Uniparentalna dizomija (UPD)

U slučaju UPD dete nasleđuje dve kopije hromosoma ili samo od majke ili samo od oca. Deca sa uniparentalnom dizomijom (UPD) imaju normalan kariotip. Hromosomski markeri pacijenta su identični sa markerima u hromosomima ili oca ili majke (ali ne i oca i majke).

UPD se javlja kao rezultat dejstva spontanog spasilačkog mehaniz­ma. U takvim slučajevima u vreme začeća, pre deobe oplođenog jaja­šce, ono je za svaki hromosom trizomično i sadrži dve kopije hromo- soma jednog roditelja i jednu kopiju hromosoma drugog roditelja. Takvi embrioni sa trizomijom često budu sponatno odbačeni. Neki pacijenti sa UPD prežive zato što spontano izgube jednu od tri kopije problematičnog hromosoma. Ako se izgubi hromosom od roditelja koji je bio zastupljen samo sa jednim, pacijent ima UPD.

Alternativno objašnjenje zasniva se na monozomiji određenog hromozoma, a ne na trizomiji. Ako bi pacijent u vreme začeća našle- dio samo jednu kopiju hromosoma, spontano dupliranje samo jed­nog hromosoma dovelo bi do UPD.

Prađer-Willijev sindrom se javlja sa učestalošću od 1 : 10.000. Karakterišu ga prenatalna hipotonija, postnatalni usporen rast i karakterističan fenotip (oči oblika badema, male šake I stopala, usporen razvoj, hipogonadotropni hipogonadizam i gojaznost). Obolele bebe su hipotonične i ne mogu da unesu dovoljno hrane, tako da je neophodna nazogastrična ishrana. Odsustvo u napredo­vanju u razvoju je krupan problem. Tokom prve godine života mišić­ni tonus se poboljšava. Docnije se javlja neobuzdani apetit. Kod nekih pacijenata sa Prader-Willijevim sindromom na hromosomu 15 (15qll) postoji mikrodelecija. Među pacijentima sa ovim sin­dromom koji nemaju deleciju samo 20 % ima UPD hromosoma 15.

Angelmanov sindrom je stanje sa karakterističnim oblikom lica, L umerenom do izraženom mentalnom retardacijom, odsustvom moći govora, ataksičnim pokretima ruku i nogu, sa karakteristič­nom kraniofarijalnom građom i grčevitim napadima smeha. I kod Angelmanovog sindroma postoji oštećenje u regionu 15qll. Ovo oštećenje može da se identifikuje kod 70% dece sa Angelmanovim sindromom; neki pacijenti (oko 10%) imaju UPD hromosoma 15.

Ako do delecije dođe na hromosomu 15 od oca, obolela osoba ima Prađer-Willijev sindrom, dok je Angelmanov sindrom rezultat delecije samo na hromosomu 15 od majke. Ako je u pitanju UPD, maternalni UPD izaziva Prader-Willijev sindrom, dok očev UPD iza­ziva Angelmanov sindrom. Naime, ako pacijent ima dve kopije maj-« činog hromosoma 15 (i nijednu kopiju očevog hromosoma), imaće Prader-Willijev sindrom. Ako postoji paternalni UPD (dve kopije hromosoma 15 od oca), onda se manifestuju znaci Angelmanovog sindroma.

Ova pojava se objašnjava preko genomskog “imprintinga” (otn ska)^ “‘Imprint” ili otisak je epigenetski fenomen, nenasledna pra­mena na DNK koja prouzrokuje promenu U ekspresiji gena. Prader-Willijev sindrom je- izazvan nedostatkom proteina koji kodira gen SNRPN (mali nuklearni ribonukleoprotein). Mada je SNRPN prisutan na hromosomima 15 dobijenim i od majke i od oca, ovaj gen se obično eksprimira samo na hromosomu dobije- nom od oca. Kod hromosoma dobijenog od majke dolazi do bloki­ranja zato što su baze u ORF (“open reading frameu”) metilovane; ova fizička promena na DNK sprečava ekspresiju gena. Prader- Willijev sindrom se javlja uvek kada hromosom 15 od oca nedosta­je, ili usled delecije ili usled postojanja UPD.