Urtikarija i angioedem kod deteta, dece

Akutne urtikarije, koje traju do šest nedelja, predstavljaju veo­ma često i relativno benigno stanje u pedijatriji, skoro 20% dece bar jednom ima urtikariju u periodu puberteta. Ime bolesti potiče od latinskog naziva za koprivu (Urtica) i tačno označava etiopato- gSnezu bolesti. Naime, u dlačicama na listu koprive nalaze se veće količine histamina, koji ubrizgan pod kožu dovodi do nastajanja di- latacije krvnih sudova i potom do eksudacije tečnosti iz njih, što do­vodi do pojave papule karakteristične za urtikariju. Oba delovanja su posredovana Hl receptorima na krvnim sudovima. Oko papule se nalazi prsten crvenila, koji predstavlja refleksnu vazodilataciju (aktivacijom akson refleksa u koži, na krajevima aksona se osloba­đaju neurbpeptidi koji dovode do dilatacije krvnih sudova i jakog svraba). Posle nekoliko sati, dolazi do nastanka tahiflakse histamin- skih receptora na oslobođen histamin, to se promene spontano gu­be. Ali, javljaju se na drugim mestima, gde krvni sudovi još reaguju na histamin. Svi faktori koji inače dovode do vazodilatacije (visoka spoljna temperatura, uzimanje nekih lekova, uzbuđenje itd), po- goršavaće postojeću urtikariju. Iako se opisuje sa alergijskim obo­ljenjima, danas znamo da je manje od 5% svih urtikarija u dece po­sredovano alergijom na hranu ili druge alergene. Daleko najčešće, etiologija ostaje nepoznata (preko 60% slučajeva), a u ostalima su prisutne virusne infekcije (kada bolest često ide udružena sa ar- tralgijama, visokom teperaturom i poremećajem opšteg stanja), uzimanje lekova (posebno aspirina ili nesteroidnih antireumatika) ili se radi o tzv. fizičkim urtikarijama (reakcijama na hladnoću, to- plotu, zamaranje itd). Ukoliko su promene lokalizovane u dubljim krvnim sudovima kože, koji se nalaze u rastresitom vezivnom tki­vu, oko očiju, usta, genitalija itd, javlja se angioedem. Angioedem nije teži oblik urtikarije, već zahvaćenost drugih krvnih sudova i za njega važi sve što će biti rečeno o urtikariji. Angioedem se javlja u oko 1/2 slučajeva akutnih urtikarija. Iz prethodnog teksta jasno je da je urtikarija bezazlena bolest, u dece skoro uvek benignog toka. Bolest najčešće traje 5-7 dana i prolazi bez posledica. Retko, obič­no u devojčica u pubertetu, urtikarija može trajati duže od šest ne­delja. Tada govorimo o hroničnoj urtikartiji, a kod nje su angioede- mi veoma retki. Za razliku od odraslih, ovde se takode skoro uvek radi o bezazlenom stanju, nema uglavnom fokusa ili drugih bolesti (npr. sistemskih bolesti vezivnog tkiva), a bolest ne ostavlja sekvele. Jedini izuzetak od ovoga je tzv. urtikarija-vaskulitis, u kome do oslobađanja histamina dolazi pod uticajem činilaca komplementa, koga aktiviraju cirkulišući imuni kompleksi. U tom slučaju (npr. kod Henoch-Schoenleinove purpure), posle urtikarije dolazi do po­jave vaskulitisa (krvarenja iz krvnog suda). Osim urtikarije, na ko­ži se pojavljuju petehije ili modrice, a postoje i sistemski simptomi.