Šta je kongenitalni megaureter (urodjeno uvećani mokraćovod)?
Ureteri (mokraćovodi) predstavljaju mokraćne kanale koji vode urin od bubrega ka mokraćnoj bešici. Brojne su anomalije koje mogu da pogode ove strukture poput dupliranih uretera, striktura (suženje), megauretera, ureterokele, izmeštene anatomije uretera (ektopija), vezikouretralnih refluksa… Anomalije mokraćnih puteva su veoma bitan faktor u nastanku morbiditeta novorodjene dece.
Megaureter postoji kada je lumen mokraćovoda širi od 7mm. Prema mehanizmu nastanka, megaureteri se mogu podeliti na opstruktivne, neopstruktivne i idiopatske.
Kod prepreka u oticanju urina ka mokraćnoj bešici usled suženja mokraćovoda, ispred mesta suženja dolazi do proširivanja. Neopstruktivni mogu da nastanu usled vraćanja urina iz bešike ka bubrezima (vezikouretralni refluks, neurogena bešika…). Idiopatski megaureter se javlja kada ne postoji opstrukcija, ili refluks urina. Takodje, megaureter se javlja i kod dijabetes insipidusa (simptom je često mokrenje) i tada dolazi do većeg protoka urina od kapaciteta mokraćovoda, pa dolazi do njihovog proširivanja.
Statistički podaci pokazuju da se megaureter javlja na svakih 10 000 novorodjenčadi . Odnos dece muškog pola prema deci ženskog pola je 4:1. U većini slučajeva, megaureter se javlja sa leve strane, retko sa desne, a najredje su zahvaćane obe strane.
Kako se manifestuje urodjeni megaureter?
Simptomi i znaci megauretara nisu specifični i mogu biti
- bol u trbuhu sa strane megauretera
- prisustvo krvi u urinu (hematurija)
- prisustvo gnoja u mokraći (piurija)
- simptomi i znaci urinarne infekcije (peckanje pri mokrenju, često mokrenje, povišena telesne temperatura)
- često roditelji napipaju masu u trbuhu
- postoji slab rast i razvoj deteta
Komplikacije nelečenog megeuretera mogu biti urosepsa usled nelečenih urinarnih infekcija, urolitijaza (prisustvo kamena u bubregu), hidronefroza…
Kako se postavlja dijagnoza urodjenog megauretera?
Anamneza sa kliničkom slikom i objektivnim pregledom nije dovoljna za postavljanje dijagnoze urodjenog megauretera.
Ultrazvučnim pregledom trbuha može se postaviti dijagnoza megauretera, ali je potrebno iskustvo i veoma često, dopunski pregledi.
Od laboratorijskih ispitivanja potrebno ja proceniti parametre bubrežnih funkcija (urea i kreatinin, nivoi elektrolita) i načiniti pregled urina sa urinokulturom zbog verovatnoće od nastanka urinarnih infekcija.
Mogu se načiniti i endoskopska ispitivanja kako bi se isključilo, ili dokazalo postojanje refluksa.
Kod dobre funkcije bubrega, može se načiniti intravenska urografija koja podrazumeva ubrizgavanje kontrasta u krvotok i praćanje njegovog izlučivanja. Takodje, može se načiniti i anterogradna, ili retrogradna pijelografija koja podrazumeva ubrizgavanja kontrastnog sredstva direktno u urinarne puteve.
Najdetaljniji dijagnostički rezultati se postižu nuklearnom magnetnom rezonancom, ali je kod dece neophodno primeniti i opštu anesteziju prilikom njenog izvodjenja, jer je potrebno dugotrajno mirovanje.
Kako se leči urodjeni megaureter?
Kod graničnih vrednosti koji potpadaju pod dijagnozu megauretera kod kojih ne postoje komplikacije i znaci urinarne infekcije, kao i promene na bubrezima, može se periodično pratiti stanje redovnim pregledima sa ultrazvukom trbuha i praćenje stanja bubrega.
Tokom perioda praćenja stanja, dolazi u obzir profilaktička primena antibiotika.
Kod urinarnih infekcija, obavezna je upotreba antibiotika po antibiogramu.
U najvećem broju slučajeva, terapija podrazumeva hirurški pristup. Uvek je potrebno rešiti uzrok nastanka megauretera prvo, pa onda pristupiti rešavanju problema megauretera. Konačni zahvat se po pravilu sastoji od redukcijske ureteroplastike koja podrazumeva sužavanje lumena uretera i ozbiljna je intervencija.
Mesecim nakon intervencije potrebna je antibiotksa profilaksa, kao i rednovni kontrolni pregledi u smislu ultrazvuka trbuha i laboratorijskih analiza.
