Šta je laringomalacija (razmekšanje hrskavice grkljana)?

Laringomalacija predstavlja kongenitalnu malformaciju (urodjenu manu) larinksa (grkljana) koja se karakteriše nedovoljnom čvrstinom hrskavice grkljana i  najčešća je urodjena mana grkljana. Takodje, predstavlja najčešći uzrok urodjenog stridora kod dece.

Omekšavanje hrskavice može zahvatiti aritenoidnu hrskavicu, ili grkljanski poklopac (epiglotis). U bilo kom slučaju, hrskavica je mlitava i sprečava normalan protok vazduha pri disanju, pa dolazi do njegovog turbulentnog toka i stvaranja karakterističnog zvuka tipa režanja, ili šištanja (stridor).

Kada se stridor javi kod novorodjenčadi uvek treba posumnjati na laringomalaciju. Komplikacije povećanog pritiska pri disanju, kako bi se prošla prepreka u vidu razmekšale hrskavice je gastrozofagealni refluks (vraćanje kiselog želudačnog sadržaja) i pojava karakterističnih zapaljenja kao posledica.

Statistički podaci ne pokazuju rasnu i polnu predilekciju, a karakteristični simptomi se gotovo uvek javljaju tek posle 4. nedelje života.

Kako se manifestuje laringomalacija?

Stanje se najčešće ne manifestuje odmah po rodjenju, jer novorodjenče ne diše punim intenzitetom.

Karakteristično vreme pojave tipičnog simptoma, stridora (režanje, šištanje) koji se javlja pri udisanju je u peridu od 4. nedelje do drugog meseca. Prilikom plača deteta, stridor se pojačava.

Sisanje deteta najčešće nije ugroženo, mada postoje slučajevi da se dete prilikom sisanja zagrcne. Obično je rast i razvoj u normalnim granicama.

Najčešće spominjana komplikacija stridora je vraćanje kiselog želudačnog sadržaja (gastroezofagealni refluks) koji pričinava smetnje i razdražuje novorodjenče, a ukoliko traje dugo, može načiniti i zapaljenske promene na sluzokoži jednjaka.

U težim slučajevima laringomalacije, moguća je i pojava otežanog disanja (dispneja), ali ovo stanje se javlja izuzetno retko.

Kako se postavlja dijagnoza laringomalacije?

Uzimanje podataka od roditelja (heteroanamneza) i pažljivo posmatranje kliničke slike deteta su obično dovoljni da se posumnja na ovo stanje.

Laringoskopija (posmatranje unutrašnjosti grkljana) je dovoljna da se postavi dijagnoza.

Nekada se može načiniti i fluoroskopija (posmatranje pomeranja tkiva rendgenskim aparatom sa posebnom kamerom) koja potvrdjuje dijagnozu.

Kako se leči laringomalacija?

U najvećem broju slučajeva, svi simptomi i smetnje nestaju do druge godine života, mada su nekada neophodni redovni kontrolni pregledi, a preporučuje se i kontrolisanje gasnih analiza krvi.

Ukoliko dete normalno dobija u težini, ima normalan plač i stridor se javlja samo pri glasnom plaču, dovoljno je stanje samo pratiti i čekati navršetak dve pune godine, kada se situacija obično poboljšava.

Ukoliko laringomalacija utiče na normalan rast i razvoj i ukoliko dolazi do dispneje sa padom saturacije tkiva kiseonikom, dolazi u obzir i hururško lečenje koje podrazumeva laringoplastiku, odnosno zamenu hrskavica grkljana.