Šta su anorektalne malformacije?
Anorektalne malformacije predstavljaju urodjene mane završnog dela rektuma i analnog predela koje se javljaju i kod dečaka, i kod devojčica i koji se ne razvijaju normalno. Često se zajedno sa poremećajima pomenute regije, nalaze i poremećaji strukture genito-uretralnog trakta. Čest je slučaj postojanja komunikacija izmedju rektuma i uretralnih puteva, ili genitalnih organa (fistule), postojanje atrezija (suženja) rektuma, impeforiranog anusa, a može postojati membranozna tvorevina neposredno iznad analnog otvora…
Nije u potpunosti poznato zašto se javljaju anorektalne malformacije, ali se pretpostavlja da postoji genetska predispozicija za njihov nastanak, jer se javljaju kod nekih sindroma, zajedno sa malformacijama na drugim organima i organskim sistemima. Nije poznato da li izloženost majke nekim toksinima uzrokuje ove mane.
Statistički podaci pokazuju da se anorektalne malformacije javljaju otprilike na svakih 5000 novorodjenčadi. Deca muškog pola razvijaju ove malformacije nešto češće nego devojčice.
Kako se manifestuju anorektalne malformacije?
U zavisnosti od vrste anorektalne malformacije, javljaju se različiti simptomi i znaci poput
- česta je pojava zatvora i otežanog pražnjenja creva
- nekada je pražnjenje creva potpuno onemogućeno
- ukoliko postoji fistula izmedju rektuma i urinarnih puteva, u urinu se može pojaviti mekonijum, zelenkasto-mrka stolica
- postoji bol vezano sa pražnjenjem creva
- ukoliko postoji fistula sa urinarnim traktom česta je pojava urinarnih infekcija
- deca mogu biri razdražljiva sa pojavom bolova u trbuhu
- trbuh može biti tvrd poput daske
U slučaju nepravovremenog postavljanja dijagnoze ovih mana, postoji mogućnost razvijanja ileusa i komplikacija po tipu perforacije creva sa izlivanjem sadržaja u trbušnu duplju.
Sepsa je moguća komplikacija, kako zbog prethodno navedenog, tako i zbog čestih urinarnih infekcija.
Kako se postavlja dijagnoza anorektalnih malformacija?
Detaljan pregled novorodjenčeta i to anusa i medjice je veoma bitan.
Takodje, sprovode se dopunski testovi u vidu nativnog rendgenskog snimka trbuha (koji se može raditi i okretanjem naglavačke kako bi se vazduh drugačije rasporedio) i ultrazvučni pregled trbuha omogućavaju postavljanje dijagnoze.
Laboratorijske analize podrazumevaju krvnu sliku, biohemiju, nivo elektrolita i analizu urina sa urinokulturom, naročito u preoperatiuvnom periodu.
Ukoliko postoje anorektalne malformacije, treba uraditi i nuklearnu magnetnu rezonacnu kičme, zbog čestih udruženih anomalija.
Pritiskom potpomognuta kolostografija se sprovodi ubrizgavanjem kontrastnog sredstva i bitna je radi vizualizovanja eventualnih fistula (patoloških komunikacija).
Kako se leče anorektalne malformacije?
Lečenje anorektalnih malformacija je prevashodno hirurško. Kod jednostavnog i blagog suženja rektuma dolazi u obzir dilatacija koja daje skromne rezultate.
U slučaju postojanja analne membrane, vrši se njeno jednostavno uklanjanje sa postoperativnim analnim dilatacijama.
U slučaju postojanja fistula, neophodan je niz hirurških intervencija koje podrazumevaju kreiranje kolostome, prespajanje rektuma i anusa i zatvaranje fistule (kolostoma ostaje i po par meseci nakon ovog stadijuma radi prevencije infekcija).
Deca koja su imala operativno lečenje obično malo teže i kasnije od svojih vršnjaka uspostavljaju kontrolu nad pražnjenjem creva. Veoma su bitne redovne kontrole u postoperativnom periodu.
