Šta je kriptorhizam (nespušteni testis)?
Kriptorhizam predstavlja kongenitalnu malformaciju (urodjenu manu) koja se karakteriše testistima koji su zaostali sa jedne, ili obe strane i ne nalaze se u mošnicama.
Kriptorhizam se češće nalazi kod odredjenih sindroma, bolesti i stanja.
Takodje, nalazi se kod nekih sindroma (prun belly sindrom), kloakalna ekstrofija, omfalocela, gastroshiza…
Testisi se tokom embrionalnog razvoja formiraju u trbuhu i tek oko 28. nedelje trudnoće počinju svoje spuštanje u skrotalne kese (mošnice).
Često se zajedno sa nespuštenim testisom nalaze i strukturne anomalije epididimisa. Verovatnoća da će potomci osobe koja je imala kriptorhizam imati istu anomaliju je oko 7% što sugeriše da postoji i genetska predispozicija.
Statistički podaci pokazuju da se kriptorhizam (nespušteni testi) nalazi kod 3% novorodjenčadi rodjenih u terminu i kod 30% novorodjenčadi rodjenih pre termina.
Kako se manifestuje kriptorhizam?
Kliničke manifestacija kriptorhizma su
- najobičnijom palpacijom (pipanjem) skrotalnih kesa može da se ustanovi da testisti nisu prisutni unutar kese
- kriptorhizam se može naći samo sa jedne, ili sa obe strane tela
- skrotalna kesa sa strane nespuštenog testisa nije razvijena kao sa strane spuštenog testisa
- nekada se može napipati testis u ingvinalnom (preponskom) kanalu
- dijagnoza se obično postavlja na rodjenju muškog novorodjenčeta, ali može da prodje neopaženo sve do odraslog doba
- zaostajanje testisa unutar trbuha u kom je znatno veća temperatura nego u skrotalnim kesama prouzrokuje destrukciju testikularnog tkiva i nastaje sterilitet
- znatno je povećana verovatnoća, oko 40 puta (kod nelečenog oblika kriptorhizma) razvijanja malignih bolesti (seminomi i teratokarcinomi)
- kod nelečenih oblika dolazi do smanjenje funkcije, ili potpunog gubitka endokrine funkcije testisa, pa ne postoje sekundarne muške polne karakteristike
- često se javlja sa udruženimn anomalijama i oboljenja poput gastroshize, hipospadije, Vilmsovog tumora bubrega, prune belly sindrom, cerebralna paraliza, Daunov sindrom, strukturne promene epididimisa…
Kako se postavlja dijagnoza kriptorhizma?
Dijagnoza kriptorhizma se postavlja samo na osnovu objektivnog pregleda skrotalne kese pri čemu se ustanovljava da je skrotalna kesa prazna, bez testisa. Obično se dijagnoza postavlja kod novorodjenih beba.
Obavezno je uraditi kariotip i hormonski status kako bi se isključila mogućnost anorhije (potpuni nedostatak testisa).
Ultrazvučnim pregledom trbuha i skenerom (kompjuterizovana tomografija) može se postaviti dijagnoza nespuštenog testisa, ali je bolji efekat kada se načini nuklearna magnetna rezonanca.
Nedostatak nuklearne magnetne rezonance je što se deca moraju uvesti u opštu anesteziju zbog striktnog mirovanja. Ove metode snimanja se obavezno vrše pre operativnog lečenja.
Kako se leči kriptorhizam?
Najbolji period kada se pristupa lečenju kriptorhizma je oko šestog meseca života, jer do šestog meseca testisti mogu da se spuste u skrotalne kese, ali je posle šestog meseca verovatnoća znatno manja.
Primenjuje se i ordiniranje horionskog gonadotropina u vidu intramuskularnih injekcija. Ovaj hormon omogućava produkciju androgenih hormona i pomaže da se poveća verovatnoća silaska testisa u skrotalne kese. Tačan mehanizam kako do ovoga dolazi nije jasan, a uspešnost ovog načina je oko 30%. Ova terapija ima smisla ukoliko je testis blizu skrotalne kese.
Definitivno lečenje kriptorhizma podrazumeva hirurški pristup. Metoda izbora je u najvećem broju slučajeva orhipeksija (spuštanje testisa u skrotalnu kesu) i fiksacija testisa. Operativno lečenje se može načiniti klasičnim, ili laparoskopskim putem.
