledu počevši od 10. nedelje gestacije i gube se, takođe određenim redom, do kraja prve godine života. Odraz su nezrelosti nervnog sistema, ali tokom njegovog sazrevanja postepeno bivaju zamenjeni položajnim refleksima kojima se postiže antigravitaciona stabilnost deteta, neophodna u procesu uspravljanja. Najpoznatiji primitivni refleksi su:

refleks sisanja je jedan od najstarijih (javlja se već sa 10 nedelja gestacije, a gubi sa 4 meseca života). Stavi li se bebi bilo kakav predmet u usta, ona će praviti pokrete sisanja
refleks hvatanja dlanom i tabanom: dodir dlana i tabana u predelu korena prstiju izaziva njihovo grčenje
pozitivna potporna reakcija izvodi se držanjem deteta ispod pazuha u vertikalnom položaju, tako da ono tabanima dodiruje podlogu. Nastaje odupiranje o podlogu sa ispruženim nogama, tako da dete nekoliko sekundi nosi veći deo svoje telesne mase
asimetrični tonični refleks vrata: kada se bebi u položaju na leđima glava okrene na jednu stranu, ona sa iste strane ispruži, a sa suprotne zgrči ruku i nogu, zauzimajući tom prilikom „stav mačevaoca“
automatski hod se izaziva naginjanjem deteta u vertikalnom položaju malo napred, pri čemu ono tabanima dodiruje podlogu. Tada će napraviti nekoliko automatskih koraka, kao da hoda
preskok: ako „naiđe na prepreku“ (dodirnuti gornjim delom stopala ivicu stola), ono će da je preskoči
Moroov refleks je najkompleksniji, ali i jedan od najvažnijih. Nastaje kada se detetu iznenada izmakne podloga ili prilikom intenzivnih svetlosnih ili zvučnih nadražaja: u prvoj fazi dete raširi ruke i prste na njima i ispruži noge, a u drugoj pravi suprotne pokrete, slične zagrljaju. Kod nezrelije dece, kao i kod neuroloških poremećaja, ovaj refleks je nekompletan, a u slučaju slabosti jedne strane ili samo jednog ekstremiteta -asimetričan

Osim primitivnih, kod novorođenčeta se, mada teže, mogu izazvati i svi ostali refleksi kao i u starijem uzrastu. Imaju isti značaj kao kod veće dece i odraslih.

U dijagnostičkom pogledu, njihov izostanak u vreme kada bi trebalo da su prisutni ili postojanje posle roka kada bi morali da iščeznu upućuje na poremećaj funkcije nervnog sistema. Osim toga, u dece sa cerebralnom paralizom održavanje nekih primitivnih refleksa posle vremena kada bi trebalo da nestanu znatno ometa sticanje novih razvijenijih obrazaca motorike i položaja idućeg, višeg stepena razvoja. O toj činjenici se uveliko vodi računa pri rehabilitaciji ove dece.

Važno je napomenuti da jedan pregled, naročito ako je nalaz patološki, nije dovoljan da se postavi dijagnoza, već je potrebno da dete više puta pregleda iskusan lekar, uzimajući u obzir eventualne faktore rizika tokom trudnoće, porođaja i prvih dana života.

Zato se sva „rizična“ deca evidentiraju u zdravstvenim kartonima i prate u razvojnim savetovalištima pri domovima zdravlja. U slučaju bilo kakve sumnje da nešto nije u redu još dok je novorođena beba u bolnici, pregled se dopunjuje drugim dijagnostičkim postupcima (ultrazvuk, EEG, biohemijske analize krvi itd.). Uključuje se čitav tim stručnjaka (pedijatar-neurolog, neurofizijatar, oftalmolog, otorinolaringolog, psiholog, defektolog i drugi) koji će izvesno vreme pratiti razvoj deteta.