Šta je neurofibromatoza (neurofibromatosis)?
Fakomatoze spadaju grupu neurokutanih sindroma koje se karakterišu pojavom tumorskih promena na koži, organima nervnog sistema i brojnim drugim organima, naročito na oku. Tumori su porekla ćelija ektoderma.
Sindromi koji spadaju u grupu fakomatoza su neurofibromatoza, Sturdž -Veberova bolest, Fon Hipel Lindau sindrom, tuberozna skleroza, ataksija telenagiektazija, inkontinencija pigmenti. U nejvećem broju slučajeva uzročnik ove bolesti predstavlja genetska predispozicija sa autozomno-dominantnim nasledjivanjem, što unači da je potrebna samo jedna kopija gena da bi se bolest ispoljila.
Postoje dva tipa neurofibromatoze, tip I i tip II. Neurofibormatoza tip I koja se drugačije naziva von Reklinghauzenova bolest, po imenu nemačkog patologa koji je ovu bolest prvi put opisao, sa tipičnim promenama na koži tipa bele kafe. Von Reklinghauzenova bolest predstavlja autozomno-dominantnu bolest. Prema tome, ukoliko jedan roditelj ima neurofibromatozu, šansa da i dete nasledi ovu bolest je oko 50%. Poremećaj utiče na sve ćelije porekla nervne cevi (melanocite, fibroblaste i Švanove ćelije). Kod neurofibromatoze postoje tumori na različitim lokalizacijama poput neurofibroma, glioma optičkog i akustičkog nerva, tumora kičmene moždine koji su u većini slučajeva benigni, ali postoje i maligni tumori poput neurosarkoma što prognozu bolesti čini mnogo lošijom.
Neurofibromatoza tip I se javlja na svakih 4500 novorodjenčadi, dok se neurofibromatoza tip II javlja na svakih 45 000 novorodjenčadi. Statistički podaci pokazuju da su pripadnici svih etničkih grupa i rasa podjednako pogodjeni sa jednakom zastupljenosšću medju polovima. Pacijenti oboleli od neurofibromatoze imaju povećan rizik od razvoja malignih tumora, pojave leukemije, razvoja povišenog krvnog pritiska i ortopedskih problema.
Kako se manifestuje neurofibromatoza?
Neurofibromatoza tip I se manifestuje brojnim simptomima i znacima poput
- prisustvo tumora boje bele kafe na koži koje se mogu javiti na rodjenju, ali vremenom ih ima sve više
- prisustvo mrlja na dužici (Flikove mrlje)
- prisustvo potkožnih tumora (neurofibromi)
- epileptični napadi
- poremećaji vida – gubitak vida, zamućenje, problemi sa vidjenjem boja (zbog optičkih glioma)
- prisustvo mrlja na koži pod pazuhom
- problemi sa kostima u vidu krivljenja kostiju i skolioze kičme (sfenoidna displazija i istanjenje korteksa dugih kostiju)
Za postavljanje dijagnoze neurofibromatoze tip I potrebno je prisustvo makar dva simptoma i znaka od gore navedenih. Takodje, ukoliko postoje gastrointestinalni stromalni tumori, može doći do pojave krvarenja iz organa digestivnog trakta koje se manifestuje u vidu stolice boje taloga kafe, ili sveže krvi, ili crevnih opstrukcija.
Osteoporoza, ili smanjenje koštane gustine, postoji kod velikog broja pacijenata sa neurofibromatozom tip I, kao i pojava povišenog krvnog pritiska (zbog tumora nabubrežne žlezde i suženja krvnih sudova).
Trudnoća i period adolescencije su nekada povezani sa pogoršanjem stanja.
Neurofibromatoza tip II se javlja u samo 10 % slučajeva i manifestuje se nekim od sledećih simptoma i znakova
- obostrani neurinomi (benigni tumori) akustičkog nerva koje vodi u gubotak sluha, pojavu glavobolja, vrtoglavicu, probleme sa mimikom lica (zbog pritiska na facijalni nerv), pištanje u ušima
- neki pacijenti razvijaju meningeome (benigne tumore moždanih opni) koji mogu dati razne simptome, ali mogu proći i neprimećeno
- problemi sa očima (česta pojava katarakte)
- tumori kičmene moždine mogu dati simptome poput nemogućnosti kontrolisanja mokrenja (inkontinencija), mišićne slabosti
Kako se postavlja dijagnoza neurofibromatoze?
Postojanje nekih od navedenih simptoma i znakova može biti dovoljno za postavljanje dijagnoze neurofibromatoze.
Prilikom in vitro oplodnje mogu se načiniti genetska testiranja, a veoma je bitno i adekvatno genetsko savetovanje. Takodje, uzorkovanje horionskih čupica i krvi iz pupčanika mogu pomoći da se napravi genetski skrining, ali ove procedure nose odredjeni rizik po trudnoću.
Laboratorijske analize nisu specifične i mogu se načiniti pregledi urina u smislu pretrage za kateholaminima kod eventualne sumnje na tumore nadbubrežnih žlezda.
Rendgenski snimak dugih kostiju može da pokaže njihovo krivljenje i istanjenje korteksa.
Skener (kompjuterizovana tomografija) i nuklearna magnetna rezonanca lobanje i drugih delova tela omogućavaju vizualizaciju tumorskih promena.
U skorije vreme, sve više se koristi i galijumska scintigrafija u cilju skrininga za neurofibromatozom kada postoji genetska opterećenost za njen nastanak.
Biopsija promena na koži sa histopatološkim nalazom pokazuje specifične histološke promene i potvrdjuje dijagnozu.
Kako se leči naurofibromatoza?
Lek za neurofibromatozu još uvek ne postoji i svo lečenje je usmereno ka ublažavanju toka bolesti i smanjenje simptoma bolesti.
Obavezni su redovni, godišnji sistematski pregledi radi redovnog praćenja stanja, jer tumorske promene imaju tendenciju rasta i novog pojavljivanja.
Uklanjanje kožnih neurofibroma je najčešća procedura kojoj se izlažu pacijenti sa neurofibromatozom i ona se radi u estetske svrhe. Česta je upotreba lasera u cilju njihovog uklanjanja, a rezultati mogu biti veoma dobri, ali uklanjanje mrlja boje bele kafe nije moguće laserom.
Ukoliko neki tumori imaju maligni potencijal, dolazi u obzir hemioterapijsko lečenje. Ukoliko benigni tumori vrše pritisak na odredjene strukture, dolazi u obzir njihovo hirurško uklanjanje (ovi tumori mogu pritiskivati strukture čula vida, sluha, periferne nerve, krvne sudove), ali nekada ovo lečenje nije moguće, ili je povezano sa brojnim komplikacijama. – poput tumora kičmene moždine.
Neki veći koštani defekti, ili veća skolioza (iskrivljenost kičme u stranu) zahtevaju ortopedsko lečenje.
U lečenju obolellih od neurofibromatoze učestvuju neurolog, neurohirurg, plastični hirurg, dermatolog, ortoped, oftalmolog, otorinolaringolog, pedijatar.
I pored sve nege koju primaju osobe sa neurofibromatozom, životni vek je skrećan, u proseku za 15 godina u odnosu na zdrave osobe.
