Šta je urodjena paraliza glasnih žica?
Urodjena paraliza glasnih žica je druga po redu najčešća kongenitalna malformacija (urodjena mana) grkljana (larinksa) koja se javlja u otprilike 20% slučajeva poremećaja grkljana. Na prvom mestu kongenitalnih malformacija grkljana je laringomalacija (razmekšavanje hrskavica grakljana).
Vrlo često, uzrok obostrane paralize glasnih žica nije poznat i pretpostavlja sa do greške tokom embrionalnog razvoja dolazi zbog dejstva faktora sredine. Paraliza glasnih žica se može javiti u sklopu nekih oboljenja i sindroma poput različitih neuroloških oboljenja, cerebralne paralize, spine bifide, Arnold-chiarry malformacije, meningomijelocele, hipoksije, krvarenja. Stečena praliza glasnih žica nastala tokom rodjenja zbog traume traje oko 6-9 meseci i treba je razlikovati od urodjene.
Kako se manifestuje urodjena paraliza glasnih žica?
Urodjena paraliza glasnih žica se manifestuje
- stridorom (struganjem) prilikom udisaja
- znacima respiratornog distresa (otežano disanje, podizanje grudnog koša prilikom udisaja, uvlačenje ključnih kostiju prilikom udisaja, plavičasto prebojena koža – cijanoza)
- može se dogoditi da dodje do aspiracije hrane prilikom sisanja zbog nemogućnosti da se glasne žice spoje, pa dolazi do razvoja aspiracione pneumonije koja je veoma ozbiljna komplikacija
- svi simptomi se u velikoj meri pojačavaju i stanje se pogoršava ukoliko dodje do razvoja infekcije gornjih respiratornih puteva, zbog nakupljanja sekreta i stvaranja otoka sluzokože, što dodatno kompromituje disanje
- dolazi do otežanog stvaranja glasova, ili potpune nemogućnosti stvaranja glasova
Kako se postavlja dijagnoza urodjene paralize glasnih žica?
Klinička slika sa objektivnim pregledom nije dovoljna za postavljanje dijagnoze urodjene paralize glasnih žica, ali može da pomogne da se posumnja na ovo stanje, zbog specifičnih simptoma (kod sužavanja struje protoka vazduha u grkljanu, javlja se stridor koji je vrlo specifičan).
Definitivna dijagnoza se postavlja endoskopijom (pomoću tanke sonde sa kamerom snima se unutrašnjost grkljana). Ukoliko se dijagnoza ne postavi na prvom pregledu, može se ponoviti čitava procedura nakon nedelju dana.
Skener (konpjuterizovana tomografija) i nuklearna magnetna rezonanca vrata i grudnog koša se vrše kako bi se isključila mogućnost da postoji pritisak na nerv koji inerviše glasne žice.
U poslednje vreme, sve više se primenjuje i elektromioneurografija glasnih žica, kako bi se utvrdila očuvanost nerava, ili mišića.
Potrebno je uraditi detaljno laboratorijsko i kliničko ispitivanje da bi se potvrdilo, ili isključilo postojanje nekih udruženih stanja, sindroma, ili oboljenja.
Kako se leči urodjena paraliza glasnih žica?
Deca sa obostranom paralizom glasnih žica mogu da budu životno ugrožena, zbog kompromitovanog disanja, pa je potreban hitan tretman koji se sprovodi i jedinicama intenzivne nege. Najčešće je dovoljno plasirati trahealni tubus, ali se nekada primenjuje i traheostomija.
Kod oko 5o% pacijenata, nakon dve godine dolazi do odredjenog oporavka funkcije glasnih žica, medjutim kod druge polovine, potrebno je dugogodišnje praćenje stanja i podrška prilikom ishrane. Dolazi u obzir i hirurško lečenje koje podrazumeva razmicanje glasnih žica radi omogućavanja normalnog disanja,
Govor moože biti otežan, ili potpuno onemogućen u zavisnosti od stepena promena.
