Šta je Meckelov divertikulum?

Meckelov divertikulum je najčešća kongenitalna malformacija (urodjena mana) tankog creva i predstavlja zaostatak omfaloenteričnog kanala koji postoji tokom embrionalnog perioda. Ovaj kanal bi, pod normalnim okolnostima, trebalo da nestane tokom sedme nedelje embrionalnog razvoja, a kada se to ne dogodi nastaje Meckelov divertikulum.

Divertikulum predstavlja, po definiciji, izbočinu creva, koja je u komunikaciji sa lumenom creva i obložen je sluzokožom. Meckelov deivertikulum se javlja na oko 30-50 cm od ileocekalnog spoja (mesto gde se tanko crevo nastavlja u debelo crevo).

Obično je oko 3cm dugačak i oko 2cm širok. Čest problem kod Meckelovog divertikuluma je prisustvo izmeštene želudačne sluzokože koja može da prourokuje krvarenja kao komplikaciju. Takodje, u Meckelovom divertikulumu se mogu pronaći tkiva gušterače (pankreasa), debelog creva, jetrinog tkiva…

Statistički podaci pokazuju da se Meckelov divertikulum javlja na oko 2000 novorodjenčadi, bez rasne predilekcije. Postoje podaci koji pokazuju da se Meckelov divertiklum javlja češće kod osoba muškog pola. Najčešće do prezentacije po tipu bola i krvarenja koji nastaju kao posledica Meckelovog divertikuluma dolazi pre druge godine života.

Kako se manifestuje Meckelov divertikulum?

Kod najvećeg broja osoba sa Meckelovim divertikulumom, ne postoje simptomi, već je nalaz slučajan, prilikom operacija zbog drugog uzroka, ili kontrastnih snimanja sa barijumom.

Kada postoje simptomi i znaci, oni su najčešće

• bezbolno krvarenje iz donjih delova gastrointestinalnog trakta (prisustvo sveže krvi na stolici)
• krvarenje može biti veoma jako (nekada dolazi do razvoja šoknog stanja)
• kada postoji bol, može biti veoma jak i najčešće je lokalizovan u donjem desnom delu trbuha što čini teškoće kod postavljanja dijagnoze, jer stanje liči na upalu slepog creva
• često dolazi do pojave opstrukcije na crevima (volvulus i intususcepcija su najčešći uzrok opstrukcije creva i dolazi do pojave jakih bolova u trbuhu, šoknog stanja, pojave povišene telesne temperature, povraćanja i nadutosti trbuha)
• kao komplikacija Meckelovog divertikuluma može doći do razvoja benignih i malignih tumora (leomiomi, angiomi, neurinomi, lipomi, sarkomi, limfomi, adenokarcinomi)

Kako se postavlja dijagnoza Meckelovog divertikuluma?

Postavljanja tačne dijagnoze Mecekelovog divertikuluma je veoma izazovno i najčešće se postavlja tokom kontrastnih snimanja digestivnog trakta barijumom, ili tokom operativnog lečenja.

Rutinski laboratorijski testovi (kompletna krvna slika sa leukocitnom formulom, biohemija, elektroliti) nisu dovoljni za postavljanje dijagnoze, ali se preporučuje da se izvrše.

Rendgensko snimanje trbuha može da pokaže hidro-aerične nivoe ukoliko dodje do pojave opstrukcije creva. Prrisustvo izmeštene želudačne sluzokože može da se dokaže tehnecijumskom scintigrafijom.

Kontrastna snimanja sa barijumskim kontrastom (naročito barijumske klizme – irigografija) pokazuju odredjen stepen specifičnosti u postavljanju dijagnoze.

Ultrazvuk trbuha i skener (kompjuterizovana tomografija) imaju ograničene mogućnosti za postavljanje dijagnoze.

Pilulska endoskopija je efikasna, naročito kod dece, jer nije invazivna i daje veoma dobre rezultate, ali njeno ograničenje je nemogućnos tuzimanja isečka za histopatološki nalaz (biopsija).

Kako se leči Meckelov divertikulum?

Pošto veliki broj pacijenata ima akutnu kliničku sliku zbog neke od pomenutih komplikacija, lečenje podrazumeva urgentnu operaciju. Kod pojave jakog krvarenja, potrebna je transfuzija krvi.

Operativno lečenje podrazumeva resekciju Meckelevog divertikuluma kroz klasični pristup. Pojedini autori preporučuju njegovo uklanjanje i kada se slučajno nadje, radi prevencije mogućih komplikacija.

Prognoza je obično dobra, mada pojedini autori navode da je u oko 5% slučajeva komplikovanih divertikuluma prisutno maligno tkivo.