Šta su febrilne konvulzije?

Febrilne konvulzije predstavljaju napade sa toničko-kloničkim kontrakcijama koji se javljaju pri povišenoj telesnoj temperaturi i najčešće se javljaju u periodu od trećeg meseca do pete godine života.

Febrilne konvulzije predstavljaju najčešće konvulzije kod dece, a javljaju se zato što je prag draži u mozgu kod dece niži nego kod odraslih. Kod febrilnih konvulzija ne postoji infekcija moždanog tkiva (u najvećem broju slučajeva), već samo povišena telesna temperatura usled infekcija na drugim lokalizacijama (zapaljenje uha i neke virusne infekcije).

Zašto se febrilne konvulzije javljaju, nije u potpunosti poznato, ali se pretpostavlja da postoji genetska predispozicija. Generalno, febrilne konvulzije se mogu podeliti na dva tipa. Kod prvog se javlja jedan napad koji traje manje od 15 minuta i ne ponavalja se tokom 24h, temperatura je viša od 39C, napad traje par minuta, neurološki status je uredan nakon napada i javljaju se u karakterističnom uzrastu. Kod drugog tipa se javlja više napada tokom 24h, pojava konvulzija je pre šestog meseca i posle pete godine života, napadi traju duže od 15 minuta, postoje neurološki deficiti nakon napada i postoji familijarna opterećenost.

Statistički podaci pokazuju da otprilike svako dvadeseto dete do svoje pete godine doživi makar jednu epizodu febrilnih konvulzija. Febrilne konvulzije se javljaju kod svih rasa, a nešto češće kod dece muškog pola.

Kako se manifestuju febrilne konvulzije?

Febrilne konvulzije su karakteristične po tome što se javljaju prilikom povišene telesne temperature (najčešće je telesna temperatura viša od 38,5C) i javljaju se naglo.

Konvulzije se manifestuju toničko – kloničkim kontrakcijama (mišići se prvo ukrute, pa dolazi do njhovog  grčenja i opuštanja), ali mogu i u obliku gubitka tonusa muskulature, senzornih napada (trnjenje, bol), vegetativni (povraćanje, preznojavanje, prekomerno lučenje pljuvačke) ili u obliku apsansa (dete se zagleda i ne reaguje na nadržaje).

Najčešće se roditelji veoma uplaše tokom napada febrilnih konvulzija, jer su u većini slučajeva to tipični tonično-klonini napadi tokom kojih postoji trzanje svih ekstremiteta i nereagovanje deteta na spoljašnje draži.

Često postoji i prekid disanja sa plavičasto prebojenom kožom usana, pa roditelji misle da im dete umire.

U manjem broju slučajeva, dete može da se zagleda i da ne reaguje na spoljašnje draži, a može sa žaliti i na bol, mravinjanje, pojavu toplo-hladnih senzacija po koži.

Kako se postavlja dijagnoza febrilnih konvulzija?

Anamneza uzeta od roditelja (heteroanamneza) veoma pomaže u postavljanju tačne dijagnoze.

U principu, neophodno je eliminisanje intrakranijalnih infekcija (meningitis, encefalitis).

Laboratorijska ispitivanja nisu specifična i rade se kako bi se utvrdilo prisustvo infekcije koju bi trebalo lečiti (povišen nivo neutrofilnih leukocita ukazuje na bakterijsku infekciju, dok povećani limfociti ukazuju na virusnu infekciju).

Skener (kompjuterizovana tomografija) i nuklearna magnetna rezonanca su rezervisani samo za slučajeve komplikovanih febrilnih konvulzija, mada roditelji često insistiraju da se ova ispitivanja rade.

Lumbalna punkcija i EEG nisu metode prvog izbora kod jednostavnih febrilnih konvulzija, već kod komplikovanih.

Kako se leče febrilne konvulzije?

Prevashodno bi trebalo voditi računa da dete ne aspirira (udahne) sadržaj koji može da povrati tokom febrilnih konvulzija što se postiže stavljanjem deteta na bok.

Treba mirno sačekati da napad prodje i dete odvesti u dežurnu ustanovu, naročito ukoliko napad traje duže od 15 minuta. Naravno, neophodno je i smanjivanje povišene telesne temperature.

U bolničkim uslovima može se uključiti aktivni kiseonik, voditi računa o prohodnosti disajnih puteva.

Antikonvulzivi su najčešće dijazepam koji se može dati rektalno, bukalno, ili u vidu nazalnog spreja (sprej koji se ubrizgava u nos) i najčešće veoma efikasno prekida napad. U slučaju da neki od navedenih pristupa ne urodi plodom, dijazepam se ordinira intravenskim putem i dolazi u obzir primena drugih lekova ( fenobarbiton).

Podrazumeva se i snižavanje povišene telesne temperatue (u te svrhe se koriste paracetamol, ili ibuprofen), kao i tuširanje mlakom vodom. Alkoholne frikcije bi trebalo izbegavati. Potrebno je i lečenje osnovne infekcija adekvatnim antibiotikom.

Prevencija febrilnih kovulzija davanjem antipiretika i antikonvulziva tokom povišene telesne temperature nema velikog efekta i može imati ozbiljne neželjene efekte.

Jednostavne febrilne konvulzije obično imaju dobru prognozu i malo povećavaju rizik od nastanka epilepsije tokom života, dok je kod komplikovanih febrilnih konvulzija ovaj rizik znatno veći.