Šta je pes equinovarus?
Pes equinovarus predstavlja kongenitalnu malformaciju (urodjenu manu) koja se karakteriše deformitetom stopala u vidu equinusa (ograničen pokret stopala nagore – dorzalna fleksija), varusa (stopalo okrenuto ka unutra) i supinacije (taban stopala izvrnut prema gore). U pojedinim literaturama, ova deformacija se opisuje kao deformacija stopala po tipu štapa za golf. Kod svakog drugog pacijenta, ova deformacija se javlja na oba stopala. Stopala su u najvećem broju slučajeva fiksirana u ovom položaju, ali nekada mogu i da se blago pomeraju.
Ne zna se tačan uzrok nastanka deformtiteta stopala pes equnivarus. Pretpostavlja se da postoji nasledna predispozicija, jer je velika verovatnoća da će majka roditi dete sa ovom deformacijom, ukoliko je već radjala takvu decu. Postoje teorije o delovanju faktora sredine poput pojedinih toksina, a često se javlja i u sklopu nekih hromozomskih poremećaja.
Statistički podaci pokazuju da se pes equinovarus javlja na svakih 1000 novorodjenčadi i time je najčešća urodjena deformacija stopala. Takodje, postoje geografske razlike u rasprostranjenosti deformacija (u Polineziji se javlja gotovo na svakih 100 novorodjenčadi). Dečaci su dva puta češće pogodjeni nego devojčice.
Kako se manifestuje pes equnivarus?
Kod pes equinovarusa postoji
- ograničen pokret stopala nagore – dorzalna fleksija
- stopalo okrenuto ka unutra -varus
- taban izvrnut prema gore – supinacija.
- posmatrano iz daljine, stopala izgledaju poput štapova za golf, pa se nekada ove deformacija tako i naziva
- peta je mala i nerazvijena, a kože iznad pete je mekana kao na obrazima.
- deformitet postoji na rodjenju i sa rastom progredira, pa postoji odložen hod kod dece
- deca kada prohodaju, to čine sa teškoćom i gaze na površinama koje nisu predvidjene za to, pa je moguća pojava bolova u predelu stopala, ali i u kolenima i kičmenom stubu
Pes equinovarus se može podeliti u dve podkategorije. U prvoj su deformiteti koji se lako mogu ispraviti i dostići svoju anatomsku poziciji tokom svog perioda rasta, a u drugoj su deformiteti koji loše reaguju na fizikalnu terapiju i koji se moraju operativno lečiti rano tokom života.
Kako se postavlja dijagnoza pes equinovarusa?
Dijagnoza pes equinovarusa se postavlja na osnovu klliničke slike na rodjenju deteta i veoma je očigledna, jer su stopala u tipičnom položaju.
Dopunska ispitivanja obično nisu potrebna, ali ukoliko je planirano operativno lečenje deformiteta, može se načiniti redgenski snimak stopala i skočnog zgloba, skener (kompjuterizovana tomografija), ili nuklearna magnetna rezonanca.
Takodje, savetuje se detaljan pregled kako bi se utvrdilo da li je ova deformitet u sklopu nekih udruženih oboljenja.
Kako se leči pes equinovarus?
Cilj lečenja pes equinovarus je ispravljanje deformiteta rano tokom rasta i održavanje anatomskog položaja sve dok rast traje. U ovu svrhu se koriste vežbe (kineziterapija) koje održavaju stopalo u anatomskoj poziiji i sa njima se počinje već nakon druge nedelje života.. Do šeste nedelje života, obično postaje jasno, može li deformitet da bude lečen konzervativnim putem i dalje, ili se mora načiniti operativno lečenje. Upotreba ortoza i ortopedskih pomagala se podrazumeva tokom ovog perioda.
Ukoliko konzervativno lečenje ne urodi plodom, mora se načiniti operativno lečenje. Ono podrazumeva tenotomiju Ahilovih tetiva u oko 80 % slučajeva i prebacivanje tetiva kako bi se omogućio normalan položaj stopala. Nakon operativnog lečenja, nose se ortopedska pomagala koja sprečavaju vraćanje stopala u prvobitan položaj.
Prognoza nelečenog deformiteta je veoma loša i u velikoj meri pogadja normalan hod. Kod lečenih oblika pes equinovarusa, stopala u velikoj meri imaju anatomski položaj, uspostavlja se normalan hod i može se nositi klasična obuća.
