Urtikarija i angioedem kod deteta, dece
Akutne urtikarije, koje traju do šest nedelja, predstavljaju veoma često i relativno benigno stanje u pedijatriji, skoro 20% dece bar jednom ima urtikariju u periodu puberteta. Ime bolesti potiče od latinskog naziva za koprivu (Urtica) i tačno označava etiopato- gSnezu bolesti. Naime, u dlačicama na listu koprive nalaze se veće količine histamina, koji ubrizgan pod kožu dovodi do nastajanja di- latacije krvnih sudova i potom do eksudacije tečnosti iz njih, što dovodi do pojave papule karakteristične za urtikariju. Oba delovanja su posredovana Hl receptorima na krvnim sudovima. Oko papule se nalazi prsten crvenila, koji predstavlja refleksnu vazodilataciju (aktivacijom akson refleksa u koži, na krajevima aksona se oslobađaju neurbpeptidi koji dovode do dilatacije krvnih sudova i jakog svraba). Posle nekoliko sati, dolazi do nastanka tahiflakse histamin- skih receptora na oslobođen histamin, to se promene spontano gube. Ali, javljaju se na drugim mestima, gde krvni sudovi još reaguju na histamin. Svi faktori koji inače dovode do vazodilatacije (visoka spoljna temperatura, uzimanje nekih lekova, uzbuđenje itd), po- goršavaće postojeću urtikariju. Iako se opisuje sa alergijskim oboljenjima, danas znamo da je manje od 5% svih urtikarija u dece posredovano alergijom na hranu ili druge alergene. Daleko najčešće, etiologija ostaje nepoznata (preko 60% slučajeva), a u ostalima su prisutne virusne infekcije (kada bolest često ide udružena sa ar- tralgijama, visokom teperaturom i poremećajem opšteg stanja), uzimanje lekova (posebno aspirina ili nesteroidnih antireumatika) ili se radi o tzv. fizičkim urtikarijama (reakcijama na hladnoću, to- plotu, zamaranje itd). Ukoliko su promene lokalizovane u dubljim krvnim sudovima kože, koji se nalaze u rastresitom vezivnom tkivu, oko očiju, usta, genitalija itd, javlja se angioedem. Angioedem nije teži oblik urtikarije, već zahvaćenost drugih krvnih sudova i za njega važi sve što će biti rečeno o urtikariji. Angioedem se javlja u oko 1/2 slučajeva akutnih urtikarija. Iz prethodnog teksta jasno je da je urtikarija bezazlena bolest, u dece skoro uvek benignog toka. Bolest najčešće traje 5-7 dana i prolazi bez posledica. Retko, obično u devojčica u pubertetu, urtikarija može trajati duže od šest nedelja. Tada govorimo o hroničnoj urtikartiji, a kod nje su angioede- mi veoma retki. Za razliku od odraslih, ovde se takode skoro uvek radi o bezazlenom stanju, nema uglavnom fokusa ili drugih bolesti (npr. sistemskih bolesti vezivnog tkiva), a bolest ne ostavlja sekvele. Jedini izuzetak od ovoga je tzv. urtikarija-vaskulitis, u kome do oslobađanja histamina dolazi pod uticajem činilaca komplementa, koga aktiviraju cirkulišući imuni kompleksi. U tom slučaju (npr. kod Henoch-Schoenleinove purpure), posle urtikarije dolazi do pojave vaskulitisa (krvarenja iz krvnog suda). Osim urtikarije, na koži se pojavljuju petehije ili modrice, a postoje i sistemski simptomi.
Obzirom da je glavni medijator promena u akutnoj urtikariji hi- stamin, osnovna terapija je primena Hl blokatora, antihistaminika. U izboru leka treba se truditi da on bude što jeftiniji (u sve male de- ce se stoga daju sedativni antihistaminika. U izboru leka treba se truditi da on bude što jeftiniji (u sve male dece se stoga daju sedativni antihistaminici). Terapija traje dok promene izlaze, i još dva- tri dana posle toga. Primena steroida nema nikakav efekat na urti- kariju, jer oni ne inhibiraju ranu fazu alergijske reakcije i ne utiču na nastajanje urtikarije. Eliminacione dijete su š.tetne i nepotrebne. Ovim pacijentima ne davati aspirin i nesteroidne antireumatike, jer pogoršavaju postojeću urtikariju. U dece sklone urtikarijama treba izbegavati faktore za koje je poznato da povećavaju sklonost ka oslobađanju histamina, kao što su čokolada, stres, salicilati itd
