Šta je ankiloglosija (anciloglossia)?

Ankiloglosija je urođena anomalija jezika u kojoj je frenulum (resica ispod jezika koja spaja jezik sa podom usne duplje) kratak, ili neelastičan, pri čemu je smanjena pokretljivost jezika, što može utičati na otežano hranjenje odojčadi i dece i usporen rast i razvoj, poremećenu higijenu usne duplje, poremećen govor i otežanu socijalizaciju kod dece sa psihičkim promenama.

Ankiloglosija može varirati u stepenu, od blage, u kojoj postoji tanka veza izmedju jezika i poda usne duplje, sve do teške, u kojoj postoji potpuna povezanost jezika i poda usne duplje čime se onemogućava da jezik nalegne na prednje nepce što u velikoj meri otežava dojenje i usporava rast i razvoj deteta. Na zadnjem delu jezika, zbog nemogućnosti izbacivanja jezika iz usne duplje, stvara se grba, a donja vilica može da bude izbačena (protruzija) napred.

Kako se manifestuje ankiloglosija?

Kod odojčeta postoji nemogućnost adekvatnog podoja, jer jezik ne naleže na donji deo bradavice čime se ne stvara vakum i sisanje se prekida obično posle par napora.

Takva deca slabije napreduju, razdražljiva su i često plaču. Kod majke je povećana mogućnost nastanka mastitisa usled zadržavanja mleka, dolazi do ranijeg prekida laktacije i dojenja što nije dobro za bebu, i postoje ragade bradavica zbog pritiska deteta na bradavice i njihovog trljanja.

Kod starijeg deteta, otežan govor se manifestuje otežanim izgovorom zubnih i prednjenepčanih suglasnika (t, d, z, s, c, v, j, r l, lj,m, m, nj).

Veoma često, ova deca loše izgovaraju pojedine reči (vimunada, umesto limunada) što prouzrokuje zadirkivanja od strane vršnjaka i stid kod ove dece.

Takodje, postoji nemogućnost adekvatnog održavanja oralne higijene usled nemogućnosti podizanja jezika i zadržavanja ostataka hrane ispod njega što može dovesti do pojave neprijatnog zadaha i propadanja zuba, nemogućnosti ljubljenja, lizanja sladoleda, i problema sa socijalizacijom (često ova deca bivaju zadirkivana od strane vršanjaka).

Kako se postavlja dijagnoza ankiloglosije?

Dijagnoza ankiloglosije se postavlja obično samo na osnovu objektivnog pregleda deteta pri čemu se zapaža kratka i debela resica ispod jezika.

Često i same majke prilikom prvih podoja deteta primećuju da ono slabije sisa, umara se, ima problema sa otvaranjem vilice, a majčine bradavice su u ragadama i povećana je mogućnost mastitisa (zapaljenje tkiva dojke).

U postavljanju dijagnoze učestvuje pedijatar, a kasnije u lečenju učestvuju otorinolaringolog (specijalista za uho, grlo i nos), ali i psiholog, zbog čestih psiholoških problema prilikom socijalizacije.

Kako se leči ankiloglosija?

Jedina terapija ankiloglosije podrazumeva frenulotomiju, odnosno frenuloplastiku (hirurško zasecanje resice ispod jezika) čime se jezik znatno mobiliše i znatno se olakšava hranjenje dece, a nekada se ispravljaju i govorne mane kod starije dece.

Ova metoda se radi u ambulantnim uslovimasa eventualnim dodavanjem lokalnog anestetika i prilično je bezopasna sa malim brojem komlikacija (krvarenje, bol i infekcija).

Sa ovom procedurom ne treba žuriti, već se preporučuje praćenje rasta i razvoja bebe u prvih šest meseci. Kod teških ankiloglosija, frenulotomija se vrši u prvim danima života.