Šta je makroglosija (macroglossia)?
Makroglosija predstavlja uvećanje jezika. Veoma je komplikovano definisati uvećanje jezika, ali trenutna definicija podrazumeva da makroglosija postoji ukoliko vrh jezika u stanju mirovanja prelazi liniju zuba. Često sa povećanjem jezika postoji deformitet vilice u smislu izbačene donje vilice i poremećaja zagrižaja. Moguća je i pojava poremećenog disanja ukoliko koren jezika pritiska meko nepce unazad i naviše, zbog čega dolazi do sužavanja disajnih puteva.
Makroglosija se načešće javlja u sklopu drugih bolesti, stanja i sindroma, poput Daunovog sindroma, hipotireoze, amiloidoze, glikogenoze tip II (Pompeova bolest), gangliozidoze, monosideroze, limfangioma, higroma, hemangioma, karcinoma, izmeštene štitaste žlezde, sifilisa, tuberkuloze, sarkoidoze, miksedema, Ludvigove angine, meurofibromatoze, akromegalije, ali i nakon traume (operacije, ugrizi, krvarenja, zapaljenja, radijaciona terapija).
Veoma retko se makroglosija može naći i kao izolovano stanje (u svetu su prijavljene samo dve porodice u kojima se makroglosija nasledjuje autozomnno-dominantno što znači da će se bolest će ispoljiti i ukoliko se nasledi samo jedan par gena) bez udruženih anomalija i malformacija.
Kako se manifestuje makroglosija?
- jezik u stanju mirovanja prelazi liniju zuba svojim vrhom
- ukoliko je uzrok makroglosije krvarenje, može biti plavičasto obojen, ili sa primesama sveže krvi
- kod kandidijaze, jezik je obložen beličastim naslagama
- kod karcinoma, može se videti masa na jeziku i prisutan je neprijatan zadah
- u većini slučajeva, jezik je normalno obojen, obložen i jasno odstupa od normalnih dimenzija
- uvećan jezik može da pričinjava smetnje pri ishrani, disanju, spavanju i predstavlja estetski problem za pojedinca
- takodje, uvećan jezik pričinjava velike teškoće pri normalnom govoru
Kako se dijagnotikuje makroglosija?
Dijagnoza makroglosije se postavlja na osnovu kliničke slike sa objektivnim pregledom pacijenta.
Kako se retko nalazi izolovano, uvek su neophodna dopunska ispitivanja za odredjena stanja i bolesti kako bi se ustanovilo šta izaziva makroglosiju.
Rutinski se radi nazofaringoskopija (posmatranje unutrašnjosti ždrela i nosnih hodnika posebnim instrumentima, a može se raditi i posmatrenjem aparatima sa kamerom).
Skener (kompjuterizovna tomografija) i nuklearna magnetna rezonanca mogu da pomognu da se postavi dijagnoza osnovnog stanja i bolest koje izaziva makroglosiju.
Često je neophodno i snimanje vilice rendgenom u sklopu stomatološkog pregleda da bi se procenilo stanje deformiteta vilice i zuba.
Nekada se vrše biopsije tiva jezika kako bi se utvrdilo poreklo makrglosije, ali ova procedura nosi veliki rizik od krvarenja.
Kako se leči makroglosija?
Lečenje makroglosije je moguće samo ukoliko se utvrdi njeno poreklo, kao u slučaju dijabetesa, hipotireoze, infekcija i zapaljenja, postojanja tumorskih formacija. Ukoliko nije poznata etiologija i histološki nalaz pokazuje jasnu hipetrofiju tkiva jezika, lečenje nije moguće.
Hirurško lečenje makroglosije dolazi u obzir samo kod postojanja malignih promena i ono se najčešće kombinuje sa radijacinom terapijom.
Nakon operacije, najveći problem je oticanje jezika koje može da ugrozi disanje. Ne treba zaboraviti ni probleme sa govorom kod prekomernih resekcija.
