Intoksikacija vitaminom D kod deteta, dece
Unos vitamina D mora biti striktno prilagođen optimalnim potrebama, bilo da je reč o fiziološkom ili patološkom stanju. Poznato je da višemesečni dnevni unos 1000-4000 IJ vitamina D kod zdravih osoba dovodi do intoksikacije, tj. do hiperkalcemije sa kalcinozom krvnih sudova i ektopičnim kalcifikacijama mekih tkiva. Neželjeni efekti vitamina D su mogući i kod nekritično visoke primene vitamina D ili njegovih metabolita u lečenju vitamin D deficitnog, rezistentnog, pa i zavisnog rahitisa. Takođe, primena vitamina D u terapijskim dozama se, zbog rizika od intoksikacije, prekida u svim stanjima koja iziskuju imobilizaciju bolesnika.
Kao posledica hiperkalcemije usled intoksikacije vitaminom D javlja se depresija bioelektrične aktivnosti neuromišićnog sistema praćena opštom slabošću, opstipacijom, mukom, anoreksijom, apatijom, glavoboljom i poremećajem srčanog ritma. Kalcijum se najviše deponuje u krvne sudove bubrega, dovodeći do nefrokalci- noze, hipertenzije i renalne insuficijencije. U najtežim stanjima nastaju ektopične kalcifikacije koje se prikazuju na rendgenskim snimcima miokarda, pluća, pankreasa i želuca. S obzirom da van- skeletna resorpcija kalcijuma nikad nije kompletna, promene na krvnim sudovima i ostalim mekim tkivima ostaju trajno.
Dijagnostika intoksikacije vitaminom D se zasniva na visokim vrednostima 25(OH)D u krvi, kao i odnosom kalciurije prema kre- atinuriji (izražen u mg/100 ml) većim od 0,4.
Terapija se zasniva na prekidu unosa vitamina D i izlaganja suncu, maksimalnoj restrikciji kalcijuma u ishrani, obezbeđenju dobre diureze i, u najtežim slučajevima, primeni pronizona.
